Nakon zemlje Srbima u Islamu Latinskom kradu i šumu

Nakon prozivki, ugnjetavanja, kamenovanja kuća i prisvajanja zemlje Srba povratnika u Islam Latinski, na red je došla i neovlaštena seča njihovih šuma.

Islam latinski seča šuma Nikola

Nije više neka novost ni retkost da se Srbi povratnici u Islamu Latinskom osećaju nedobrodošlo među nekim svojim komšijama Hrvatima. Iako su im pojedini to odavno stavili na znanje, nazivajući ih četnicima, poručujući im da se „vrate u Srbiju, odakle su došli“, pevajući im pod prozorom Tompsonove pesme, kamenicama gađajući njihove kuće na verske praznike ili u vreme proslave „Oluje“, sve su to, kažu, mogli istrpeti dok im nisu počeli otimati, prisvajati ili uništavati dedovinu.

Svaki raniji incident prijavljivali su policiji, ali izuzev jedne zabrane prilaska ništa to nije imalo prevelikog efekta. Nisu tražili pravdu ni kazne za one koji ih uznemiravaju i konstantno im šalju poruke da „tu nemaju šta tražiti“, već mir i slobodu da žive na svojim ognjištima, da rade svoju zemlju i da im istu niko nema pravo otuđiti. Vreme iščekivanja takve slobode više, kažu, ne očekuju, ali na ono što se odvija pred njihovim očima i što im narušava zdravlje, ne mogu ostati ni slepi ni nemi.

– Ovo je sada prevršilo svaku meru. Nepravdu više ne mogu da gledam ni da trpim, a niko na nju ne reaguje. Dok mi drva za ogrev kupujemo, oni seku našu šumu. Ma neka me i ubiju neću i ne mogu da ćutim, svoje ne dam – kaže naš sagovornik Nikola P, koji se otvoreno žali na komšije koji mu posekoše šumu.

Iako je već neko vreme bilo vidno da stabla šume na zemlji Srba iz Islama Latinskog nestaju, da se šuma seče i smanjuje, ni Nikola nije reagovao dok traktori sa prikolicama punim isečenih stabala nisu svakodnevno, i po više puta na dan, počeli prolaziti ispred njegovog dvorišta.

„Njihovo opstaje, a naše nestaje“

U vreme kada nas je pozvao, traktor je istom putanjom prošao ispred njegove kuće da bi se za kratko vreme, kako je Nikola i najavio, vratio natovaren novom turom hrastovog drveta. Za to vreme Nikola je nekoliko puta bezuspešno zvao Šumariju, očekujući od njih adekvatan odgovor na pitanje Ko je i kome izdao dozvolu da seče šumu njegovu i njegovih rođaka?

Nikola Islam Latinski

– Jutros sam zvao Šumariju da ih pitam o čemu se radi, tražio lugara da se i sa njim čujem, ali mi se nije javio niti me je nazvao. Evo vam svi papiri na kojima je zemlja ucrtana, na kojima se tačno vidi šta je čije i kome pripada zemlja na kojoj se šuma seče. Odvešću i vas i koga god treba da to i pokažem, tamo gde su bila višegodišnja stabla hrasta, koje su naši stari čuvali godinama, više nema ni jednog. Sve što se moglo poseći, posečeno je i odveženo. Preko njiva su utabane staze od traktora, napravili su puteve gde njima odgovara ne pitajući nikoga. Tačno se i iz daleka vidi koja zemlja pripada nekom Hrvatu, a koja Srbinu, njihovo opstaje, a naše nestaje. Ovde se radi o otimačini na koju svi ćute – u dahu izgovara Nikola, jedva kontrolišući svoje emocije.

Od nepravde niko da ih zaštiti

Problemi o kojima priča, nisu počeli juče, već datiraju od onog momenta kada su Srbi, u ratu, morali da napuste svoje domove. Od preratnih dvestotinak, danas u ovom selu živi svega deset Srba povratnika. Porušene kuće vremenom su obnovili, ali zemlja čiji su vlasnici i dalje im se osporava ili je drugi koriste bez pitanja.

Poslednji slučaj koji ide u prilog tome jeste priča Dušana Lakića o kojoj smo ranije već pisali. I Nikola ima slične probleme sa svojom i zemljom svojih rođaka, ali ga, kaže, sada već i godine sprečavaju da se sam bori sa tim.

islam latinski šut na zemlji
Šut na zemlji Nikole iz Islama Latinskog

– Zvao sam ja i policiju ranije, da im se požalim na zemlju ili šumu. Jednom su mi rekli: „Šta je tebe briga, nije to sve tvoje“. Ono što nije moje jeste od mog brata, strica ili nekog drugog od familije, i iako se nisu vratili niko nema prava da im to oduzima bez njihove dozvole. Od tada više nisu dolazili ni kad sam ih zvao. Evo iza moje kuće su dve velike parcele, pola moje i pola bratove, sve zajedno ima oko pet hektara, ali ni metar te zemlje se ne može koristiti jer je na njoj ostavljen šut nakon obnove tuđih kuća. Sve je puno građevinskih blokova, betona, armature, po tome se hodati ne može, a ne da se nešto radi. Zvao sam i tražio da se taj šut očisti i odveze, planirao tu da zasadim masline, ali ništa od toga. Meni je osamdeset i peta godina, ja više nemam ni snage ni finansija da to sam očistim, a razboleo sam se zbog nepravde, mržnje i činjenice da sutra svojoj deci neću ostaviti ono što im pripada, jer će to neko rešiti i prisvojiti odmah nakon moje smrti – jedva izgovara Nikola, već vidno slomljen i emotivno i fizički zbog svega što priča.

Ili ćuti ili će vam biti gore

Kome god da se žalio, kaže, ili je prećutao ili mu je odgovorio jasnom porukom mržnje. Od komšija, kaže, gotovo niko i ne komunicira sa njima koji su se vratili.

– Bivši načelnik Posedarja mi je otvoreno rekao: „Ćuti, biće vama i gore“. Komšije okreću glavu, malo ko da će se javiti. Ima i onih koji otvoreno kažu da nama ovde nije mesto i da možemo ići, da nemamo šta tražiti ovde. Evo vam ulične rasvete koja je i dokaz svemu tome. Na svakoj drugoj banderi je postavljena svetiljka, a ispred moje kuće na pet bandera nema ni jedne sijalice. Zašto je drugima potrebno svetlo u mraku, a nama nije? Nikome nažao nisam učinio, nikome zlo poželeo a kamoli napravio, ako ko ima da posvedoči drugačije neka dođe i kaže mi, a ja ću sebi presuditi, ni dana više da ne živim. Zato sam ogorčen, zato sam se razboleo, zato više ne mogu da ćutim. Sin mi stalno govori da se sa tim pomirim, da se nikome ne žalim, žena me ućutkuje plašeći se da ne napravim još veći problem, da nas neko sutra ne bi uznemiravao ili nam nešto napravio, ali ja ne mogu da ćutim jer ovo što se ovde dešava više nije život – sa mukom izgovara Nikola.

Nikola Islam Latinski 2 papiri

Sve ono što se godinama unazad dešavalo, Nikola više nije mogao ni da zapamti, pa je gotovo u svakoj situaciji ono što je doživeo stavljao na papir. Nakupilo se tu mnogo ispisane hartije koju nam pokazuje na uvid, iako nije zaboravio petarde noću pod prozorom, kamenice u dvorištu, uvredljive reči i psovke koje je nebrojeno puta slušao. Pre će, kaže, opet to sve doživeti nego li da neko konačno stane u njihovu zaštitu i da se takve stvari počnu sankcionisati.

– Ovo je malo mesto, svako zna svakoga, zna se ko šta radi, zna se i zašto se sve ovo dešava, ali sve dok niko ne bude odgovarao za ono što se radi, to će se ponavljati ili biti još gore. Nikome ja ne želim ništa loše, ali kao što ja ne uzimam tuđe niti mi tuđe treba, tako ne želim ni da moje niko dira ili da prisvaja. Imam ja to kome ostaviti i kada odem sa ovog sveta – zaključuje Nikola.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.

12 KOMENTARI

  1. Prema medjunarodnim promatracima 1991 godine, medju kojima je izjavu dao i lord Carrington, prvo etnicko ciscenje na podrucju bivse Jugoslavije bilo je 10 mjeseca 1991 u Slavonskoj Pozegi – Hrvatska. Tada je donesena naredba hrvatskog kriznog štaba Slavonske Požege da se u roku od 48 časova iseli srpsko stanovništvo iz 26 sela u zapadnom djelu Požeške kotline. Ko se zatekao nakon tog roka u tom djelu, biva ubijen, a kuce opljackane i spaljene.Tom akcijom je Tudjman dao do znanja sto ceka srpsko stanovnistvo u demokratskoj Hrvatskoj. Za ovaj zlocin niko nije u Hrvatskoj odgovarao!!!! Nazalost gospodine Nikola ovo je kontinuitet domovinskog prava na koji se morate navici. Ipak je demokracija napredovala u Hrvatskoj nakon pristupa EU! Vise se ne postavljaju mine i bombe povratnicima, sada se sjece suma. Morate da shvatite gospodine Nikola da su to EU domovinski standardi.

      • Anonimni tebi izgleda nikad dosta pljacke, a kao drugo odkud znas kome se obracas? Tvoj intelekt je zabrinjavajuci. Zar je snaga napasti manjine u svojoj zemlji? Ti si samo produkt akcije prvog etnickog ciscenja na podrucju bivse Jugoslavije, kako to definira gospodin Carrington. Ti bi jos bi malo etnicki ocistio Hrvatsku u stilu Tudjmana i sta onda? Prazna Hrvatska bez Srba i bez normanih Hrvata koji zele normalni zivot i odlaze u EU. Hrvatska koja ostaje samo vama „domoljubima“ koji ste svakim danom sve siri. Kada opljackate i zadnje kuce i porusite zadnje srpske sume, sto cete onda? Traziti pomoc od EU-a jer nema se sto vise opljackati u suvremonoj i demokratskoj Hrvatskoj? Trazicete pomoc od Crvenog Kriza jer vam teroristi Srbi nisu dovoljno ostavili za pljackanje? Daj osvjesti se covjece, danas je drugo vrijeme i druge vrjednosti se postuju. Mrznju ostavi doma, a ljude ostavi da zive u miru.

  2. Aaaa srecu vrag i sumi..a secas li se komsija kad si rekao na pocetku rata da imas METAK za svakog ustasu iz islama latinskog secas li se toga..a nikom nista nisi htio nazao niti si kome zlo pozelio…a kad si prosle godine prosirio svoje dvoriste i ogradio ga i napravio vrt za to si imao novaca..pa gle cuda morao si to ponovo sve uklonit jer to nije tvoja zemlja gdje si htio malo dvoriste prosirit..kako to kad si ti tolika postenjacina..

  3. Niko ako ti je ledeno i nemaš s čim da se ogreješ javi se ja cu ti dat 2 kariole, (suvi) a gratis su ti geleri i zrna od metaka s kojim si tuka ustaše

  4. Sin tvoj danilo zvani danja 91.god.izjavljuje da ima dvije hiljade metaka za dvije hiljade ustaša i nemoj da se prenemažeš,nisam za nikakvu otimačinu,ali ti i tvoj sin zaslužiliste puno gore stvari ,a ti akosi odlučio ubitise to je zbog toga jerti nije čista savjest pa učini štosi naumio.

    • Poskok tili si onaj sto se hvalio da ima dovoljno dug noz za sve stanovnike Islama Grckog? Covjece kada bi svi zbrajali ko je sto rekao u pijanom stanju, tada nebi razgovarao ni sa rodjenim ocem.

      • Pitaj sina di je autobus liburnije di mu je uniforma marticeva i stop palica marticeva u narančastom stojadinu kad je zsuztavljen na granici islama latinskog i grckog koliko je hrvate maltretira i kažnjava u smilčicu koliko volite hrvate cak i u drugom svjetskom ratu cača ti je tija srusiti crkvu sv nikole katolicku u islamu latinskom pametnom dosta kako se ono reka prid hrvatskom policijom a ne milicijom što ti zoves ja mugu raditi što ocu i uvjek sam muga

        • Molim da se svim komentatorima uvede alko test prije komentiranja, jer ovako niko ne razumje pojedinice kao ovoga pod „Znani kod pravi ljudi“. Za flasu spremni!

  5. Anonimni ja sam sa one ljudske strane koju takvi kao ti ne razumiju. Vi razumjete samo dvije rjeci i to MI i ONI. Svi ostali su jednostavno ONI, jer vam jednostavno kazu dosta je bilo pljacke. Hrvatska je donjela zakon o općem oprostu koji izmedju ostalog navodi:“ Oprost od kaznenog progona i postupka odnosi se na djela počinjena u razdoblju od 17. kolovoza 1990. do 23. kolovoza 1996″. Ovo sto vi radite ovom jadnom covjeku je protiv zakona Republike Hrvatske i krivicno je djelo. Osim toga je i direktni napad na hrvatske manjine sto pokazuje da ne postujemo osnovne principe demokracije i jednakosti koje su definirane EU standardima.

  6. Anonimni oprosti, zaboravio sam jos da odgovorim na tvoje pitanje sa koje sam ja strane Drine ( inace Drina se pise velikim slovom, a ne kao ti sa malim slovom ). No dobro nismo svi imali iste mogucnosti odrastanja i naobrazbe. Neki su odrasli pomocu libri, a neki pomocu bocuna. Ja sam onaj Mungos koji pokusava da ispravi krivu Drinu pomocu libri, a ne pomocu bocuna. Jasno Anonimuse?

Komentariši