Nedelja srpske knjige privukla brojne u SKC

Najposećeniji događaj ovogodišnje Nedelje srpske knjige bio je gostovanje poznatog televizijskog lica i spisateljke Vesne Dedić koja je 19. oktobra po prvi put bila u Vukovaru gde je pred punom salom Srpskog kulturnog centra govorila o svojim romanima. Program je moderirala Jadranka Radošević, a Vesna Dedić je govorila o likovima iz svojih knjiga i njihovim životnim pričama u kojima se mnogi, a naročito ženska publika, prepoznaju. Zbog toga se svih 16 romana koje je književnica napisala u Srbiji ubrajaju u bestselere.

- U svet izdavaštva sam ušla kao zrela žena i zrela novinarka sa 42 godine kada sam objavila svoj prvi roman „Zauvek u srcu“ koji je postao apsolutni hit tog leta. Zahvaljujući njemu sam stekla ljubav svojih čitateljki i nastavila da pišem. Prvi roman sam napisala iz glave na osnovu svoje sudbine i priče, a svi ostali nastali su na osnovu istinitih priča mojih poznanika i prijatelja te raznih žena koje mi se javljaju i sa kojima komuniciram na društvenim mrežama. Novinarstvo je fenomenalna profesija koja mi je omogućila da upoznam mnoge ljude i da ih osetim – kaže Vesna Dedić.

Na književnoj večeri govorilo se o brojnim romanima pomalo, ali posebno o poslednjem „Samo je tebe vredelo sresti“ koji je završni u trilogiji započetoj s romanom „Izgubila sam sebe“, a nastavio se s naslovom „Nemoj nikad da se vratiš“. Sva tri prate jedan glavni ženski lik kroz period od 30 godina i sva tri su prošla veoma uspešno kod publike.

- Kroz glavnu junakinju i njene ljubavi, a ima ih tri, pokušala sam da ispričam sve ono što je blisko devojkama i ženama koje žive, rade i vole na ovim prostorima u poslednjih 30 godina. Po reakcijama publike mislim da sam u tome i uspela i da je to jedna lepa saga koje će devojke rado čitati i za 20, 30 ili 50 godina. Mogu slobodno da kažem da ne mislim da sam ja neki jako dobar pisac ili ne znam kakav već novinar, nego smatram da sam negde talentovana, mnogo vredna, ali da me „ovaj odozgo“ pogledao i da su svi moji romani toliko čitani i popularni – smatra književnica.

Ovogodišnja Nedelja srpske knjige otvorena je u ponedeljak 16. oktobra kada su u gostima SKC-a bili učenici srednjih škola iz Vukovara u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, a profesorka srpskog jezika iz Gimnazije Vukovar Ljiljana Bajac Nikolić održala je javni čas na temu „Večne seobe Miloša Crnjanskog“.

- Ove godine obeležavamo 130. godina od rođenja Crnjanskog pa smo zato odlučili da otvorimo Nedelju srpske knjige sa ovim našim velikim piscem. Sa njim na neki način delimo i sličnu sudbinu budući da je on bio Srbin iz Austro-Ugarske i kako je i sam rekao od malena je bio zadojen tim srpskim rodoljubljem, a Srbiju je doživljavao kao nekakav ideal. Mnogi se pronalaze u Seobama, a zatim i u drugim romanima.  Svi u školi trenutno radimo Crnjanskog, a ovde su nam u poseti maturanti iz gimnazije, ekonomske i tehničke škole pa se nadam da će im ovo predavanje pomoći i na državnoj maturi gde je Crnjanski nezaobilazna tema – rekla je Bajac Nikolić.

U ostalim danima Nedelje srpske knjige predstavljeni su i domaći izdavači Slavko Bubalo i Vlatko Kovačević. Prvi je nedavno u izdanju upravo SKC-a štampao dopunjeno i izmenjeno izdanje knjige „Borovo – sumrak jednog svitanja“ o nekadašnjem gigantu fabrike gume i obuće te radničkom naselju uz samu fabriku. Vlatko Kovačević, poreklom iz Topuskog, a koji danas živi u Vukovaru, u knjizi je pisao o svom životu. Poslednjeg dana manifestacije održani su Dani otvorenih vrata Biblioteke Zaharija Orfelin kada su ovu ustanovu u kulturi posetili osnovnoškolci.

- Ova manifestacija nam je značajna zbog razvijanja i negovanja ljubavi prema knjizi i čitanju, ali ono što nam je prioritet je očuvanje našeg nacionalnog i kulturnog identiteta. Zadovoljni smo odazivom publike svih dana. Presrećni smo zbog toga, a posebno smo srećni jer smo ovde ugostili brojne učenike i nadamo se da će im poseta SKC-u biti korisna u budućnosti – istakla je v.d. direktora SKC-a Jelica Lipovac Dudaš.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.