Nekoliko reči o junacima jugoslovenskog stripa

Predavanje Slavka Bubala započelo je istorijom stripa sa osvrtom na jugoslovenski. Uz nekoliko zanimljivosti iz sveta devete umetnosti, pričao je vukovarski novinar i o izdavačima stripova o Mirku i Slavku Dečijim novinama iz Gornjeg Milanovca. Bilo je reči o omiljenim stripovima generacije rođene posle Drugog svetskog rata poput Alana Forda, Zagora i prvog stripa o superjunacima Supermenu, ali i o strip-crtačima i stripovima iz bivše Jugoslavije.

- Stripovi o Mirku i Slavku su bili najtiražniji u bivšoj Jugoslaviji. Njihov autor bio je Desimir Žižović Buin, jedna veoma impresivna, rekao bih, renesansna ličnost sa mnogim talentima. Tako da sam publiku upoznao i sa njim, a ovu temu sam izabrao jer su to strip-junaci sa kojima sam počeo da se družim u svom detinjstvu. Sa druge strane, priča nije bila samo o toj dvojici kurira, nego i o izdavačkom preduzeću Dečije novine iz Gornjeg Milanovca koje je bilo jedno od najznačajnijih izdavača dečije štampe u SFRJ. Te novine smo kao osnovci dobijali u svojim učionicama, bili smo pretplaćeni na njih, uz još mnoge druge novine za decu. Mirko i Slavko je bio strip koji su deca u vreme moga detinjstva veoma rado čitala. Počeo je da izlazi u maju 1963. godine – ispričao je Bubalo nešto o počecima stripa o kuririma Mirku i Slavku.

Ispričao je Bubalo i nešto o svojim uspomenama na ovaj strip koji je proizašao iz edicije Nikad robom, koja je pre Mirka i Slavka imala i neke druge strip junake, poput ličnosti iz istorije jugoslovenskih naroda.

- Ja sam se s njima prvi put susreo pred polazak u školu. Čitao sam ga sigurno nekih pet godina. Mnoge brojeve sam i sam imao, ali uglavnom sam se snalazio pošto moji roditelji baš i nisu bili ljubitelji stripa. Išao sam često kod mog komšije Rajka, čiji je otac redovno kupovao izdanja. Neretko sam Rajku i ukrao po koji strip, ali on se zbog toga nikada nije ljutio na mene jer celog našeg detinjstva bili smo nerazdvojni drugari. To je ljubav od malena koju sam hteo da prenesem na ljubitelje stripa ovde. Nadam se da ljudi još uvek rado čitaju stripove iako su danas preskupi – iznosi naš sagovornik kroz smeh svoje susrete sa stripovima.

„Mirko, pazi metak“ nikad nije napisano u stripu

Rekao je naš sagovornik i da pretpostavlja da je do velike popularnosti ovoga stripa došlo zbog toga što su njegovi glavni junaci dečaci.

- Neko mi je rekao: „Eto šta su oni nama štampali. Deca nose oružje“, ali to je u odnosu na sve što se danas događa bilo tako bezazleno. U detinjstvu smo se po ceo dan igrali rata, a naveče smo se izmoreni vraćali kući i legali u krevet. Nikada niko nije zbog toga stradao. Danas je tako nešto proglašeno za degutantno, ali ja u tome ne vidim nikakav problem. Bilo je reči i o tome koliko su Dečije novine polagale računa na domaće strip autore i zahvaljujući njima, domaći strip je dobio na težini i pojavilo se mnogo dobrih autora koji su kasnije radili i još uvek rade za strane izdavačke kuće za koje crtaju čak i popularnog Zagora.

Izložba stripova u SKC Vukovar

Pričao je Bubalo i anegdote koje je doživljavao zbog svog vlastitog imena, a otkrio je i neke od uvreženih priča koje se vezuju za strip Mirko i Slavko.

- Čuvena izreka: „Mirko, pazi metak. Hvala, Slavko, spasio si mi život!“ nikada nije objavljena u stripu, to je urbana legenda koju je neko naknadno izmislio, zato što je, kao što sam rekao i na predavanju, Slavko uvek bio oprezniji i pažljiviji iako je bio podjednako hrabar kao i Mirko koji je uvek srljao pa ga je Slavko upozoravao na neke opasnosti. To je ušlo u narod pa mnogi misle da je to stvarno zapisano i u stripu – otkriva Bubalo.

Uz predavanje održana je i izložba različitih stripova koje je Bubalo sakupio zajedno sa svojim saradnicima. Moglo se tu naći svašta, od replike prvog broja edicije Nikad robom iz koje su nastali i Mirko i Slavko, ali i stranih strip-junaka.

- Bilo je prilično teško doći do originalnih izdanja. Prvo sam kontaktirao Gradsku biblioteku u Gornjem Milanovcu. Oni su mi poslali nekoliko digitalnih izdanja uz upozorenje da ih ne smem objavljivati na internetu. To sam odštampao, a potom sam video da na nekim internet stranicama postoji prodaja originalnih stripova o Mirku i Slavku. Angažovao sam prijateljicu iz Beograda da mi kupi nekoliko izdanja. Ostatak izložbenih eksponata poput reprinta Politikinog zabavnika pre i posle Drugog svetskog rata, doneo mi je Borivoje Čalić. Tu su još i izdanja Tik taka, koji je takođe zanimljiv dečiji časopis, izdanja Pan stripa, Žar ptica i slično. Izložili smo i strana izdanja, kao i edicije Nikad robom –Mirko i Slavko. Mislim da je izložba zanimljiva i da je publika imala priliku da se na trenutak priseti svog detinjstva – zaključuje Slavko Bubalo.

Bio je ovo poslednji ovosezonski program SKC sredom u organizaciji Srpskog kulturnog centra iz Vukovara.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.