Nema pravde za žrtve Varivoda

Srpsko narodno veće i Opština Kistanje obeležili su 27. godišnjicu zločina počinjenog nad devet srpskih civila 28. septembra 1995. godine u selu Varivode nedaleko od Kistanja. Sa komemoracije u Varivodama poručeno je kako počinioci ovog zločina, uprkos brojnim obećanjima i osudama najviših predstavnika državnih vlasti RH godinama u nazad, i dalje nisu kažnjeni, ali kako žrtve ne smeju biti zaboravljene.

Nakon služenja parastosa za ubijenih devet srpskih civila i polaganja venaca ispred spomenika sa njihovim imenima, prisutnima se ispred Srpskog narodnog veća obratio saborski zastupnik Boris Milošević podsetivši na vremešne meštane ovog sela koji su pre 27 godina odbili da napuste svoje domove verujući pozivu hrvatskih vlasti da ostanu i da im niko neće ništa. Milošević je naglasio kako su starci koji su ovde ubijeni ostali na svome, u svom domu, zavičaju, kao Srbi i pripadnici autohtonog naroda koji vekovima živi na prostoru Hrvatske, kroz brojne države i režime i zajedno sa hrvatskim narodom.

- Sve što su oni postali i ostvarili kroz svoj životni vek postigli su u Hrvatskoj. Svoju kuću, svoje familije, svoje imanje, svoje grobove. Sve njihovo je bilo tu, u Varivodama, u Hrvatskoj. Kao i onih koji su izbegli u nadi da će se brzo vratiti. Ostali su, iako nisu imali iluzija da će im ostanak biti lagan, bar u početku. Ali verovali su da ih neće ubiti, da takvi stari i nemoćni ne mogu biti nikome pretnja, da ih niko neće označiti neprijateljima, drugom stranom, stranim elementom - rekao je Milošević, dodavši kako je tada i sam u to naivno verovao.

Milošević je podsetio i na sedam ubijenih civila u selu Gošić, čija ubistva su se dogodila u avgustu 1995. godine, dva dana nakon zločina počinjenog u Gruborima. Kako je rekao, javnost nije znala da se dogodio zločin u Gošiću, dok je država znala ali nije reagovala, već je samo pokupila tela ubijenih vršeći takozvanu „humanu asanaciju”.  Dodao je da je za zločin u Varivodama država reagovala, pokrenuta je istraga ali je ona bila traljava, napisana je loša optužnica od koje se na kraju odustalo, i na tome je ostalo već dvadeset godina.

- Zločin u Gošiću se dogodio samo dva dana nakon masakra u Gruborima, gde je zločin negiran, da ga nije ni bilo. Da je država reagovala u skladu sa Ustavom i zakonom, da je rekla dosta radi Grubora ili Uzdolja, Mokrog Polja, Kijana ili Gošića, možda, možda se ne bi dogodio zločin u Varivodama i ovi ljudi bi proživeli svoju starost još neko vreme u miru. Jer ista puška je počinila zločin i ovde i mesec dana pre u Gošiću. Ista puška je ubila šesnaest ljudi. Starih, bespomoćnih i uplašenih ljudi. Ubice su ubile u Gošiću i bez straha i griže savesti su došli mesec dana nakon u Varivode nastaviti svoj krvavi pohod. Možda su ubili još negde, ali to verovatno nikad nećemo saznati - istakao je Milošević.

Boris Milošević

Milošević je rekao kako se zločinci sigurno nisu nadali da će se na ovom mestu ljudi okupljati u spomen na žrtve, već da će mržnja preovladati i da će se tražiti osveta, ali poruka sa ovog mesta mora biti jasna i drugačija od toga.

- Naša zajednička poruka sa ovog mesta je jasna, svaki ratni zločin se mora kazniti, nezavisno o nacionalnoj pripadnosti počinilaca. I da žrtve ne delimo već dostojanstveno komemorišemo. Zato su važni i politički iskoraci koji doprinose širem sagledavanju i razumevanju ratnih sudbina i prihvaćanju tuđih stradanja. To je težak put jer naše društvo je ljudski nesavršeno. Često nema razumevanja za druge i postojeći uklesani narativi i stereotipi se ne menjaju, ali na tom putu treba istrajati. Ako ne pričamo, ako ne govorimo o tome, ako ne govorimo o zločinima, ne sećamo se žrtava, ako ne tražimo pravdu, oproštaj i pomirenje, rane ćemo teško zaceliti, a to nam svima treba. Ljudima koji žive u ovom kraju to treba. Koliko god ih ovde živi - poručio je Milošević.

Sve nevine žrtve treba da su iste

Potpredsednica Vlade RH Anja Šimpraga istakla je kako ljudi koji su ovde ubijeni nisu nikome bili pretnja, ali to neljude nije sprečilo da im oduzmu živote.

- Kome su oni mogli da predstavljaju pretnju? I kome bi, u jesen i zimu svojih života, oni uopšte mogli da naude? Pa ipak, ništa nije moglo da zaustavi neljude rata da te večeri, krajem septembra, kada je „Oluja” već bila okončana izvrše svoj krvavi pir - rekla je Šimpraga.

U 27 godina od operacije „Oluja” hrvatsko pravosuđe nije pokazalo volju i želju da se zločini protiv civilnog stanovništva procesuiraju, ocenila je Šimpraga, te istakla da je podignuto tek nekoliko optužnica za ratne zločine nad Srbima a da su suđenja rezultirala „s tek dve osuđujuće pravomoćne presude”.

- Počinioci, za koje je tokom istrage utvrđeno da pripadaju redovima hrvatske vojske i policije, prošli su kroz selo te ljude mučki usmrtili na pragu njihovih domova. Odlukom Vrhovnog suda ovaj zločin okarakterisan je kao čin terorističkog akta za koji je odgovorna i država. Međutim, počinioci zločina, kao i onih na drugim stratištima srpskih civila tokom i nakon rata, do danas nisu kažnjeni. Kao i tada, i danas ovde ističem da procesuiranje ratnih zločina nije samo pitanje istine i pravde, ni zadovoljštine porodica žrtava, već i svest da ratni zločin na zastareva, da su sve žrtve iste i da su svi ljudi ravnopravni - kazala je Šimpraga, podsetivši da je pre dve godine premijer Plenković  u svom govoru na ovom mestu položio venac i iskazao saučešće članovima porodica ubijenih.

Anja Šimpraga

-Tada je poslao važnu poruku pomirenja nasuprot zaboravu onoga što se događalo u ratu. S jedne strane, poruka je iskazala tugu prema činjenici da hrvatska država nije uspela zaštititi svoje građane, dok je s druge strane hrvatsko društvo podsetila da treba smoći snage i priznati da su u Oluji, na žalost, počinjeni zločini nad srpskim civilima koji se nisu smeli dogoditi. Kao potpredsednica Vlade Republike Hrvatske i pripadnica srpske zajednice svaki put želim ponoviti i izraziti pijetet za sve nevine žrtve hrvatskog naroda koji su ubijeni devedesetih godina - poručila je Šimpraga.

„Ovi skupovi pretvaraju se u politiku i ljudi zato više ne žele da dolaze u Varivode ”

U ime porodica ubijenih prisutnima se obratio Jovan Berić čiji su roditelji, stric i komšije ubijeni na kućnom pragu. On je rekao kako se za sve ove godine bol umanjila, ali tuga nije prestala i još je veća, jer među živima više nisu ni oni koji su se svake godine sećali svojih ubijenih. Berić je istakao kako je tužan i zbog činjenice da oni koji su ovaj zločin počinili pre 27 godina i dalje slobodno šetaju, uprkos govorima i obećanjima visokih političkih predstavnika, datim proteklih godina za govornicom pored spomenika.

- Ove godine među nama nije ni Milica Berić koja je preminula, čiji je suprug ubijen, a koja je svake godine sa mnom polagala venac u ime porodica žrtava. U ovim godinama zato sebi postavljam pitanje, da li će sledeće godine biti ikoga ispred rodbine stradalih da to učini, i tu mi se nameće tuga. Tuga je kad vidim uličnu rasvetu koja sve češće osvetljava samo osmrtnice na vratima kuća u kojima više niko ne živi - rekao je Berić, ističući kako je Milica Berić bila poslednji stanovnik ovoga zaseoka koji je nekada bio najbrojniji u selu Varivode.

- Prethodni govornici za ovim mikrofonom, godinama u nazad, često su isticali da takav zločin ne sme biti nekažnjen. To je govorio i predsednik RH Ivo Josipović, premijer Andrej Plenković pre dve godine, i mnogi drugi, ali do dana današnjeg počinioci nisu osuđeni niti izdržavaju kaznu. Sve to skupa, traženje neke satisfakcije kroz ovaj period, obeštećenja, trajalo je sedamnaest godina. Da li je bol za to vreme jenjavala ili je potencirala još veću, prepuštam da vi prosuđujete – poručio je Berić, zaključivši kako mnogi, upravo iz pomenutih razloga, njemu govore kako se ovi skupovi pretvaraju u politiku i ljudi zato više ne žele da dolaze u Varivode.

Komemoraciji u Varivodama prisustvovali su i otpravnica poslova Ambasade Republike Srbije u Hrvatskoj Jelena Surla, šibensko-kninski župan Marko Jelić sa zamenicima,  zamenici gradonačelnika Knina te, načelnici nekoliko opština i predsednici manjinskih  veća Šibensko-kninske, Splitsko-dalmatinske i Ličko-senjske županije.