Program posvećen Međunarodnom danu maternjeg jezika, Ogranak Vukove zadužbine u Vukovaru održava svake godine od svog osnivanja, a teme su uglavnom vezane za srpski jezik i književnost. Poslednji put, program je bio posvećen nastavi na srpskom jeziku i pismu, odnosno o problemima u praksi.
– Budući da mi imamo škole koje izvode nastavu na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, tzv. model A, maternji jezik je svakodnevna tema te nastave jer se na maternjem jeziku izvodi nastava po nacionalnim kurikulumima Republike Hrvatske. Tako smo ovde okupili jedan tim, profesore različitih predmeta, geografije, istorije, veronauke, srpskog jezika, koji rade u razrednoj nastavi, koji su stručni saradnici – bibliotekari, da nam kažu svoja iskustva, svoje probleme i kako oni misle da mogu da tu nastavu poboljšaju, odnosno da damo nešto što će zajednici biti korisno – istakla je predsednica ogranka Vukove zadužbine u Vukovaru i profesor srpskog jezika i književnosti u vukovarskoj Gimnaziji Ljiljana Bajac Nikolić.
Sama diskusija, koja je održana u prostorijama Srpskog kulturnog centra, kao i njeni učesnici, bila je posvećena nastavi na srpskom jeziku sa posebnim naglaskom na nacionalnu grupu predmeta.
– Koliko ima problema svedoči i činjenica da je ova diskusija trajala dva i po sata, što je, u neku ruku, loše jer vidimo koliko ima problema, ali sa druge strane je i dobro jer vidimo koliko nam je stalo da te probleme rešimo, koliko ljudi se uključuje u diskusiju. Sve nas to nekako emocionalno pogađa i kao pripadnike srpske zajednice, ali pre svega kao nekoga ko mora da se bori i za svoje radno mesto. Nama profesorima je ta borba za naše škole dvostruka, jer se u isto vreme borimo za opstanak naše zajednice, ali i za opstanak naših radnih mesta – kaže Bajac Nikolić.
Manje problema nego ranije
Na tribini su pored Ljiljane Bajac Nikolić, koja je ujedno bila i moderator ove tribine, učestvovali i Zoran Jakšić, Novica Gajić, Bojan Lazić, Jelica Obućina, Slađana Milješić Ćićić, jerej Vukašin Cvetojević i Milica Lazić.
– Tribina i te kako ima smisla, ali zagrebali smo samo delić problema. Međutim, ja radim već 15 godina u nastavi i da ste me pre 10 ili 15 godina pitali o problemima sigurno bih nabrojala više nego danas. Ja radim u sredini gde je jasnija etnička slika stanovništva i naravno gde je lakše raditi na kulturnom i nacionalnom identitetu i ne susrećem se sa problemima sa kojima se susreću kolege iz gradskih škola. Mi smo na ovoj tribini svedočili i emocijama koje su prisutne pogotovo kod kolega iz gradskih škola u kojima se nastava odvija i na srpskom i na hrvatskom jeziku i nažalost tu uvek dolazi i do određenih problema – naglasila je učiteljica srpskog jezika u Osnovnoj školi Markušica Jelica Obućina.
– Jako je zanimljiva ova tribina jer, iako radim dugo u nastavi, nekako ne razmišljam koje su prateće stvari koje nam se svakodnevno dešavaju i na koje trebamo da obratimo malo više pažnje. Zaključak koji sam dao i na tribini je upravo ta nekakva naša zajednička saradnja i malo više razmene iskustava. Mislim da je saradnja kolega u nekoj opuštenoj atmosferi daleko kvalitetnija i daleko bolja u odnosu na neku formalnu situaciju. Upravo u tom pravcu i razmišljam da je možda nekako i najvažnije da smo se mi danas neformalno okupili, a opet pričali o vrlo formalnim i vrlo važnim stvarima. Drugi segment je taj da malo nas veruje u to, istinski i dubinski, koliko je bogatstvo i vrednost slušanja i učenja u nastavi na srpskom jeziku i pismu. Jedan narod bogate kulture, bogate istorije i bogat po mnogo čemu ima zakonsku mogućnost da to prenosi na najmlađe generacije. Upravo je to ono što bi svi naši sugrađani trebali da shvate i da znaju da je to u stvari jedno veliko bogatstvo i velika vrednost koju mi moramo negovati i plasirati je sve više u javnost do onog običnog i najmanjeg čoveka koji treba da shvati da njegovo dete neće morati mnogo više da uči, nego mnogo više da nauči i da će nakon završene i osnovne i srednje škole imati i mogućnost da nastavi školovanje tamo gde želi – napomenuo je profesor geografije u Osnovnoj školi „Dragutin Tadijanović“ u Vukovaru i voditelj aktiva nastavnika geografije i istorije u nastavi na srpskom jeziku i pismu Novica Gajić.
Pored samih učesnika ovoga skupa u diskusiji je učestvovala i publika koja je imala priliku da izrazi stav iz vlastitog ugla. Ogranak Vukove zadužbine u Vukovaru u narednom periodu planira niz aktivnosti sa stavljanjem akcenta na škole u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku i pismu.
*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.
