Nikola Ivanović: „Problema ima i dalje, ali najveće smo uspeli da rešimo“

Intervju - zamenik gradonačelnice Pakraca i kandidat SDSS-a za zamenika župana Požeško-slavonske županije Nikola Ivanović.

Nikola Ivanović Pakrac

Nikola Ivanović postao je zamenik pakračke gradonačelnice nakon lokalnih izbora održanih pre četiri godine. Od tada do danas suočio se sa nizom problema kojima je srpska zajednica u gradu i njegovoj okolini opterećena od kraja rata devedesetih. Iako je problema bilo mnogo, počevši od slabog povratka pa do nemogućnosti da oni koji su se vratili pronađu egzistenciju, najveći problem je ipak bio razjedinjenost i nepovezanost srpske zajednice sa srpskim manjinskim institucijama što je na kraju rezultiralo i slabom organizovanošću na polju ostvarivanja njihovih manjinskih prava.

Pre četiri godine, kada ste stupili na mesto zamenice pakračke gradonačelnice, kakvo ste stanje zatekli? Pretpostavljam da je problema bilo mnogo, ali Vi najbolje znate koji su problemi prevladavali.

– Nedavno sam pregledao stranačke predizborne plakate i letke od pre četiri godine iz kojih se vidi da smo bili usmereni ka boljoj organizovanosti Srba, ekonomskom osnaživanju našeg stanovništva, boljoj povezanosti, rešavanju osnovnih komunalnih problema, obnovi saobraćajne i društvene infrastrukture, zastupljenosti u medijima i svemu drugom što može popraviti uslove života naše zajednice. Četiri godine uporno smo radili i danas možemo da kažemo da je stanje puno bolje. Zajednicu smo stabilizovali, objedinili sve frakcije unutar nje na način da ih ne gasimo nego da sve ljude koji su u zajednici aktivni stavimo u službu, ne nekih velikih politika, nego rešavanja problema koji su nas sve zajedno pritiskali.

Kažete da je zajednica bila podeljena?

– Tako je. Ta podeljenost trajala je jako dugo, nekih petnaestak godina i doslovno je narušila odnose među našim stanovništvom oko Pakraca, odnose u SKD Prosvjeti i srpskom manjinskom veću, a to je svakako uticalo i na slabiji rad tih naših ključnih institucija. U proteklom periodu Veće srpske nacionalne manjine grada Pakraca bilo je nosilac većine aktivnosti u radu sa mladima i decom, u pogledu ekonomskog osnaživanja naše zajednice i u pogledu komunikacije sa lokalnom samoupravom. Verovatno bi to moglo biti i bolje da nije bilo tih dubokih, strukturnih podela srpske zajednice koje verujem da smo do sada nadvladali i da u narednom periodu možemo uraditi mnogo više na polju ostvarivanja naših prava. Tu pre svega mislim na ostvarivanje što većeg broja programskih aktivnosti sa mladima, decom, starijima, da budemo vidljivii u zajednici i da naše aktivnosti budu prihvaćene i od našeg, ali i od strane većinskog naroda.

Sa čime ste posebno zadovoljni?

– Posebno mi je drago što smo, unazad godinu dana, uspeli da naša deca, kroz saradnju sa raznim dobrotvorima i humanitarnim organizacijama iz Srbije i Hrvatske finansiramo odlazak naše dece u Vukovar, Dalj, Banja Luku, Zagreb, nekoliko puta u Beograd gde su bili i na prijemu kod predsednika, da dobiju pakete povodom Sv. Save, Vaskrsa ili Sv. Nikole i da uspešno funkcioniše i nastava na srpskom jeziku i pismu po modelu C kao i pravoslavna veronauka u pakračkoj osnovnoj školi. Nažalost, ova situacija sa koronom nas je dosta zaustavila u tim aktivnostima. Uskoro treba da bude završena i izgradnja našeg novog sedišta, odnosno Srpske kuće u Pakracu pod čijim krovom će biti objedinjene sve naše srpske institucije i udruženja i gde će biti prostora i za naše najstarije i za mlade. Kroz jedan sistematski rad na obezbeđivanju prostora na izradi programskih aktivnosti, u čemu smo bili uporni uprkos veoma niskom nivou finansiranja i od strane grada i županije, uspeli smo da organizujemo jako velik broj aktivnosti za naše stanovništvo. Veliku zahvalnost za to dugujemo Srpskom narodnom veću, Zajedničkom veću opština, Srpskom sportskom društvu, SKD Prosvjeta, Upravi za dijasporu u vladi Srbije, Ministarstvu kulture Srbije i gradovima Banja Luci i Budvi. Niz godina unazad Pakrac je bio van saradnje sa svim tim institucijama, a to smo za ove četiri godine uspeli da promenimo.

Deca iz Pakraca i Krnjaka Marakana

Sem te podeljenosti, koju ste sada očigledno prevladali, koji su bili ostali problemi koje ste zatekli i sa kojima ste se suočili?

– Pre svega to je bila jako loša i neodržavana saobraćajna infrastruktura. Putevi su bili u izuzetno lošem stanju, a sama činjenica da smo tek 2018. i 2019. prvi puta radili osnovnu sanaciju asfaltnih puteva u velikom broju srpskih sela nakon 1991. godine o tome dovoljno govori. Vodovodi su u nadležnosti Mesnih odbora i ljude je trebalo podsticati i motivisati da ih sami održavaju, a danas te mesne vodovode pod svoju ingerenciju polako preuzima gradski vodovod Pakraca. Tako je, pre nekih šest meseci naše najveće povratničko naselje Kusonje spojeno na gradski vodovod i oko dvesto stanovnika Kusonja sada ima odlično snabdevanje pitkom vodom. Veliki broj društvenih domova je tokom rata bilo zapaljeno i uništeno, ali smo u Gornjoj Šumetlici i Kraguju uspeli da ih obnovimo i stavimo u funkciju. U Branešcima smo rekonstruisali jedan mali objekat, a u ceo taj kraj 2018. godine postavljeni su i prvi metri asfalta. Treba reći da VSNM i SKD Prosvjeta nisu imali svoj prostor a i to smo sada na zadovoljavajući način rešili. Znači problemi su bili u lošoj infrastrukturi i slabijoj naseljenosti koja je u tim mestima sprečavala neka veća ulaganja.

Jesu li sada sva sela konačno dobila struju?

– Jesu. Ostalo je još jedno selo, ali to će biti gotovo ove godine. Pravno-imovinski je sve rešeno, osiguran je novac, trase su rešene, doveden je trafo i sad samo treba razvesti po selu što je posao od nekih desetak dana i to je gotovo, ali sva sela u kojima ljudi žive sada imaju struju. Pitanje struje je naravno važno, ali borimo se da i u selima u kojima nema ni nekih drugih osnovnih elemenata savremenog života dođe bar pokretna trgovina. Program „Zaželi“ pokrenuli smo u gotovo svim tim selima i možemo reći da smo ih pokrili do 90 posto, trudimo se da, iako u nekim selima ima samo jedan ili dva stanovnika, stvorimo bar osnovne uslove za život. Srećan sam što je preko milion kuna došlo za srpske OPG-ove na području Pakraca i Lipika. Zahvaljujući tome smo pokrenuli taj investicioni ciklus i sada to već ide jedno za drugim i više gotovo da i nije potrebna ta neka početna logistička podrška. Dobro je to što imamo i izuzetno dobre odnose sa lokalnom Razvojnom agencijom i Preduzetničkim centrom u Pakracu i ljudi nisu ostavljeni na cedilu.

bljesak šeovice 2020
Obeležavanja pomena na žrtve Bljeska u Šeovicama kraj Pakraca.
Foto: Fejsbuk

Kako je sve to uticalo na narod?

– Ovde su ljudi uvek znali ko su i šta su i uvek su se time ponosili. Bilo je straha jer i društvena situacija u Hrvatskoj je takva da je biti Srbin nešto loše, ali ako danas u Pakracu imate proslavu Male Gospojine, slave Veća, slave pravoslavnog hrama u Pakracu na kojoj se okupi pet stotina Srba onda to sve govori. Uglavnom, sve te manifestacije smo značajno unapredili i sve to je doprinelo i slobodnijem izjašnjavanju našeg naroda. Dolazak vladike Jovana je tu mnogo pomogao jer sa crkvom imamo najbolju moguću saradnju, pratimo jedni druge u radu, mnogo razgovaramo, učimo jedni od drugih i međusobno se podržavamo i to je jedan dobar primer kako treba da izgleda saradnja između srpskih institucija i crkve. Sa vladikom Jovanom i našim parohom protom Đorđem Teodorovićem imamo odličnu komunikaciju i maksimalno učestvujemo u svim aktivnostima. Značajno smo obnovili crkvu u pakračkom naselju Galenici, što uz pomoć SNV-a, što kroz projekte Ministarstva regionalnog razvoja ali i donacijama naših Pakračana i Slavonaca iz dalekog sveta. Međutim, najdraže mi je što smo uspeli da nekoliko puta godišnje sakupimo našu decu jer i crkvene proslave i naše manifestacije radimo zajedno i to nam daje snagu da se borimo dalje.

Pomenuli ste nastavu na srpskom jeziku, tačnije model C. Ima li možda interesa da taj model preraste u model B?

– Model C ovde dobro funkcioniše, a Pakrac je bio među prvima koji ga je uveo još 1997. godine i po tom modelu sam se i sam školovao. Decu i njihove roditelje motivišemo da se opredele za taj vid školovanja, pa iako često ni samoj deci nije lako da ostaju na osmom ili devetom času to dosta dobro funkcioniše i odaziv je veoma dobar. U kombinaciji sa ovim ekskurzijama u istočnu Slavoniju i Srbiju sve se odvija u dobrom pravcu. Mi smo zbog malog broja dece uglavom fokusirani na model C. Ima tu problema i sa prevozom, sela su dosta udaljena i neki drugi oblik nastave bilo bi teško organizovati. Na području Pakraca imamo oko 150 srpske dece, raznih uzrasta i pokušavamo da ih i kroz vannastavne aktivnosti učimo srpskom jeziku i kulturi.

Kako su mladi organizovani?

– Nastojimo da ih uključimo u sve naše aktivnosti, ali moramo biti pošteni pa reći da se mladi bore za život i da često i nemaju mnogo slobodnog vremena za nešto više. Kada su mladi u pitanju tu smo fokusirani uglavnom na jačanje ekonomskih aktivnosti. Posebno smo zadovoljni provođenjem manjinskih projekata preko Ministarstva poljoprivrede koje je za naše područje odobrilo dvadesetak malih, ali izuzetno važnih projekata. Raduje što se na te projekte javljaju zaista mladi ljudi koji u njima pronalaze motiv i razlog da ostanu na ovom području.

Pakrac elektrifikacija Nikola Ivanović

Kako sarađujete sa većinskim hrvatskim narodom?

– Tu ima mnogo prostora da ona bude bolja nego što jeste. Svi znaju da bez kontinuiranog i ravnomernog ulaganja u sva područja nema napretka. Ovaj kraj jedino tako može da prosperira jer ako je dobro jednima biće dobro i drugima. Živimo zajedno i generalno je situacija u Pakracu, koji je jako stradao 1991. i u kom je i sa jedne i sa druge strane stradalo mnogo stanovništva, dobra. Ljudi se međusobno druže i sarađuju i kada bi još i politika bila na nivou odnosa među samim stanovnicima sve bi bilo još bolje.

Kakav je Vaš odnos sa gradonačelnicom, kako bi je ocenili?

– Odnosi su nešto što se gradi i nešto što je stvar poverenja i odnosa između političkih stranaka i mislim da sam se jako trudio da s ponosom predstavljam našu zajednicu. Saradnja uvek može da bude bolja ali mogu da kažem da sam zadovoljan i sa službenicima unutar gradskih struktura Pakraca i sa gradonačelnicom. Mnogo smo problema zajednički rešili, mnoge vodovode, puteve, javne rasvete, mnogo sitnih komunalnih problema i nivo poverenja je podignut mnogo proteklih godina. Čak ni nedavni eksces, kada su bombom napadnuti radnici HEP-a, nije to poremetio jer je lokalna politika uticala da se situacija smiri i da tenzije, koje su u roku od nekoliko sati jako narasle, brzo splasnu i ne prerastu u nešto mnogo gore.

Sada se kandidujete za višu dužnost odnosno za zamenika župana Požeško-slavonske županije pa će i obaveza i posla biti više.

– Vrlo dobro sam upoznat sa svim teškoćama koje će me tu dočekati jer je situacija slična onoj koju sam zatekao u Pakracu pre četiri godine. Srbi Požeštine su u toj situaciji već trideset godina. Slabo su politički organizovani, ima mnogo infrastrukturnih problema jer pojedina sela, na samo nekoliko kilometara od većih i bogatih gradova Požeštine, nemaju ni javnu rasvetu, ni kilomatar asfalta, ni uređenog društvenog doma, a posebno brine što je organizovanost srpske zajednice tek u nekom početnom stadijumu i biće potrebno jako mnogo truda i rada. Raduje me što i u samoj stranci i Većima, u nizu opština i gradova, imamo dosta mladih ljudi koji su spremni da rade na organizaciji programskih aktivnosti i verujem da ćemo i kroz neke nove oblike saradnje na političkom i društvenom planu uspeti podići taj kraj i život u njemu na jedan viši nivo. Trudićemo se da naša zajednica postane vidljivija i na nekom medijskom planu. Pokušavamo i nadam se da ćemo dobiti pomoć Ministarstva kulture Republike Srbije, da kroz saradnju sa lokalnim radijom imamo emisiju na srpskom jeziku gde ćemo moći govoriti o našim aktivnostima. Optimizma ima i verujem da ćemo u većini stvari uspeti da se snađemo.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.

Komentariši