„Nit’ je snega, nit’ je ljudi u Gorskom kotaru“

Intervju sa zamenikom gradonačelnika Vrbovskog iz reda pripadnika srpske zajednice Đorđem Busićem.

Đorđe Busić Vrbovsko Moravice
Đorđe Busić

Nedavno objavljeni rezultati popisa stanovništva pokazali su da u Hrvatskoj živi znatno manji broj ljudi nego pre deset godina. Iako još uvek čekamo na podatke o nacionalnoj strukturi stanovnika, već se iz ukupnog broja može pročitati da najviše ljudi nedostaje u sredinama gde su Srbi živeli u znatnom procentu. Grad Vrbovsko u Gorskom kotaru jedan je od dokaza tog trenda. Sa 5.076 ovo mesto sa okolnim selima i zaseocima palo je sada na 3.872 stanovnika što je manje za oko 23 odsto. Vrbovsko je uz Vukovar pre deset godina bio jedini grad u Hrvatskoj u kojem su pripadnici srpske nacionalne manjine činili više od trećine stanovnika, tačnije bilo ih je 1.788 što je u tom trenutku bilo 35 odsto.

Premda u Primorsko-goranskoj županiji postoje opštine poput Kostrene, Malinske ili Viškova koje beleže porast u broju stanovnika u odnosu na jednu deceniju ranije, na drugoj strani te skale nalazi se Vrbovsko koje je zabeležilo najveći pad. Đorđe Busić iz Moravica je od prošle godine na mestu zamenika gradonačelnika iz reda pripadnika srpske zajednice. Sa njim smo razgovarali o nedavno iznesenim podacima u vezi sa popisom stanovnika, ali i o pravima srpske zajednice u ovom delu Hrvatske.

Kako komentarišete objavljeni popis stanovnika i broj stanovnika u Vrbovskom? Izgleda da je 23 odsto manje stanovnika nego pre deset godina. Zašto je do toga došlo?

– To su podaci koji su nas sve zajedno jako rastužili. Mi ovde živimo goranska leta i goranske zime, i Srbi i Hrvati. Već stotinama godina živimo u dobrim odnosima. Tako je bilo i u ona najmračnija vremena. I u ovom poslednjem nesrećnom ratu kod nas je razum prevladao. Teško smo živeli taj goranski život koji se sveo na železnicu i drvnu industriju, a tu mislim najviše na nas Srbe iz Moravica i okoline. Tu je većina ljudi radila i mogu slobodno da kažem da smo bili srećni, nasmejani i da je to bilo naše zlatno doba. Bojim se da to više nikada nećemo doživeti. Mi Moravičani smo poznati kao železničari i ta tradicija traje duže od 150 godina od kako je pruga prvi put prošla kroz naš kraj. Železničari iz Moravica, Gomirja i Vrbovskog su nekada držali čitav ovaj kraj, a danas tu rade ljudi iz Ogulina iako su oni druga županija (Karlovačka op.a.). To se odnosni na sva radna mesta, od onih najnižih do onih visokopozicioniranih. Danas nemate nijednog Srbina da je npr. šef stanice, a nekada smo bili u većini. Reč je o nekih 150 radnih mesta ukupno, a na prste jedne ruke možete prebrojati Srbe uključujući i mene koji radim kao planer saobraćaja u HŽ Kargu. Zbog svega toga mladi ljudi su u prethodnim godinama napustili ovaj prostor, jednostavno su pobegli za boljim životom. Ovi rezultati popisa stanovništva su realni.

Železnička stanica u Moravicama, foto: Vikimedija

Koliki očekujete broj pripadnika srpske zajednice i udeo u ukupnom broju stanovnika?

– To će sasvim sigurno biti manje od onih 35 odsto. Ne treba tu neka posebna nauka da se to može unapred pretpostaviti. Mi koji ovde živimo znamo i ko je otišao. Naši ljudi otišli su, ili na „onaj svet orati nebeske njive“, ili su se iselili. Po imenu i prezimenu znam 21 mladog čoveka koji se iz Moravica odselio unazad nekoliko godina u Nemačku. Među njima su i moja dva sina.

Gradonačelnik Vrbovskog Dražen Mufić kaže da je ovaj pad u broju stanovnika zato što prošli popis nije dobro napravljen. On je čak konkretno u izjavi za medije optužio pripadnike srpske zajednice da su se na prošlom popisu stanovnika tu popisivali iako nisu tu živeli. Kako gledate na te optužbe?

– Na popisu stanovnika od pre 20 godina imali smo oko šest hiljada ljudi, 2011. godine bilo je pet hiljada, a sad smo došli na 3.872. Ne vidim kako je to povezano, niti se radi o bilo kakvoj manipulaciji srpske zajednice. Nama je takva konstatacija neprihvatljiva da se u istoj rečenici spominje srpska manjina i manipulacija. Niko nije kod nas Srba dolazio da se prijavljuje naprotiv, upravo su se Srbi za sve ove godine odseljavali odavde. Neki su otišli u Beograd, neki na zapad, a jedan mali deo Srba otišao je da živi u Rijeku ili Zagreb. Istina je da kopnimo kao ovaj goranski sneg kojeg isto tako nema kao što ga je nekada bilo. Niti je snega, niti je ljudi. I nas i njih. Žao nam je što je gradonačelnik upotrebio izraze koje je upotrebio.

Stupanjem na dužnost zamenika gradonačelnika i predstavnika srpske zajednice kakva Vas je situacija zadesila i kako ocenjujete prava pripadnika srpske zajednice u gradu Vrbovskom u proteklih deset godina? Vrbovsko je poput Vukovara takođe imalo pravo na ravnopravnu upotrebu srpskog jezika i ćiriličnog pisma. Da li je to ikada zaživelo?

– Mi prava imamo na papiru, a ta prava došla su pre svega pritiskom iz Brisela prilikom ulaska u Evropsku uniju. U Vrbovskom još uvek nigde nemamo dvojezične table i to je ustvari ovde tabu tema. Kod naše zajednice postoji strah da o tome uopšte govore. Ljudima uvek dajem primer Istre gde dvojezičnost nikome ne smeta. Nije to naravno najvažnije pitanje, ali važno je istaći da dvojezičnosti ovde nema i o njoj se ni ne govori.

Kakav je vaš odnos sa gradonačelnikom Draženom Mufićem?

– Kada sam stupio na dužnost došao sam kod njega sa poklonom i ispružene ruke. On je očekivao u tom trenutku da ćemo mi biti u koaliciji s njim, međutim naši birači to nisu želeli i otišli smo u opoziciju. Njemu je to teško palo i od tada je njegov odnos prema meni jako loš. On je istina pokušao neke stvari da napravi za Vrbovsko, međutim to ne može bez pomoći države. Ako je Slavonija koja je žitnica zanemarena i spala na tako niske grane, onda se nemamo šta čuditi ni mi u Gorskom Kotaru ili naši prijatelji iz Like u kojoj je sve zapušteno.

Manastir Gomirje
Manastir Gomirje; foto: Vikimedija

Žalili ste se nedavno na neravnomeran razvoj grada. Šta ste pod tim mislili i imate li neke konkretne primere tog neravnomernog razvoja?

– Bode nas u oči to što je Vrbovsko centar i što mu je posvećena velika pažnja. Mi u Moravicama i u Gomirju smo u drugom planu. U Vrbovskom se obnavljaju stare zgrade, a novci iz EU fondova se preusmeravaju u tamošnji fudbalski klub. Naravno da ljudi iz Vrbovskog navijaju za svoje i nekako je i prihvatljivo da naginju na tu stranu, ali i mi smo tu, postojimo i trebalo bi obratiti pažnju i na nas. Kod nas su pre svega putevi dosta grozni i evo, na svu sreću, uz podršku Županije uskoro kreće obnova nekih županijskih puteva koji prolaze kroz Moravice.

Šta bi po Vama trebalo napraviti da se promeni situacija, da se ljudi vrate ili da u budućnosti ostaju malo više u Gorskom kotaru?

– Bez pomoći države mi jako malo možemo napraviti. Ljudi prodaju svoje kuće, dedovinu i ognjište ne bi li rešili svoje finansijske probleme. Mislim da su ljudi koji su se bavili visokom politikom, a pre svega tu mislim na Hrvate, propustili priliku da Hrvatsku naprave onako su je zamišljali. Hrvatska je danas po svim parametrima poslednja ili pretposlednja u EU. Mladi ljudi odlaze u inostranstvo. Oni su pronašli rešenje u tome, ali meni je žao što će svoje najbolje godine i život ostaviti u tuđem svetu. Većina tih novaca koji će tamo zaraditi će tamo i ostati. Možda se neki od njih vrate kao penzioneri, kao potrošeni ljudi da ovde potraže mir koji tamo nemaju. Ko će ovde za to vreme živeti to stvarno u ovom trenutku ne znam.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.