„Normalno sarađujemo sa većinskim narodom, grafiti su delo pojedinca“

Intervju sa zamenikom župana Bjelovarsko-bilogorske županije iz reda pripadnika srpske zajednice Sašom Lukićem.

Saša Lukić bjelovarsko bilogorska županija

Na mestu zamenika župana Bjelovarsko-bilogorske županije već četvrti mandat nalazi se Saša Lukić iz Daruvara koji je po tom pitanju u Hrvatskoj trenutno najdugovečniji zamenik župana iz reda pripadnika srpske zajednice. Taman u vreme dok smo dogovarali intervju stigla nam je i vest da je u Bjelovaru išarana pravoslavna Crkva Svete Trojice, a u samom razgovoru bavili smo se i drugim pitanjima o aktivnostima srpske zajednice na tom području te problemima koji ih muče.

Upravo se danas pojavila vest da je u Bjelovaru ustaškim grafitima išarana pravoslavna crkva. Kako komentarišete taj događaj i jesu li takve pojave česte u tom kraju?

– Da, dogodilo se upravo to. Srećom ovo je jedan od retkih takvih događaja na prostoru naše županije. Ovo što se sada dogodilo je najveće obimom u poslednjih ko zna koliko. U komunikaciji sam sa našim sveštenikom i mogu slobodno da kažem da smo svi zatečeni sa tim s obzirom na to da ništa nije ukazivalo na to da bi se nešto ovakvo moglo dogoditi. Verujem da je ovo delo jednog pojedinca i izolirani slučaj, odnosno nesmotreno delo. Ljudi nas već zovu i zgražaju se. Ne priliči ovo našoj županiji i gradu kao što je Bjelovar. Nedavno smo imali Veče nacionalnih manjina koje tradicionalno organizuje Grad Bjelovar već 15 godina i reč je o jednoj od najvećih manifestacija takve vrste u Hrvatskoj. Sada smo svi ostali zatečeni sa ovim događajem. Reč je o samom centru grada, u blizini je i gradska uprava, pošta i mnoge druge institucije. Nadamo se da će policija nešto pronaći na kamerama. Gradonačelnik je rekao da je već odavno bilo predviđeno da čitav taj centar bude pod kamerama i sada kao da je neko to znao te iskoristio priliku dok toga nema.

Kakav je generalno život srpske zajednice u tim krajevima? Koje su specifičnosti u odnosu na ostale županije?

– Organizovani smo najviše kroz manjinska veća i pododbore Prosvjete u Garešnici, Daruvaru i Grubišnom Polju i evo baš večeras (21.12. op.a) imamo osnivačku Skupštinu Prosvjete u Bjelovaru tako da ćemo sada od pet gradova u županiji u njih četiri imati Prosvjetine pododbore. Od manjinskih veća imamo četiri gradska i devet opštinskih. Od ovih poslednjih manjinskih izbora imamo i konstituisana veća u opštinama Šandrovac i Štefanje koja ranije nismo imali. Uz to imamo i dva udruženja, a to su SKC „Pavle Solarić“ u Bjelovaru i SKC „Isidor Dobrović“ u Daruvaru. Sve te organizacije danas imaju osigurane prostore za rad. Kroz kapitalne investicije smo odradili dosta toga unazad tri ili četiri godine. Najveći projekat bio je dogradnja i uređenje doma u Rogoži koji će biti sedište Prosvjeti i VSNM-u grada Garešnice, a u koji će u dve godine biti uloženo više od 500 hiljada evra. Ranije smo svečano otvorili i SKC u Daruvaru, a moram da kažem da su sve te investicije urađene u omeru da je SNV finansirao pola iznosa, a po četvrtinu županija i grad. Ponosni smo što smo u to sve uključili i lokalne vlasti. Na taj način pokazujemo da smo tu prisutni, ali i da normalno funkcionišemo sa većinskim narodom.

U Bjelovaru, koji je županijski centar, i dalje je brojčano najviše pripadnika srpske zajednice. U prethodnom ste odgovoru naveli da se sada tamo osniva i Prosvjeta, ali generalno ima li problema sa organizacijom zajednice s obzirom na to da se radi o urbanoj sredini?

– Od poslednjih izbora za manjinska veća u Bjelovaru je stigla jedna, uglavnom nova struktura mlađih i obrazovanih ljudi. U poslednjih nekoliko meseci vidi se u tom pogledu velika aktivnost što nam je bila i intencija jer možemo slobodno da kažemo da smo ranije tu kao zajednica stajali loše bez obzira što je tu matematički najveći broj birača i stanovnika. Obično je tu bila manja želja za radom u veću ili izlaskom na izbore i sada tu pasivnost lagano menjamo. Posebno nam je drago što se to sada događa. Našu županiju deli reka Ilova i sa ove strane Daruvar, Garešnica i Grubišno Polje su oduvek bili aktivni, a sada to imamo i u Bjelovaru.

Kakva je situacija u manjim sredinama? Gledajući popis stanovnika vidimo da Srba ima desetak odsto u Đulovcu, Siraču, Velikoj Pisanici i brojnim drugim opštinama. Šta je ono što tim ljudima najviše treba te ima li komunalnih problema kao u drugim krajevima Hrvatske?

– U raznim delovima države su i različiti problemi. Što se tiče komunalnih problema kod nas je u poslednjih desetak godina taj deo u najvećoj meri rešen. Važno je istaknuti da je deo oko Daruvara i Grubišnog Polja bio zahvaćen ratom pa je tu drugačija problematika. Deo oko Bjelovara i ova dva nova veća u Štefanju i Šandrovcu, kao i opština Velika Pisanica su okrenuti nekim drugim stvarima najviše u kulturi. Ovde gde smo imali rat, a to su gotovo čitava opština Đulovac, dobar deo opštine Sirač i delovi grada Daruvara, smo imali drugačije probleme pa i infrastrukturne gde nije bilo vode i struje. Sada mogu da kažem da da nema naselja u županiji bez struje, a i voda je pokrivena u gotovo svim krajevima, a ako postoji neki deo gde nije pokriveno, to jednako utiče i na Srbe i na Hrvate. Preostalo nam je još da završimo sve puteve što radimo ove i naredne godine. Rešavamo i županijske, a u saradnji sa lokalnim samoupravama i nerazvrstane ceste te su upravo ove godine asfaltirani putevi u Đulovcu. U Đulovcu i Siraču radimo na društvenim domovima. Sa moje pozicije imam odličnu komunikaciju sa načelnicima opština i oni pokazuju razumevanje za problematiku naše zajednice, ali i mi shvatamo da je dobar deo tih opština nerazvijen i da nema velike budžete. Recimo Đulovac spada u najnerazvijenije opštine u državi, ima 35 naselja i 37 grobalja. Poslednjih godina pravoslavna groblja su ograđena, redovno se kose i ušla su u opštinski program.

Veče nacionalnih manjina u Bjelovaru
Veče nacionalnih manjina u Bjelovaru

Broj Srba rapidno opada. Gledajući suve statističke podatke u Vašoj županiji je od 2011. godine sa 7.552 broj pripadnika zajednice pao na 4.964 što je pad za više od 30 odsto. Može li se u tom smislu nešto promeniti u budućnosti?

– Taj trend je krenuo još na popisu 2001. godine i sada se samo nastavio, ali kada govorimo o popisu stanovništva želeo bih da istaknem jednu drugu stvar. Mi jesmo očekivali pad u broju pripadnika srpske zajednice, jedino što nam bode oči je broj koji imamo na popisu birača, a u kojem su samo punoletne osobe, a taj broj je 5.835 u odnosu na 4.964 koliko imamo svih stanovnika prema popisu stanovništva. Reč je o gotovo 900 ljudi više, a po logici stvari taj broj bi trebao da bude obrnut. Zato mislim da smo mi specifična županija po tim brojevima i našli smo se u pomalo apsurdnoj situaciji. Imamo nelogičnosti i prema izjašnjavanju po veri gde imamo nesrazmerno veći broj ljudi u odnosu na broj Srba. Nakon popisa su nam se javljali ljudi koje po selima niko nije ni obišao, pogotovo je tu reč o starijim ljudima. Što se tiče popisa lično dovodim u pitanje i ukupan broj ljudi u Hrvatskoj, ali ako se to nije uspelo promeniti na nacionalnom nivou, sigurno da ni mi kao pojedinci nismo u mogućnosti da nešto promenimo.

U svom ste četvrtom mandatu na mestu zamenika župana iz reda pripadnika srpske zajednice, ali gledajući prema popisu stanovnika da je broj pao ispod 5 odsto, Srbi će bez tog prava ostati. Kako gledate na to?

– Prema popisu nam je nedostajalo nekih stotinak ljudi, a mi smo specifična županija jer imamo i zamenicu župana iz reda pripadnika češke zajednice koja je u svom trećem mandatu na toj funkciji. Sada i oni prema popisu ostaju bez tog mesta jer ih ima 4,94 odsto. Mi smo nakon onog popisa iz 2011. godine ostali bez zamenika gradonačelnika u Grubišnom Polju i zamenika načelnika opština u Siraču, Velikoj Pisanici i Đulovcu. Jedino je pozicija zamenika župana preostala i ako se to ukine našoj zajednici će biti institucionalno teže. Gubi se taj glas u županiji, ali i komunikacija sa načelnicima i gradonačelnicima. Sada već ljudi koji su to shvatili pitaju šta će sada kada trebaju nešto za neko udruženje, klub ili dom kulture. O tome će na kraju odlučiti viša politika.

Spomenuli ste češku nacionalnu manjinu. Kakav je odnos dve manjine na nivou županije?

– Saradnja je odlična i stalno se pomažemo i nadopunjujemo. Savez Čeha je upravo u Daruvaru i oni su tu najbrojniji i najbolje organizovani. Imaju programe na češkom jeziku od vrtića, osnovne škole do gimnazije. Iz Daruvara je i saborski zastupnik za češku i slovačku manjinu. Ovde je i njihovo izdavaštvo i po svakom pitanju su jako aktivni.

Kako u svetlu svega ovoga što smo razgovarali vidite budućnost srpske zajednice na tim područjima?

– Budućnost će se svesti na intenzitet aktivnosti veća, Prosvjete ili nekog drugog udruženja. Tamo gde budu vični da iskomuniciraju da im se iz gradskih i opštinskih budžeta dodele sredstva za rad, da dobiju podršku, saradnju i pažnju, tamo će biti bolje. Tamo gde to ne uspeju bojim se da će doći do određenog pada i nestanka aktivnosti. Zato se u ovom trenutku bojim i da razmišljam o brojevima stanovnika koji će nas dočekati za desetak godina. Neće doći kraj sveta, ali sve će spasti na jedinu infrastrukturu i udruženja koja trenutno imamo, teško da će ići na bolje.