Nova nada za porodice civilnih žrtava rata

Krajem novembra 2021. godine započelo je podnošenje zahteva na ostvarivanje prava za primenu Zakona o civilnim žrtvama rata. U izradi ovog zakona, kao i pravilnika za provođenje zakona kroz javna savetovanja učestvovale su i srpske institucije iz Hrvatske među kojima i Srpsko narodno veće.

Veliki broj žrtava i njihovih srodnika, ni 26 godina nakon završetka rata nije uspeo da ostvari niti jedan vid nadoknade zbog pretrpljenih gubitaka, čime su naročito pogođene žrtve srpske nacionalnosti.

- Srpsko narodno veće je, kao uostalom i sve druge institucije sa srpskim predznakom, učestvovalo prvenstveno kroz javno savetovanje prilikom donošenja Zakona. Nakon što smo dobili prvu verziju zakona, članovi pravnog tima SNV-a i drugih institucija, u saradnji sa klubom zastupnika SDSS-a, insistirali su da se određene zakonske odredbe izmene. S obzirom na to da nakon javnog savetovanja dobar deo primedbi kako SNV-a, tako i drugih institucija, nije prihvaćen, održan je čitav niz sastanaka sa predstavnicima nadležnog ministarstva i određene sugestije kao takve su prihvaćene. Zakon je stupio na snagu i postojao je određeni rok da se donesu podzakonski propisi kako to već obično i bude kod donošenja zakona – pojašnjava voditelj kancelarije Srpskog narodnog veća Jovan Vlaović ulogu srpskih institucija u Hrvatskoj u izradi i provođenju ovog zakona.

Najvažnije u svemu ovome je, tvrdi Vlaović, jedan od Pravilnika u kojem se nalaze obrasci za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava po ovom zakonu. Dva najvažnija obrasca su obrazac 2 za priznavanje posebnog dodatka prema Zakonu o civilnim stradalnicima iz Domovinskog rata i obrazac 4 o ostvarivanju prava invalida civilnih žrtava rata.

Za sada podneseno tridesetak zahteva

Prema Vlaovićevim rečima, do sada su on i koleginica Milena Čalić Jelić podneli oko 30 ovakvih zahteva što se tiče Srpskog narodnog veća.

- Nije određen rok do kog se ovi zahtevi mogu podnositi tako da ih očekujemo i u nadolazećem periodu. Još uvek kontaktiramo ljude čije podatke imamo, a u našoj su bazi. Prvenstveno tu mislim na članove udruženja „Protiv zaborava“. Dobar deo ljudi je već podneo zahteve, s obzirom na to da je taj postupak dosta drugačiji u odnosu na druge upravne postupke jer sad postoji obaveza državnih tela da po službenoj dužnosti prikupljaju dokumenta. Na primer, kad je osoba nestala, bračni drug koji podnosi zahtev mora poneti samo kopiju ličnih karti i rešenje Opštinskog suda o proglašenju nestale osobe umrlom. Sve druge dokumente koji su potrebni, od smrtnog lista, venčanog lista i tako dalje, po službenoj dužnosti prikuplja nadležno odeljenje županije i zbog toga, koliko god je to dobar put, toliko je istovremeno i spor. Zbog tromosti državnog sistema očekuje se da će svaki taj postupak trajati minimalno tri meseca – navodi Jovan Vlaović prednosti i mane podnošenja zahteva.

Jovan Vlaović

Problem predstavlja i podatak da su osobe koje podnose zahteve, uglavnom supružnici stradalih koji su u pravilu starije životne dobi, ali zato postoje i prednosti jer, kako smo već naveli, dokumentaciju prikupljaju organi po službenoj dužnosti.

- Dobar deo naših ljudi, iz različitih razloga, što subjektivnih, što objektivnih nema više u posedu dokumente koji su im potrebni za podnošenje zahteva. SNV i Udruženje „Protiv zaborava“ i dalje stoje na raspolaganju kroz sva pravna odeljenja, a u Vukovaru to obavljamo kolega Aleksandar Pribičević i ja, u koordinaciji sa Zajedničkim većem opština. Očekujem da će u određenom trenutku prestati podnošenje tih zahteva jer će ljudi iscrpiti to pravo koje imaju. Ono što je možda zanimljivo za napomenuti je da kod određenih ljudi postoji strah i da oni, bez obzira što ostvaruju sve pretpostavke propisane zakonom, i dalje ne žele da podnesu zahteve jer se boje reakcije, naročito osobe koje su imale loša iskustva sa sudskim sporovima koji su negativno završili. Neki od njih i danas snose finansijske posledice zbog toga u smislu ovrha zbog parničnih troškova – navodi voditelj kancelarije Srpskog narodnog veća Jovan Vlaović.

Saborska zastupnica Anja Šimpraga tražila odluku da se otpišu sudska dugovanja civilnim žrtvama rata

O problemu negativnog iskustva sa sudskim sporovima i ovrha zbog parničnih troškova pričalo se i u Saboru krajem novembra prošle godine, kada je SDSS-ova zastupnica Anja Šimpraga postavila pitanje o ovome Ministru uprave i pravosuđa Ivanu Malenici i pritom se založila da Vlada donese Odluku o otpisu takvih troškova.

Ministar je u svom odgovoru ostavio otvorenom eventualnu mogućnost promene već postojeće odluke. Napomenula je Šimpraga da je Uredba za otpis duga zbog lošeg materijalnog stanja usko napisana i da mnogi ne zadovoljavaju kriterijume te su pokrenuti mnogi ovršni postupci nad njihovom pokretnom i nepokretnom imovinom.

- Svih ovih godina izostala je politička volja da se reši ovo pitanje. Nadam se da smo na tragu rešavanja kako bi civilne žrtve rata dobile satisfakciju – zaključila je tada u svom izlaganju saborskim zastupnicima Anja Šimpraga.

Vlaović navodi da je očekivao da će do sada biti podneseno više zahteva za ostvarivanje prava na primenu Zakona o civilnim žrtvama rata, ali kako kaže, ljudima moraju objašnjavati kako je ovo upravni postupak, a ne sudski jer sudski može da postane jedino ako se po negativnom rešenju piše tužba Upravnom sudu čime bi se pokrenuo upravni spor.

- Ovde su dosta „karte ogoljene“ i samim donošenjem zakona je jasno definisano ko na to ima pravo. Za sada nije bilo pozitivnih odgovora na zahteve. S obzirom na to da je pokrenuto od 11. meseca, očekujemo prve odgovore jer je nakon stupanja Zakona na snagu trebalo da prođe određeno vreme kako bi se doneli pravilnici kao podzakonski propisi iz kojih će proizlaziti obrasci. Ono šta smo uočili kao problem je da recimo kad bi neko iz, na primer Australije, ko ima pravo da podnese zahtev to hteo da uradi, ne može doći do obrasca jer pojedina županijska odeljenja koja su nadležna nisu te obrasce objavila na svojim stranicama. U teoriji bi neko iz Australije trebalo da dođe ovde, ispuni obrazac i preda. Obrasci su dosta jednostavni, ali istovremeno ne ostavljaju dosta prostora da se neke stvari definišu i pojasne – zaključuje Vlaović.

Svi pravilnici kao podzakonski akti ovog zakona su doneseni u zadanom roku, a pravnici iz srpskih institucija u Hrvatskoj očekuju da se kroz dve nedelje do mesec dana dobiju prvi odgovori na podnesene zahteve, a nakon toga će obavestiti zainteresovane o daljnjim postupcima.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.