Običaji i igre Negoslavaca sačuvani od zaborava

Predstavljena knjiga o prikupljenoj nematerijalnoj kulturnoj baštini opštine Negoslavci.

Nematerijalna baština Negoslavci naslovna
Nebojša Vidović, Milica Šarčević i Veljko Maksić

U Srpskom kulturnom centru u Vukovaru predstvaljen je još jedan projekat Odbora za kulturu Zajedničkog veća opština koji se ovaj put odnosi na prikupljenu nematerijalnu kulturnu baštinu Opštine Negoslavci.

Na ovom projektu, odnosno knjizi koja je tom prilikom i promovisana, radili su Milica Šarčević, Veljko Maksić i Nebojša Vidović. Ovo je treća knjiga po redu iz projekta Prikupljanje nematerijalne kulturne baštine na teritoriji delovanja Zajedničkog veća opština, a sredstva za taj projekat obezbeđena su preko Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

– Prva knjiga odnosila se na Opštinu Trpinja, druga na Opštinu Borovo i ova treća vezana je za Opštinu Negoslavci. Postoji mogućnost da se sve ovo na kraju objedini i da se iz svega toga izvuče neki običaj koji se recimo praktikuje na jedan način u jednoj sredini, a na drugi način u nekom drugom mestu. Kada sve to sažmemo dobićemo za određeni običaj neku sekvencu koja će kasnije biti nešto sa čim bismo išli prema ministarstvu, odnosno da se taj običaj registruje kao eventualna nematerijalna kulturna baština, nematerijalno kulturno dobro – istakao je predsednik Odbora za kulturu Zajedničkog veća opština Nebojša Vidović.

Prilikom istraživanja autori su dolazili do različitih saznanja, pomena nekih novih običaja ili igara ili do drugačijeg načina njihovog obeležavanja.

– Saznali smo da se mnogi običaji više ne praktikuju npr. običaj letenja, čak se i naši sagovornici slabo sećaju tog običaja. Uočili smo, što i nije bilo teško, da su se naši sagovornici igrali na drugačiji način od moje generacije, od neke starije generacije i od današnje dece svakako. Bili su puno maštovitiji i spretniji, nisu imali mobilne telefone da se zabave nego su naprosto nalazili igračke u stvarima koje su ih okruživale. Tokom istraživanja za mene je najlepši deo bio kada mi na sagovorniku vidimo onaj izraz sreće kad se oni vraćaju u svoje detinjstvo – naglasila je Milica Šarčević.

Prikupljanjem nematerijalne baštine sprečiti njeno nestajanje

Po rečima autora svaka knjiga, od do sada tri izašle, je specifična i posebna sama za sebe jer se uvek sazna za nešto novo, odnosno neko nematerijalno kulturno dobro, narodni običaj, igra ili nešto drugo.

Nematerijalna baština Negoslavci tekst

– Učestvovao sam u sva tri projekta i svako mesto ima određene specifičnosti, ali na neki način ta celokupna slika zapadnog Srema je ujednačena, imaju ta opšta obeležja koja se određenim karakteristikama ispoljavaju. Meni je zanimljivo što naši sagovornici o periodu njihovog detinjstva i mladosti pričaju kao o zlatnom dobu, dok je sadašnje vreme za njih suprotnost od toga. Nije cilj da gomilamo jedno te isto, a ono što smo ranije radili na neki način nadopunimo saznanjima na terenu. Svako mesto ima bogatu nematerijalnu kulturnu baštinu, to je deo identiteta svakog tog mesta. Običaji, verovanja i navike ljudi menjaju se kako se menja i tehnološki napredak, odnosno industrijalizacija – govori Veljko Maksić.

Knjiga „Prikupljena nematerijalna kulturna baština Opštine Negoslavci“ na pedesetak strana donosi kratak istorijat Negoslavaca i saznanja o samom istraživanju i metodologiji. Od običaja i igara specifičnih za Negoslavce obrađeni su božićno jahanje, vaskršnja jaja, litija na polja i deo o rođenju i vaspitanju.

Pored toga u knjizi se može videti i dosta fotografija koje svedoče o pomenutim običajima, a na samoj promociji autori su iskoristili priliku i da se zahvale svima onima koji su učestvovali u projektu, bilo kao sagovornici ili su ga finansijski pomogli.

 

Komentariši