Od narodnih običaja do vukovarske rokenrol scene

Na jučerašnjoj promociji drugog broja obnovljene Dobre vode, uz urednika Borivoja Čalića, govorili su i direktor Srpskog kulturnog centra Srđan Sekulić, pomoćnik urednika i lektor Dejana Ocić kao i tehnički urednik i autor jednog od tekstova Slavko Bubalo.

Čalić navodi kako je zadovoljan što je izašao i drugi broj almanaha Dobra voda, a kako kaže, to je upravo ono što jedan almanah treba da bude.

- To je knjiga u kojoj se nalaze raznovrsni prilozi i u kojoj ima za svakoga po nešto, knjiga koja treba rado da se uzima u ruke i da dospe do najšireg kruga čitalaca. Ono što je takođe važno je da smo i ovaj broj Dobre vode ostvarili isključivo oslanjanjem na vlastite snage i zato mislim da je uvek potrebno naglašavati koliko su dragoceni novi saradnici i zato ih pozivamo da se priključe projektu. Ljudi nikad nisu potpuno svesni šta sve znaju i šta se sve može otkriti, a ponekad je za nekim podacima veoma mukotrpno traganje. Ne moraju to uvek da budu ni velike studije, ni veliki članci, neka to budu i sitni prilozi, ali da ostavimo trag i sami o sebi, i o tome šta će se znati o nama – pozvao je nove saradnike Borivoj Čalić.

U ovom broju bilo je, na radost urednika, novih saradnika u odnosu na prošlo izdanje. Čalić je to predstavio kao novi kvalitet, a posebno je istakao priloge iz oblasti etnologije, odnosno narodne kulture, za koju kaže da nikad nije previše istraživati, pogotovo zbog toga što su u tom pogledu ovi prostori relativno slabo istraženi.

Najrecentnije izdanje Dobre vode sadrži ukupno 15 naslova, od već spomenutih tekstova iz oblasti etnologije, preko teksta o spomeniku Kralju Aleksandru Karađorđeviću u Vukovaru autora Veljka Maksića pa do pregleda vukovarske rokenrol scene devedesetih godina prošlog veka, jednog od aktera Gorana Vučkovića.

- Ima zaista vrlo zanimljivih članaka i ono što mi se sviđa jeste da je na dobar način povezana i prošlost i sadašnjost, od izvanrednog rada kolege Maksića o spomeniku kralju Aleksandru pa do vukovarske rokenrol scene. Veljko Maksić je uneo jednu novu perspektivu u čitavu priču, odnosno o značenju spomenika u nekom prostoru i za neki prostor i o promeni uloge i funkcije spomenika kroz vreme – istakao je urednik almanaha Dobra voda Borivoj Čalić.

Slavko Bubalo, Dejana Ocić, Borivoj Čalić i Srđan Sekulić

Prvi broj Dobre vode koji je izašao 1994. godine imao je crvene korice, a sledeći plave. Tako je bilo i u obnovljenom izdanju. Prema rečima izdavača iz Srpskog kulturnog centra, naredni, treći broj imaće bele korice.

- Prošle godine smo doneli odluku da pokrenemo almanah, a inspiraciju i za naziv i za formu našli smo u prethodnim izdanjima Dobre vode. Uspeli smo u tome i došli smo na ideju da to bude godišnjak koji će s jedne strane pratiti aktivnosti Srpskog kulturnog centra i sve ono što smo mi radili u okviru naše ustanove, a sa druge strane da sa sopstvenim snagama pokušamo da iznesemo različite tekstove o različitim temama koje su vezane za Srbe na ovom prostoru, ali i uopšte kulturološke teme. Ovaj drugi broj je ugledao danas svetlo dana i nadam se da nećemo na tome stati, nego da ćemo već i za kraj ove godine pripremati, odnosno već smo i počeli da pripremamo, treći broj. Nakon ove promocije već se organizujemo da uđemo i u taj poduhvat – rekao je direktor SKC Vukovar Srđan Sekulić.

Prethodna dva broja inspiracija su novom pokretanju Dobre vode

Još 1994. godine pokrenut je zbornik radova članova Književnog kluba „Zaharija Orfelin“ iz Vukovara pod nazivom Dobra voda u izdanju ondašnjeg Srpskog kulturnog centra. Urednik prvog izdanja bio je Borivoj Čalić koji je pisao o staroj vukovarskoj porodici Mihailović. Osim njega, prozu je pisao i Đorđe Radišić, a objavljen je i dramsko delo „Limeni sanduk“ Mirka Manojlovića. Njegovi „Vukovarski antimemoari“ govore o nekadašnjem društvenom životu Vukovara. Osim članova i prijatelja Književnog kluba „Zaharija Orfelin“, objavljena je i kratka pesma „Prijateljici na rastanku“ iz 1910. godine neuropsihijatra Huga Klajna povodom 100. godišnjice rođenja začetnika psihoanalize na našem području.

Već naredne godine izlazi i drugi broj. Ovoga puta, uz Čalića, urednica je bila i Živka Komlenac. U ovom broju, bilo je više proznih dela, nego u prethodnom. Uz SKC, za izdavača je potpisana i tadašnja Narodna biblioteka iz Vukovara.

Dobra voda - izdanja iz devedesetih godina 20. veka

Između ostalog, ova dva broja Dobre vode, dokaz su da je i u vremenu ratnih dešavanja postojala kultura u Vukovaru, u većem obimu nego što se sada spominje. Nažalost, to su bila i jedina dva izdanja Dobre vode. Ipak, 25 godina kasnije, časopis Dobra voda je ponovo pokrenut, ovoga puta u formi godišnjaka, nešto drugačijeg Srpskog kulturnog centra iz Vukovara. Prvi broj je promovisan prošle godine, a drugi sinoć. Borivoj Čalić nastavio je sa uređivanjem i selekcijom radova.

Zanimljivo je da su, uz Čalića, i u prethodnim izdanjima Dobre vode, ali i u izdanjima četvrt veka kasnije, učestvovali pesnik Đorđe Nešić, kao i književnik Branko Bubalo.

Bio je ovo prvi događaj u okviru programa „SKC sredom“ u novoj sezoni, a organizatori su najavili da će sledeće srede biti održano predavanje povodom bombardovanja 6. aprila istoričara Zorana Jakšića.