Odavanje počasti civilnim žrtvama rata

Tradicionalno na praznik Vidovdana pripadnici srpske zajednice u Vukovaru odali su počast civilnim žrtvama rata, odnosno ljudima koji su stradali pre početka, ali i u toku ratnih dejstava. Venci su prvo položeni u parku u Borovu naselju, a zatim kod veslačkog kluba u Vukovaru.

- Znamo da postoji veliki broj pripadnika srpske zajednice koji su stradali kao civili, međutim i danas se selektivno govori o žrtvama i stradanju i mi želimo da se prisetimo svih žrtava na jednak način. Svaka žrtva zaslužuje poštovanje i svako ko je počinio zločin treba da odgovara. Novi zakon je stupio na snagu i u tom delu ima pomaka što se tiče statusa porodica žrtava, međutim što se tiče samih tih žrtava i osoba koje su ili nestale ili su postradale, jednostavno tu nema nekog posebnog pomaka. Vidimo i sami da kad se govori o hapšenjima, priča se o hapšenjima pripadnika srpske zajednice, štaviše, nakon postupaka se ne govori da li su ti ljudi oslobođeni i kako je bilo, nema povratne informacije o celom tom postupku koji je za sve veoma važan. Na svima nama je da postupamo hrišćanski, da postupamo ljudski i da svi radimo na tome da svaka žrtva ima svoje dostojanstvo i da svaki zločinac treba da zna gde mu je mesto – priča predsednik Zajedničkog veća opština Dejan Drakulić.

„Dok god crkveno zvono zvoni, znači da naš narod živi“

Zajedničko veće opština je zajedno sa Većem srpske nacionalne manjine Grada Vukovara i Samostalnom demokratskom srpskom strankom bilo suorganizator polaganja venaca žrtvama.

U hramu Svetog Nikolaja Mirlikijskog u Vukovaru služena je liturgija povodom Vidovdana, a nakon toga i parastos civilnim žrtvama rata. Liturgiju i parastos služio je episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim zajedno sa delom eparhijskog sveštenstva.

- Značaj samoga praznika i uopšte okupljanja u liturgijskom sabranju je veoma velik jer time se iznova vraćamo u dimenziju dubljeg razumevanja samog Kosovskog zaveta i da taj zavet ni u kom slučaju nije ideološka stvar, nego se temelji na Hristovom putu koji je izatkan alirom svetoga Jevanđelja i da se iz tog Kosovskog zaveta izliva miro na celokupan srpski narod koji je isključivo narod mira, ljubavi i sloge – rekao je episkop Heruvim koji je imao i poruku za okupljeni narod.

- Kroz ovaj Kosovski zavet koji je vezan za ličnost Kneza Lazara, i mi kao narod srpski se poučavamo Jevanđelju Hristovome da nam put u ovim teškim vremenima u kojima se nalazimo, sa svim iskušenjima koji su prisutni na ovim prostorima iznesemo krst Hristov koji nam je dat i da isključivo budemo krstovaskrsan narod na ovim prostorima, da nas uvek krase jedinstvo i sloga. Ovo su poruke koje proizilaze iz samoga identiteta Crkve koja nas uvek sabira u jedinstvu i veri. To je ono što nas treba čuvati i očuvati na ovim prostorima. Jedino Crkva može to da čini i da bude garant našeg opstanka i postojanja na ovim prostorima. Dok god crkveno zvono zvoni, znači da naš narod živi i dok god bude jednog Srbina u bilo kom mestu, tu će biti sveta služba, a to su svakako garanti opstanka i žrtve za naš narod na ovim prostorima – poručio je episkop osečkopoljski i baranjski.

Parastos i u Bršadinu

Parastos žrtvama rata od 1991. do 1996. godine održan je i u Bršadinu gde je lokalni paroh Ljubenko Jović služio vidovdansku liturgiju.

- Ovde u Bršadinu je sahranjeno na groblju 36 žrtava rata, dok se jedna osoba još vodi kao nestala. Ne zna se gde je grob, ali je stavljeno ime i prezime pa kad se pronađe da ima gde da bude sahranjena. Žena tog nestalog čoveka dođe na spomenik i na taj način obeležava pomen. Sve nas je manje i manje na parastosu, bilo nas je više, ali polako nestajemo. Trudimo se i borimo, koliko možemo, zajedno sa hrišćanskom zajednicom, sveštenikom Ljubenkom i članovima crkvenog odbora da obeležimo pomen. Činimo sve da se ne zaboravi današnji dan kao i žrtva svih naših ljui koji su poginuli od Kosovskog boja pa do današnjeg dana – kaže dugogodišnji organizator parastosa nastradalim meštanima Bršadina Želјko Zuber.

Podsetimo, u junu prošle godine je na mesnom groblju u Bršadinu postavljena spomen ploča nastradalim meštanima proteklog rata od 1991. do 1996. godine.