Odbrana evropskih vrednosti metodama inkvizicije

Odluka gradonačelnika Pule Filipa Zoričića da zabrani održavanje koncerta narodne muzike u pulskom Domu sportova ovih je dana na društvenim mrežama izazvala ogroman broj, kako negativnih, tako i pozitivnih komentara. I dok oni tolerantniji i muzički prosvećeniji takvu njegovu odluku uglavnom ne odobravaju, oni drugi, skloni da sve što dolazi iz Srbije nazovu cajkama i proglase za neukus i šund, to odobravaju iako ni sami nemaju pojma kakvu to muziku pevaju Duško Kuliš, Ana Bekuta, Dragan Kojić Keba i Zorana Mićanović koji su u Domu sportova trebali da nastupe.

Zoričić je u obrazloženju svoje odluke o zabrani rekao kako navedeni muzički izraz „ne pripada našem podneblju, duhu i mentalitetu grada” koji on valjda smatra svojim vlasništvom. Njegov je zadatak, kaže, da dok god je u Puli na vlasti „promoviše i čuva identitet građanske, evropske i mediteranske Pule” čemu pomenuti pevači, ubeđen je on, sigurno ne pripadaju. Budući da je kao alternativno mesto održavanja ovog koncerta najavljen Osijek nije trebalo mnogo vremena pa da Zoričićevim stopama krene i gradonačelnik Osijeka Ivan Radić sa sličnim obrazloženjem kako je „Osijek srednjoevropski grad koji ima naglašenu evropsku dimenziju” iako je uskraćivanje slobode izraza tipično neevropsko ponašanje, a Osijek jedan od gradova koji se zapravo mogu smatrati postojbinom muzike koju u Hrvatskoj nazivaju cajkama.

Da bi sve bilo jasnije najpre treba znati da je cajka u stvari prošireni bećarac žestokog pornografskog i erotskog sadržaja koji se, upravo zbog svog skarednog teksta, najčešće izvodi u sitne sate po kafanskim ćoškovima i za mali broj gostiju. Taj distih u desetercu, koji izvođači često izmišljaju i na licu mesta, prepun je stihova koji otvoreno i bez uvijanja govore o seksu, na primer, „Kuvarica pile peče iz pileta voda teče, pile ćemo da jedemo, kuvaricu da (…...)” - pogodite šta, ili „curica je sjedila na pragu pa joj (....) uhvatila vlagu”. Reči koje nedostaju verovatno s lakoćom možete i sami da pogodite iako se ja uzdržavam da ih do kraja kažem, dok izvođači cajki to naravno otpevaju bez ikakvog ustezanja.

Dakle, i bećarci i cajke, kao njihov sastavni deo, bili su i još uvek su, odlika muzičke kulture panonskog prostora nekadašnje Jugoslavije odnosno Slavonije, Srema i Bačke, prostora kom naravno pripada i Osijek. I sad gradonačelnik Osijeka, poveden odlukom svog pulskog kolege, zabranjuje baš to što neko van svakog osnova naziva cajkom, koja je opet deo kulture ili subkulture upravo njegovog grada, pokušavajući da Osijek na silu utrpa u „civilizovaniji” deo Evrope i odvoji ga od Balkana kao da je Balkan deo Azije, a ne te iste Evrope.

Koliko je njihov stav pogrešan i koliko ljudi u Hrvatskoj ne znaju razliku između ukusa i neukusa pokazala je svojevremeno i jedna anketa Nјuzbara koju su članovi ovog satiričnog hrvatskog portala još pre četiri godine proveli na zagrebačkim ulicama. Naime, oni su tada Zagrepčane pitali šta misle o turbofolku. Anketirani su svi redom izražavali negodovanje i zabrinutost zbog toga što njihova omladina sluša tu muziku i kada su im njuzbarovci čitali stihove navodnih izvođača turbofolka Zagrepčani su se, ne znajući da zapravo čitaju stihove Josipe Lisac, Olivera Dragojevića, Prlјavog kazališta ili omiljenog im Marka Perkovića Tompsona, kiselih lica zgražali govoreći kako su ti tekstovi isprazni ili kako veličaju Srbe i njihovu politiku. Sa druge strane stihove Sinana Sakića, misleći da ih peva neko od hrvatskih izvođača, ocenjivali su kao dubokoumne i sasvim u duhu hrvatske kulture.

Iako ni sam nisam ljubitelj turbofolka, znam da se o ukusima ne raspravlja, a i ko sam ja da sudim o nečijem muzičkom ukusu. Osim toga, ta muzika, svidelo se to nekom ili ne, ima veliki broj poklonika, a kao i u svakom drugom tako i u pomenutom muzičkom pravcu ima dobrih i loših pesama. Neka od njih će svakako za dvadesetak godina postati evergrin.

Stvari ipak nisu tako jednostavne jer izvođači kojima su Zoričić i Radić uskratili pravo na nastup ne da ne spadaju u cajke, nego možda ne spadaju ni u turbofolk, ko će ga znati. Pre bih rekao da je za njih otežavajuća okolnost to što je većina izvođača iz Srbije koju u Hrvatskoj još uvek smatraju neprijateljskom državom.

Naravno, i politički poeni najlakše se sakupljaju i akumuliraju ako se u priču umeša nešto što dolazi iz Srbije. Ukus i neukus sa zabranom verovatno nemaju nikakve veze, treba razmišljati i o novom mandatu.

Indikativno je da je Zoričića i Radića u njihovim stavovima i odluci da zabrane koncert podržala i ministarka kulture Nina Obulјen Koržinek.

„Mislim da je to normalna, prirodna i za mene očekivana odluka tih dvaju gradonačelnika” – rekla je ona.  S obzirom da je upravo za mandata Obulјen Koržinek Ministarstvo kulture prestalo da otkupljuje knjige srpskih pa i bosanskohercegovačkih pisaca za javne biblioteke čini se da je i njena podrška gradonačelničkom dvojcu sasvim „normalna, prirodna i očekivana”.

Ohrabruje međutim, činjenica da su hrvatski muzičari, ljudi koji se bave muzičkim biznisom kao i novinari vodećih hrvatskih medija nedvosmisleno osudili ovu zabranu koja može doneti i efekat sasvim suprotan od očekivanog. Ne bi nas začudilo da ono što ljudi nazivaju cajkama zahvaljujući medijskoj pažnji koju su zabranom izazvali postane još popularnije, pogotovo među mladima koje se tom zabranom navodno pokušava zaštititi.

U međuvremenu organizator koncerta agencija „Hiljadarka” podneo je tužbu Trgovačkom sudu zahtevajući ili da se koncert održi u najavljenom terminu jer su karte, zamislite to, već rasprodate ili nadoknadu štete od Pula sporta. Rasprava je zakazana za 10. mart pa ćemo još malo čekati na rasplet celog ovog slučaja o kome već danima bruji ceo region.