Održavanjem Pudarine čuvaju svoje običaje

Kao što je već dobro poznato, pudarina je običaj čuvanja vinograda koji je bio aktivan sve do polovine prošlog veka, a danas se na njega čuva uspomena kroz održavanje istoimene manifestacije.

- Ideja da se napravi ovakva manifestacija rodila se 2010. godine kada je opština Erdut organizovala sajam starih zanata i običaja, a sajam je održan upravo u Bijelom Brdu. Tada smo došli na ideju da kroz sajam prikažemo običaje pudarenja, a potom se od sledeće godine nastavilo sa održavanjem ove manifestacije – istakao je ispred organizatora manifestacije Tihomir Sekeruš.

Običaj govori o tome da se vinograd čuva od krađe kako ljudi tako i životinja, pre svega ptica. Vinograde su uglavnom čuvale devojke u periodu od zrenja grožđa pa sve do njegove berbe.

- Mi praktikujemo da se manifestacija održava prve subote u septembru, a za ovu godinu pripremili smo nastupe folklornih grupa iz Bršadina, Jagodnjaka i Bijelog Brda. Unazad nekoliko godina smanjili smo broj učesnika, a zbog same organizacije programa odlučili smo da ne idemo u vinograd iako imamo ljudi u selu koji imaju svoje vinograde – napominje Sekeruš.

Pudarenje neguju Pudarce

Na ovogodišnjoj pudarini nastupile su tri folklorne grupe čiji su najmlađi članovi predstavili svoj rad, a svojim nastupima dali doprinos su očuvanju tradicije. Sam program održan je u bjelobrdskoj etno kući gde se neguje tradicija i gde svoje aktivnosti organizuje i Udruženje žena Pudarce. Upravo ovo udruženje nosi naziv koji je proistekao iz običaja pudarenja, a među njihovim članicama još uvek postoje živa sećanja na dane kada je u Bijelom Brdu bilo puno vinograda pa samim tim i pudara.

- Pudarina je za ono vreme bila veoma lepa jer ništa drugo nije ni bilo organizovano. Devojke i momci su cele godine čekali tu pudarinu i kada grožđe malo zašara onda se devojke dogovore koja će sa kojom da pudari. Tu su se mnoge devojke naučile da kuvaju, da peku kolače, prave vezove razne. Danas više nema pudarenja i uglavnom su zastupljeni vikendaši koji imaju uređene vikendice sa vodom i strujom, a nekada devojke nisu to imale. U vinograd su obično odlazile pre podne, a iz njega se vraćale pre mraka, obično uz pesmu i pratnju muzike – kaže Jelica Maskarić koja se seća pudarine i pudarenja na koju je kao devojčicu odvodila njena majka.

Pudarina je trajala negde do sredine pedesetih godina prošlog veka kada polako iščezavaju i pudari i pudarina, a što je posledica drastičnog smanjenja poljoprivrednih površina pod vinogradima.

- Nekada je svaka kuća imala vinograd, neko više, neko manje. Lepo je to što se danas vraćaju vinogradi ponovo i što se na ovakav način čuvaju naši stari običaji – zaključuje Jelica Maskarić.

Ranijih godina organizatori manifestacije običaj pudarenja prikazivali su onako kako je on izgledao u vremenu kada je pudarina bila obavezan posao bjelobrdskih vinogradara. Svake godine organizatori i njihovi gosti odlazili bi u jedan vinograd, a u selo bi se vraćali uz povorku sa konjskim zapregama i pod pratnjom muzike. U svemu tome neizostavna je bila degustacija vina, tradicionalnih jela i sveže ubranog grožđa, a sve popraćeno tradicionalnom narodnom nošnjom, pesmom i igrom.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.