Okrugli sto kao podrška radu privatnih porodičnih biblioteka

Okrugli sto koji su zajedničkim snagama organizovali Bibliotekarsko društvo Srbije (BDS) i Udruženje „Đorđe Ocić” okupio je u Dalju stručnjake i bibliotekare iz Srbije, Hrvatske, Češke i Mađarske. Oni su zajedno, kroz stručna izlaganja i primere iz sopstvene prakse, tragali za odgovorima na koji način treba organizovati rad privatnih porodičnih biblioteka i uključiti ih u bibliotečne mreže Srbije i Hrvatske. Pri tome je biblioteka doma Ocića u Dalju poslužila kao svojevrsan eksperiment i povod za otvaranje teme specijalnih biblioteka.

– Mislim da je program bio vrlo kvalitetan i da nam je dao priliku da temu specijalnih biblioteka sagledamo iz sasvim različitih uglova i perspektiva, jer svaka specijalna biblioteka je sama po sebi posebna u odnosu na to u okviru koje institucije i udruženja se nalazi. Uloga Bibliotekarskog društva Srbije i naša glavna misija je da budemo podrška svojim članovima gde god da se oni nalaze i kakve god potrebe da imaju, u pogledu stručnog usavršavanja ili potrebe za teorijskom i praktičnom podrškom. U tom smislu, verujem da smo ispunili cilj ovog skupa, koji je bio upravo u tome da pružimo i da otvorimo put nekoj novoj saradnji i narednim događajima koji će biti podrška tom procesu formiranja biblioteke i osvetljavanju njene uloge u zajednici kojoj pripada – istakla je predsednica Bibliotekarskog društva Srbije Jelena Glišović.

Tema specijalnih biblioteka nije tema kojom se bibliotekari često bave, odnosno njome se bave mnogo ređe nego što za tim postoji potreba, zato je ovaj okrugli sto bio prilika da se sagledaju perspektive i pravci kojima treba ići, kako bi privatne biblioteke dobile svoj smisao i da bi bile na korist zajednici i sredini u kojoj postoje, a ne samo gomila knjiga koju je neko sakupio i koje više nikome ne koriste i ne služe.

– Kada smo poslali pozive i pozvanima objasnili cilj ovog skupa, kolege koje su učestvovale vrlo lako i rado su se odazvale. To nije bio veliki problem. Problem je bio da u jednom danu obradimo što više sadržaja, a da opet, zbog organizacije, puta i svega ostalog, učesnike previše ne opteretimo. Tako i ta činjenica, što smo veoma lako uspostavili saradnju, govori o tome koliko je jaka potreba da se bavimo specijalnim bibliotekama i da bibliotekarska udruženja, kao što je Bibliotekarsko društvo Srbije, pruže podršku bibliotekarima i svojim članovima upravo u ovoj oblasti – objašnjava Glišović.

Izdavačkoj produkciji Srba van granica Srbije treba posvetiti posebnu pažnju

Na okruglom stolu iznesene su razne ideje, a jedna od njih je da biblioteka u domu Ocića u Dalju treba da postane mesto gde će biti sakupljana pisana građa autora iz zavičaja.

– Ovakve biblioteke mogu da posluže za izuzetne stvari, a danas sam iznela predlog da biblioteka pri Udruženju „Đorđe Ocić” može da posluži za prikupljanje sve zavičajne lokalne građe u digitalnom ili analognom obliku. Naravno da je prikupljanje takve građe obaveza i javnih biblioteka, ali s obzirom na specifičnost situacije, da se ova biblioteka nalazi u Hrvatskoj u kojoj živi naša nacionalna manjina, od izuzetnog značaja bi bilo da se ta zavičajna građa sistematski prikuplja. Ona je prisutna u svim bibliotekama, naročito u Narodnoj biblioteci Srbije, ali mislim da se posebna pažnja mora posvetiti izdavačkoj produkciji Srba van granica Srbije. Postoji jedna značajna grupa bibliotekara koji se samo time bave, ali mislim da bi bilo dobro da se dobar deo toga nađe i u ovoj biblioteci. Biblioteka je samo jedan segment rada, a ovo je jedan pravi kulturni centar koji očigledno ima i svoju širu ulogu i dobru perspektivu, a razvoj te biblioteke je izuzetno važan – istakla je prof. dr Dobrila Begenišić, iz Narodne biblioteke Srbije, i dodala da je prisustvo stručnjaka iz Srbije i bibliotekara iz lokalnih sredina  donelo jedan sinergetski efekat kojim je dato na značaju ovdašnjoj srpskoj zajednici i da je, s druge strane, doprinelo da se Udruženje „Đorđe Ocić” i šire, potrebe ovdašnjih Srba, drže u fokusu.

Zanimljivo je da format okruglih stolova, kada je reč o bibliotekama, nije uobičajen i da je skup u Dalju zapravo bio prvi događaj tog tipa.

– Ovo je potpuno novi format u radu Bibliotekarskog društva Srbije i on će se ponavljati onoliko često, koliko za tim bude potrebe, u smislu koliko često će se pojavljivati teme koje nisu planirane našim redovnim radom i programima, ili kada se dođe do situacije da bibliotekari imaju potrebu da se okupe i razmene svoja iskustva i na taj način lakše dođu do odgovarajućih rešenja. Tako da je ovo u Dalju zapravo bila premijera tog formata u organizaciji Udruženja „Đorđe Ocić” sa kojim je saradnja Bibliotekarskog društva Srbije od samog početka bila veoma dobra i korisna i za nas i za čitavu našu zajednicu, što nam je veliko zadovoljstvo – zaključila je Jelena Glišović.

Okruglom stolu u Dalju prisustvovalo je dvadeset i pet učesnika a, pored pomenutih, izlaganja su imali i doc. dr Adam Sofronijević i dr Vladimir Abramović iz biblioteke Instituta za javnu politiku iz Beograda, u ime Episkopske knjižnice u Pakracu i episkopa pakračko-slavonskog Jovana, izlagao je virovitički sveštenik Blagoja Đukić, zatim Andraš Hol iz Bibliotečno-informacionog centra Mađarske akademije nauka, Aleksandra Mirčić iz Podružnice specijalnih biblioteka BDS, Olivera Alomerović iz biblioteke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, Gordana Šeatović iz biblioteke Muzeja žrtava genocida, dr Žarko Ilić sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dr Jindra Pavelkova iz Biblioteke Milana Kundere Moravske biblioteke u Brnu. Moderatori na skupu bili su Jasmina Trufunac iz Podružnice BDS i sekretar BDS-a Nikola Petaković.

Učesnici skupa su u pauzi imali priliku da razgledaju i izložbu minijaturne knjige „Minijatura na zrnu graška”,  postavljene u Galeriji „Olajnica”, koja je ovom prilikom i svečano zatvorena. Snimak programa okruglog stola, koji su podržali Opština Erdut i Osječko-baranjska županija, biće dostupan i na JuTjub kanalu Sekcije za digitalnu transformaciju Bibliotekarskog društva Srbije.