Ostrovčanima predstavljena prošlost njihovog sela

Dan posle seoske slave odnosno kirbaja, 8. jula, jedan od autora knjige „Istorijski pregled razvoja sela Ostrovo“ koja je objavljena 2020. godine u izdanju Odbora za kulturu i sport Zajedničkog veća opština Vukovar održao je njenu promociju u samom Ostrovu. Knjiga o prošlosti ovog mesta nastala je u okviru projekta pod nazivom „Svedoci vremena“.

- Naravno, inicijativa za promocijom je potekla od samih meštana još par godina ranije, ali pandemija koronavirusa i druge okolnosti su nas sprečile da je održimo pre. Promocija u Ostrovu se morala desiti iz nekoliko razloga, pre svega jer je tema vezana baš za to selo, a drugo sami Ostrovčani su svojim prilozima, kao što su materijali i fotografije, učestvovali u oblikovanju ove knjige – izjavio je jedan od autora ovog izdanja predsednik Odbora za kulturu i sport ZVO-a Veljko Maksić.

Pored Maksića, autor je i tadašnji predsednik pomenutog Odbora Nebojša Vidović, a prema njihovim rečima prošlost ovog mesta ne odudara od drugih okolnih sela na našem prostoru, jer je ono uglavnom pratilo društveni razvoj svih drugih mesta.

- Kao i prethodna izdanja i ovo izdanje je podeljeno na određene tematske celine gde smo najpre doneli nekakve opšte informacije i pratili hronološki sled sela od praistorije do 1991 godine. Smatrali smo da posebno mesto u razumevanju prošlosti sela koja su naseljena većinski srpskim stanovništvom treba da zauzmu crkva i škola, crkva osim religijske funkcije imala je i predstavničku ulogu srpskog naroda pa je time i zanimljivo da se vidi kako se crkva na lokalnom nivou odnosila prema narodu i narod prema crkvi. Isto tako nam je zanimljivo školstvo kao jedan od načina očuvanja srpske kulturne autonomije gde su se mogli koristiti srpski jezik i ćirilično pismo, odnosno profesori su podučavali svoje učenike.

- Smatrali smo da je vrlo važno predstaviti i demografska obeležja, pošto smo i sami suočeni s time da naša sela izumiru pa smo napravili osvrt od kako imamo moderne statističke podatke pa sve do 1991. godine. I jedna od zadnjih celina ove knjige su kulturna i sportska društva, te manifestacije koje su oni organizovali. Na kraju nam je ostala privredna delatnost kao obeležje svakog sela, uglavnom se tu radi o poljoprivredi, ali smo se dotakli i toga gde su ljudi pronalazili svoje zaposlenje u okolnim mestima – dodaje Maksić.

Pored novinskih zapisa, arhivske građe i ostale literature koju su autori koristili za izradu ovog dela, pomoć su im pružili i sami meštani koji su ispričali predanja koja su čuli od svojih starih, takođe, ustupili su i nasleđene fotografije na kojima je prikazana prošlost Ostrova. Autori su tu posebno istakli pomoć Snežane Jovanović, Desimira Panića, Maje Alić i drugih. Promociju knjige pratio je bogat kulturni program u kojem je nastupilo lokalno folklorno društvo, udruženje žena „Nura“ predstavilo je svoj rad, dok je program upotpunjen i muzičkim nastupom Branka Marinkovića Lalića.

- Ova knjiga nam veoma znači jer je to prva, i jedina za sada knjiga koja je napisana o Ostrovu, ali se nadam da će se još neko uhvatiti sličnog posla. Promocija je bila dobro posećena, dan pre je bio kirbaj i vikend je, pa ljudi koji su došli kod svojih roditelja ostali su i na promociji. Najviše iz tog razloga smo i izabrali baš taj datum za ovo dešavanje – kaže nam Ostrovčanka Snežana Jovanović.

Nastavak projekta „Svedoci vremena“

Do sada su u okviru projekta „Svedoci vremena“ objavljene četiri monografije vezane za četiri naselja. Autori su započeli sa Verom, Klisom, Ostrovom, dok je nedavno bila i promocija izdanja o Boboti.

- Uglavnom su to sremska mesta i sva su osim Klise iz Vukovarsko-sremske županije, međutim Klisa je sve do 1991. godine bila vezana za Vukovar, ali 1998. godine administrativnom podelom potpada pod Osijek. Ovoga puta smo se odlučili da pokušamo istražiti prošlost jednog baranjskog mesta, a to je Darda. Ovih dana krećemo sa sastancima radi organizacije i prikupljanja građe, a čovek koji je zadužen za samo pisanje rada je već uveliko krenuo sa poslom – zaključuje Maksić.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.