Osvećena pravoslavna crkva u Sotinu

Poslednje subote u novembru u Sotinu je organizovana velika svečanost u hramu Prenosa moštiju svetog oca Nikolaja.

Crkva u Sotinu

Čin malog osvećenja hrama Prenosa moštiju svetog oca Nikolaja obavio je vladika osečkopoljski i baranjski Heruvim uz sasluženje sveštenstva ove eparhije.

– Osvećenje crkve Svetog oca Nikolaja je velika radost kako za mesto Sotin i naš blagoverni narod ovoga mesta, tako i za celu našu eparhiju. Ljubav njihova koju su pokazali prilikom same obnove svetoga hrama i veru koju su kroz život pokazali da opstanu i ostanu i da svedoče svoju veru, je veliki plod truda i ljubavi koji se danas na neki način projavio i ispunio se blagodaću Božijom i blagodaću Svetoga Duha. Svakako da su ovakvi događaji veoma bitni za našu zajednicu, oni nas krepe i snaže bez obzira na to što je mali broj ljudi u samom mestu, ali uz dobru organizaciju i slogu zaista se mogu velika dela učiniti i to je danas najbolji pokazatelj – istakao je vladika Heruvim.

Sotinska parohija nema svog sveštenika, odnosno ovom parohijom već nekoliko godina administrira protojerej-stavrofor Saša Kuzmanović, prvi paroh vukovarski, koji uz ovu opslužuje još tri parohije, one u Opatovcu, Mohovu i Šarengradu.

– Hram Svetog oca Nikolaja u Sotinu je dosta skroman i manjih dimenzija, ali je bio kao i većina naših hramova na ovom prostoru dosta zapušten. Međutim, zadnjih desetak godina, najpre nastojanjima sveštenika Bojana Majstorovića koji je preminuo baš kao sveštenik u Sotinu, krenulo se sa obnovom hrama. Nakon njegove smrti ta obnova je stala i pre dve godine dobio sam na administriranje ovu parohiju, za koju sam i lično vezan jer sam kao đakon devedesetih godina dolazio ovde sa vladikom Lukijanom. Na taj način sam ovde većinu poslova radio sam i uz pomoć moje porodice i pojedinih parohijana iz Vukovara – naglasio je prota Kuzmanović.

Hram iz 19. veka

U Sotinu je danas svega 62 pravoslavna stanovnika u nekih dvadesetak domaćinstava. Nekada je u ovom mestu bilo daleko više Srba, ali rat i devedesete godine učinile su svoje i broj Srba se znatno smanjio.

Crkva u Sotinu (1)

– Ovde sam pri crkvi u našem mestu, ali i u Opatovcu, Mohovu i Šarengradu i sve što je potrebno pomažem, to me ispunjava i predstavlja mi veliku čast. Nas je ovde malo, ali tu smo pri crkvi, trudim se da budem na liturgiji uvek kada se ona održava, a ljudi se u crkvi najviše okupljaju kada je Badnjak i hramovna slava – kaže jedna od retkih pravoslavnih meštanki Sotina Ljubica Bjelajac.

Sotin je staro naselje, a pod ovim imenom javlja se u srednjem veku. Pravoslavna parohija u ovom mestu pominje se od sredine 18. veka, dok je hram Prenosa moštiju svetog Nikolaja podignut 1802. godine, na mestu ranije sagrađene crkve. Ikonostas sotinske crkve napravljen je 1840. godine, a ikone su rad slikara Bogdana Đukića. Hram je oštećen tokom Drugog svetskog rata kada su nemačke trupe opljačkale unutrašnjost hrama, a potom je oštećen i 1945. prilikom borbi za oslobađanje ovog područja. Takođe, hram je pretrpeo oštećenja i u poslednjem ratu 1991. godine, a poslednji put je obnovljen 2009. godine.