Otežano poslovanje i borba za opstanak vukovarskih preduzetnika
Neizvesnost, drastičan pad prometa te nov način poslovanja usled pandemije koronavirusa mnoge je preduzetnike doveo do ruba egzistencije. Iako je rad pojedinih poslovnih subjekata, nakon prvog potpunog zatvaranja, ponovo dozvoljen u maju prošle godine, njihovo poslovanje i dalje trpi snažne posledice zbog ogromnog poremećaja na tržištu. Pozitivan duh i dobro srce poslodavaca ipak odolevaju svim nedaćama.
Poslovanje preduzeća čak i obavljanje svakodnevnih zadataka značajno se promenilo usled pandemije koronavirusa. Oni poslovni subjekti koji su imali mogućnost, što je pre svega zavisilo od prirode njihovog posla, okrenuli su se radu na daljinu te tako prilagodili novonastaloj situaciji. Međutim, mnogi to nisu mogli, posebno manje firme koji se bave uslužnom delatnošću, sportski centri i ugostitelji, odnosno svi oni čije je poslovanje uslovljeno direktnim kontaktom sa potrošačima. Kada je sredinom marta u takozvanom „prvom talasu“ pandemije potpuno zabranjen rad gotovo svim poslovnim subjektima, preduzetnici su se suočili sa situacijom na koju niko nije bio spreman.
- U početku je bio šok, nikada nisam mogla pomisliti da će se desiti nešto zbog čega neću moći da radim. Prvih nekoliko dana sve je bilo pomalo sablasno, strah i nepoznata situacija. Posle smo se malo opustili, prihvatili da je to u cilju naše zaštite. Sve je bilo pod znakom pitanja, da li ćemo moći platiti radnike i kada će nas pustiti da radimo, da li će klijenti biti u mogućnosti i dalje plaćati naše usluge, već su mnogima najavljivani otkazi. Neizvesna situacija, ostala je čak i kada su nam najavili da će dozvoliti rad. Nismo znali tačno niti jedan podatak o novim uslovima koje moramo zadovoljiti, posebnim merama i slično. Ni prvog dana kada smo počeli sa radom nismo znali šta nam je tačno potrebno – priča vlasnica salona za ulepšavanje „Bona Dea“ Rada Trbić.
Potpunog zatvaranja priseća se i vlasnica frizerskog salona „Envi” Nataša Vukajlović koja gotovo identičnim rečima opisuje trenutak kada je shvatila da već sutra ne može otvoriti svoj salon.
- Bio je to veliki šok, odjednom smo ostali bez posla. Niko nije ništa znao, da li ćemo imati za plate, doprinose, niko nas na vreme o tome nije obavestio. Kasnije nam je država pomogla, od sredine marta, april i početak maja oslobođeni smo plaćanja doprinosa. Pošto sam u gradskom lokalu oni su me oslobodili plaćanja najma, pisala sam i HRT-u i ZAMP-u i oni su nam izašli u susret – kaže Nataša.
Država i grad izašli u susret, ali problema ima
Bez obzira na sektor u kojem se preduzeće nalazi, svi su od početka pandemije pa sve do danas pod snažnim pritiskom i u neizvesnoj situaciji. Odgovorna državna tela odmah po zatvaranju počela su donositi mere čiji je cilj očuvanje radnih mesta i olakšanje poslovanja. Prioritet je bio minimizirati uticaj koronavirusa na poslovanje. Naše sagovornice potvrđuju da im je to pomoglo da obrt preživi i sprečilo zatvaranje, ali sve je bilo konfuzno, nesigurno te niko nije na vreme bio upoznat sa sledećim koracima.
- Da nam država i grad nisu izašli u susret sigurno bi bila primorana da zatvorim obrt, jer ne bih mogla plaćati sva potraživanja. Iako radimo, još uvek je sve nestabilno, mnogi su u izolaciji, mnogi bolesni drugi se boje izlaziti među ljude samo zbog frizure. Trenutno radimo, a do kada i kako to se ne zna. Teško je jer imam mali prostor i ograničen je broj osoba koje smeju biti u lokalu. Svako ko posluje u manjem lokalu ima velikih problema. Smanjio se promet i kada uporedim sa 2019. godinom to je velika razlika. Komuniciram i sa kolegama širom Hrvatske i svima nam je isto, svi smo u neizvesnosti kako ćemo dalje i svi beležimo gubitke. Iako sam uvek pozitivna mislim da će ovakva situacija trajati celu godinu – priča vlasnica frizerskog salona u Borovu naselju Nataša Vukajlović.
O novim merama i načinu poslovanja u novonastalim okolnostima vlasnici preduzeća saznali su putem medija i snalazeći se na internetu. Bez zvaničnih obaveštenja i službenih dopisa svako je, kaže Rada Trbić, tumačio nove propise kako je umeo i znao.
- Pomogla nam je država, mada mnoge odluke nisu bile dobre. Sredstva koja su nam isplaćivana tokom potpunog zatvaranja nisu bila dovoljna da pokriju ni fiksne troškove, ali radnici su bili zaštićeni i imali smo za njihove plate. Mnogo je toga moglo biti bolje. Ono što mi je najviše zasmetalo je to što sam informaciju da ne radim saznala preko televizije. Morala sam na stranicama ministarstava i institucija da proveravam da li je to zaista tako. Posećivala sam stranice koje nikada pre toga nisam samo kako bih dobila bilo kakvu informaciju. Država poseduje podatke svakog poslodavca i niko se nije udostojio niti mejlom ili porukom da nas obavesti. Mogla sam da ne pratim medije, dođem i otvorim salon te budem u prekršaju ne znajući za odluke stožera – potvrđuje Rada Trbić.
Uprkos otežanom poslovanju pomažu drugima
Razmak među radnim jedinicama, pregrade od pleksiglasa, distanca među ljudima, čekanje klijenata ispred objekta, dezinfekcija i zaštitne maske na licima. Preduzetnici su sve ispoštovali kako bi nastavili sa radom. Radilo se, ali uz osećaj ogromne nelagode.
Osim drastičnog pada prometa stalo je sve što znači dobro poslovanje i razvoj, zaustavljeni su planovi, edukacije, proširenja, nova zaposlenja i još mnogo toga. Sve je to nestalo i ceo proces poslovanja sveden je na prosto preživljavanje. Nažalost, još uvek ne rade svi, ugostiteljski objekti su i nakon popuštanja mera 15. februara ostali zatvoreni, a to osete svi i oni koji trenutno rade.
- Pozitivna sam uvek i nisam odustala od svojih planova, ali sam ih svela na maštanje, tako je trenutno jedino moguće – kaže Rada koja je kao i Nataša i ostali privrednici početkom februara dobila finansijsku podršku i od grada Vukovara.
Sredstva su dodeljena iz gradskog budžeta vukovarskim preduzetnicima koji obavljaju uslužne delatnosti kako bi im se pomoglo u prevazilaženju teškog perioda. Poslodavci su tako dobili iznos koji pokriva oko 80 odsto troškova najma i režija. Iako u teškoj situaciji, ova vlasnica salona za ulepšavanje, nije zaboravila na one kojima je trenutno mnogo teže. Dobijena sredstva preusmerila je u donaciju za ljude koji žive na području stradalom u poslednjem potresu. Ovo je podstaklo i ostale poslodavce da se uključe u akciju kojom Rada želi da pomogne jednoj porodici.
- Odlučila sam odmah nakon što se desio potres, da ukoliko dobijem sredstva od grada da ću ih pokloniti porodici sa Banije. Još ne znam kome će tačno biti dodeljena, ali obećala sam sebi da ću pomoći porodici sa decom i to konkretno kupovinom onoga što im je najpotrebnije, da li nameštaj ili bela tehnika. Kada su kolege čule šta planiram počeli su da me zovu i da se priključuju i jako mi je drago zbog toga. Pozivam i ostale da se priključe ovoj akciji i pruže ruku kome je potrebno - kaže Rada Trbić koja ne želi da se zaustavi na ovoj akciji.
Planova je još mnogo i trenutno radi na realizaciji pružanja podrške u izgradnji kuće na stradalom području. Ideja je to koja se rodila kada je nakon potresa posetila Petrinju kako bi odnela pomoć.
- Prilikom prvog poseta Petrinji razgovarala sam sa sveštenikom Sašom Umićevićem koji mi je tada predložio da ako mogu zbrinem jednu porodicu. Nisam to tada uzela za ozbiljno, jer se smatram premalom da bi uspela samostalno, ali ako bi se okupili ljudi i priključili se, sigurna sam da bi uspeli. Kontaktirala sam i organizaciju „Srbi za Srbe” koji su potvrdili da će nešto da doniraju. Ako se povežu udruženja, poslodavci i ljudi dobre volje mislim da je to moguće. Pozivam sve da se povežemo i pomognemo u izgradnji kuće za jednu porodicu – zaključuje Rada Trbić.