Otkriće Dijaninog popisa je istoriografska bomba

Iako je nedavna objava da je Muzej žrtava genocida iz Beograda došao u posed originalnog popisa srpske dece koju je Austrijanka Diana Budisavljević spasila iz ustaških logora tokom Drugog svetskog rata u svetskoj štampi okarakterisana kao istoriografska bomba u Hrvatskoj je ta vest prošla nekako ispod radara. O tome je na sednici Hrvatskog Sabora održanoj 27. aprila nekoliko reči rekao i zastupnik SDSS-a Boris Milošević.

- O deci koju je spasavala iz logora Diana Budisavljević je vodila preciznu evidenciju koja joj je 1945. godine, odmah nakon oslobođenja oduzeta. Evidencija je sadržavala kartoteku s osnovnim podacima od oko 12.000 dece s nadom i ciljem da će ih nakon rata spojiti sa preživelim roditeljima ili bar rodbinom. Ta evidencija je smatrana izgubljenom i velika većina spasene i usvojene dece zapravo nikad nije saznala ništa o svojim roditeljima. Sve do pre neki dan, kada je objavljeno da je Muzej žrtava genocida u Beogradu došao u posed originalnog popisa Dijane Budisavljević. Otkriće popisa koji sadrži abecedno podatke od oko 5.800 dece koje je Diana Budisavljević spasila uz evidenciju porodica koje su decu usvajale i trag o postojanju detaljnije kartoteke je neveroatno velika stvar – istakao je Milošević koji je u uvodu rekao kako je ovo važno i veliko otkriće ostalo nekako nezapaženo i da smatra da o tome nešto treba reći i na mestu kao što je Hrvatski Sabor.

- Pre nekoliko dana popis je prvi put predstavljen javnosti, a u budućnosti bi trebao biti dostupan svima i u digitalnom obliku. Čestitam Muzeju žrtava genocida na ovom velikom otkriću. Brojne porodice će saznati gde su deca završila, a tadašnja deca i njihovi potomci danas će saznati istinu o svojim roditeljima, precima i poreklu. O nemerljivoj važnosti popisa kao dokumenta vremena stradanja tek će biti govora u budućnosti. Najvažnije je da popis postoji i da je dostupan – rekao je Milošević.

Dijanina lista javno dostupna i u originalu i u digitalnoj kopiji

Originalni popis za koji je javnost nedavno saznala, a koji mediji nazivaju „srpskom Šindlerovom listom”, sadrži podatke o 5.800 srpske dece spasene iz ustaških logora Nezavisne Države Hrvatske. Nastao je u „Zavodu za gluvonemu decu” u Zagrebu u okviru „akcije Dijane Budisavljević” i ovih dana je prvi put predstavljen javnosti. Popis sadrži imena i prezimena dece, njihovih roditelja, datum i naziv logora iz kojeg su spasena, kao i starost te identitet hrvatskih porodica koje su decu usvojile. O ovom zaista epohalnom otkriću za N1 Srbija govorio je direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić.

Ristić je naveo da je ovaj popis nastao u drugoj polovini 1942. godine nakon Bitke na Kozari, i da je reč o prvorazrednom istorijskom izvoru te da se Muzeju, nakon objave ove vesti, javio veliki broj ljudi sa spiska ili njihovi potomci.

- Javio nam se veliki broj i naših građana i sunarodnika koji žive u inostranstvu, sa vrlo dirljivim i emotivnim porukama, i pitanjem kako mogu dobiti uvid u taj popis, budući da bi voleli da znaju da li se na njemu nalazi neko od njihovih predaka kako bi mogli da dođu do podataka o svom stvarnom, a ne nametnutom identitetu. jer, mnogo njih ne zna svoje korene - rekao je Ristić.

Direktor beogradskog Muzeja genocida rekao je da nije u mogućnosti da iznese ni lokaciju ni okolnosti pod kojima je Muzej došao do ovog popisa jer je to uobičajena praksa zbog bezbedonosnog aspekta, i za dokument i za ljude koji su radili na njemu, te da javnost nikad ni neće saznati odakle je dobiven.

Na pitanje može li zemlja iz koje je stigao popis tražiti u budućnosti njegov povratak, Ristić je rekao da dokument „nije bio u javnom vlasništvu i da država iz koje je došao nema pravo da ga potražuje”.

Za sada je popis dece javno dostupan i u originalu i u digitalnoj kopiji, a u kojoj meri će biti dostupan na internetu odlučiće se nakon konsultacija sa sličnim ustanovama u svetu poput „Jad Vašema” u Izraelu ili Muzeja holokausta u Americi.

- Ispoštovaćemo sve međunarodne norme i elemente međunarodnog prava koji se odnose na to tako da sa time nećemo žuriti, ali to ni na koji način ne utiče na javnu dostupnost podataka. Svi oni koji žele mogu da lično izvrše uvid u dokument, svaki radni dan u Muzeju žrtava genocida samo uz prethodnu najavu da bismo prosto pripremili dokument ili mogu da izvrše uvid u digitalnu kopiju ukoliko nisu zainteresovani da vide dokument tako da je to uobičajena procedura i ništa posebno u odnosu na druge dokumente i druge muzealije koje Muzej čuva – objasnio je Dejan Ristić gostujući na N1 Srbija.

Ristić je javnost obavestio i o tome da Muzej „ima saznanja gde se nalazi i kartoteka Dijane Budisavljević”, te da se radi na tome da dođe i u njen posed, ali i da više o tome za sada ne može da kaže.

- Radimo na tome, nećemo odustati, hoćemo li uspeti, videćemo - rekao je.

Budisavljević je, prema rečima Ristića, s Karitasom iz hrvatskih logora smrti spasila između 10.000 i 12.000 dece.

- Na ovom spisku imamo podatke za njih blizu 5.800, tragamo za ostatkom tih podataka i nadamo se da ćemo uspeti u tom poduhvatu – rekao je.