Oživela ženska cvetna oglavlja u Dalju

Pokazna radionica izrade ženskih oglavlja, ukrasa koje su na glavama nosile tek udate žene, održana je u Dalju.

Slavko Bubalo 02.10.2023.
Oglavlja naslovna

Inspirisani ukrasima koje su na svojim glavama, u ne tako davnoj, ali pomalo zaboravljenoj prošlosti, nosile tek udate žene Dalja, Udruženje „Đorđe Ocić” i Srpsko kulturno-umetničko društvo „Branko Radičević” organizovali su 29. septembra radionicu za izradu ženskih oglavlja. Radionica u dvorištu književnikove rodne kuće trajala je tri dan pod rukovođenjem likovnog umetnika i pedagoga Tomislava Livaje iz Osijeka. Na njoj su žene iz daljskog SKUD-a „Branko Radičević” i druge zainteresovane učesnice učile tehniku izrade ovih raskošnih ženskih ukrasa, pokušavajući da ožive i sačuvaju običaje i baštinu svojih predaka.

– Inspiraciju smo pronašli u starim fotografijama s početka prošlog veka, na kojima su prikazani ukrasi što su ih mlade, tek udate žene nosile na svojim glavama. Ti ukrasi, odnosno oglavlja nosile su žene neposredno po udaji, prilikom različitih svečanosti, nedeljama i mesecima, uglavnom sve do porođaja i malo nakon toga. Taj običaj se gubio, potom se vraćao, sve do početka druge polovine prošlog veka. To nas je zaintrigiralo, pa smo poželeli da tu temu povežemo i s daljskim običajem Kraljice, jer cvetne ukrase nosile su žene na glavama koje su učestvovale u tom običaju za pedesetnicu Duhova, a koji je u pravom svetlu rekonstruisala i prikazala etnografkinja Zdenka Lehner, o čemu je i pisala. Inače, tekstovi pesama koje se pevaju tokom ovog običaja mogu se pronaći u Vukovoj zbirci pesama, a u njegovom Rječniku iz 1818. godine nalazi se i odrednica Kraljice. Ovde u Dalju slična, ali jednostavnija oglavlja izrađivala je, sredinom 20. veka, meštanka Draga Bulajić – objašnjava predsednica Udruženja „Đorđe Ocić” Dejana Ocić.

Da bi uspeli u svojoj nameri organizatori su zatražili pomoć likovnog umetnika, magistra edukacije Tomislava Livaje koji, sem što predaje u školi, drži i različite kurseve. On je, na osnovu fotografija i saznanja sa terena, otkrio i kako su oglavlja izgledala, kao i način na koji se odvijao postupak njihove izrade.

– Moje interesovanje za narodnu umetnost počelo je veoma rano. Još u šesnaestoj godini počeo sam da se bavim folklorom kojim su se bavile i moja baka i moja majka koja je radila i dosta ručnog rada. KUD u Sarvašu, koji sam vodio, oskudevao je u nošnjama, pa smo počeli sami da ih proizvodimo pravimo različite ukrase. Tako sam počeo sa radionicama na kojima sam stekao dosta znanja koje sada prenosim i drugima. Danas ženska oglavlja malo ko radi i malo je onih koji pokušavaju da to ožive. U kontakt sa Dejanom Ocić došao sam preko naše voditeljke odeljenja za materijalna kulturna dobra Mirele Ravas, sa kojom sam i ranije sarađivao, i ja sam sa zadovoljstvom prihvatio da joj u tome pomognem – priča Tomislav Livaja dok učesnicama radionice pokazuje tehniku izrade ukrasa za oglavlje koje nameravaju da naprave.

Tehnika izrade nije laka, ali je veoma zanimljiva i sastoji se od nekoliko faza, od kojih je jedna od najvažnijih sama priprema. Potrebno je pripremiti alat i materijale. Od alata potrebni su makaze, nožić, igle, električni rešo za topljenje voska, a od materijala, platno bele, zelene i crvene boje (til, svila), konac, žice, perlice, lepljiva traka, krep papir i vosak. Zatim treba izraditi ukrase koji se kasnije postavljaju na osnovu napravljenu od trsova vinove loze. Slična oglavlja nose, i običaj neguju i Srpkinje i Hrvatice, ali ipak postoje i razlike.

oglavlje za venčanje

– Ima malih razlika. Venci i burundžuci su iz iste kategorije, to spada u stare slovenske predhrišćanske običaje kićenja tek udatih žena. Venac su nosile i devojke i mladenke na dan venčanja, a tip venca koji sada radimo su ti burundžuci koje su žene nosile još šest nedelja nakon udaje kao simbol da su one mlade snajke, i spada u kategoriju tih starijih venaca. Oni kasnije rađeni bili su manji i dosta jednostavniji za izradu. Slični su po izradi detalja, po tim voštanim bobicama, cvetićima i zrnju, ali forma je od sela do sela bila drugačija – objašnjava instruktor Livaja.

Dalj upisan na mapi evropske baštine za 2023. godinu

Udruženje „Đorđe Ocić” program izrade oglavlja prijavilo je Ministarstvu kulture i medija Republike Hrvatske, zahvaljujući čemu je Udruženje označeno kao jedno od 52 nosioca Evropske kulturne baštine za 2023. godinu, i to kao jedino među navedenim koje se deklariše kao srpsko.

– To je neki naš zajednički doprinos – Udruženja Đorđe Ocić i SKUD-a Branko Radičević – da se sačuva ta tradicija i da se kao mesto upišemo na mapi evropske baštine. Verovatno ima još poneko srpsko udruženje među ovih 52, ali čini mi se da smo mi jedini koji se deklarišemo kao srpsko i verujem da će, podstaknuti našim potezom, i druga naša udruženja da se priključe i prijave sa svojim programima. Važno je samo da imaju koncept i da znaju šta žele da prikažu. Istakla bih sa zadovoljstvom da je Ministarstvo kulture Republike Hrvatske spremno odgovorilo i prihvatilo i fotografije i tekst koji smo poslali, a zauzvrat smo dobili materijal, brošure i plakat tako da su nam na jedan vrlo lep način izašli u susret – rekla je Dejana Ocić.

oglavlja

Nema mnogo sačuvanih venaca jer su ga žene kasnije rastavljale koristeći ukrase za neke druge dekoracije. Zbog toga je predmet zaštite sam postupak njegove izrade.

– Ministarstvo kulture i medija ne bavi se zaštitom onoga što je na ovakvim radionicama izrađeno nego nastoji da zaštiti postupak same izrade. Tako da, na primer, sve što je vezano za pletenice, češljanje kose izrade dekoracija za glavu, što je na ovim prostorima bilo rasprostranjeno, to se sve štiti, i Ministarstvo se trudi da se to na neki način revitalizuje, zato što može da se modernizuje i da se ponovo koristi. Danas verovatno niko neće nositi ovakav venac, ali on može da se koristi za neke druge svrhe, u umetnosti ili folkloru, na primer – dodao je Tomislav Levaja.

Nekada su žene za izradu ovih ukrasa koristile više prirodnih materijala, a kasnije su se koristili veštački. Tako izrađeni ukrasi, cvetići i perlice uranjani su u parafin, vosak ili pčelinji vosak da bi dobili sjaj i čvrstinu. Paralelno s tim uranjani su i u cinkvajz, odnosno cink-oksid, koji je u obliku belog praha i u vodi je gotovo nerastvorljiv. To je rađeno zato što se vosak na vrućinama topi, a cinkvajz od toga štiti.

Kroz radionicu prošlo na desetine devojaka i žena

Većinu žena koje su učestvovale na ovoj radionici činile su žene iz daljskog SKUD-a „Branko Radičević”, ali bilo je i onih koje nisu članice udruženja nego ih je zanimalo kako se to odvija ili jednostavno vole druženje.

– Pretpostavile smo da će biti i zanimljivo i višestruko korisno, a tako je i bilo. Veoma sam zahvalna Udruženju „Đorđe Ocić” i njegovoj predsednici Dejani, koja nam je prenela njenu ideju i želju da ovo zajedno organizujemo. Zadovoljstvo je još i veće jer će ukrasi koje ćemo izraditi na ovoj radionici biti iskorišćeni za potrebe jedne koreografije koju smo mi uvrstili u naš program. To je koreografija Kraljica koja je vezana za praznik Duhova kada mi po starom narodnom običaju idemo po kućama i ulazeći u dvorišta uveseljavamo domaćine pevajući im razne prigodne pesme. Atmosfera je odlična i veoma nam je zabavno i zanimljivo i drago mi je što smo dale svoj doprinos da ovo uspe – kaže voditeljka SKUD-a „Branko Radičević” i jedna od organizatorki ove radionice Đurđica Kikanović, koja je sa svojim brojnim članicama i drugaricama, te drugim ženama učestvovala u ovom trodnevnom druženju.

Pri realizaciji radionice Udruženju „Đorđe Ocić” finansijski je pomogla Osječko-baranjska županija, a važno je napomenuti da će tokom trajanja meseca Evropske baštine 2023, svi zainteresovani moći da posete izložbu „Mustre daljske ondašnje i današnje”, postavljenu u galeriji „Olajnica” u Domu Ocića.

Predviđeno je da prezentacija urađenih venčanih oglavlja bude održana 11. oktobra na istom mestu.