Pačetinci pomažu pobratimskom selu u Srbiji stradalom od grada

Pačetin u Hrvatskoj i Golobok kod Smederevske Palanke u Srbiji pobratimska su mesta, a nakon nedavnog katastrofalnog nevremena koje je zahvatilo Srbiju, Pačetinci su odlučili da sakupljaju pomoć stradalim pobratimima.

Crkva-u-Golobok

Strašno nevreme pogodilo je delove Srbije pre dva dana i napravilo nezapamćene štete na usevima, kućama, automobilima itd. Najgore su prošli Topola, Požega i Smederevska Palanka, a upravo u opštini Smederevska Palanka nalazi se i selo Golobok, koje je pobratimsko mesto sa Pačetinom u Hrvatskoj od 1975. godine.

Čim su u Pačetinu čuli da je led potukao kompletne vinograde, voćnjake, useve, ali i kuće svojih pobratima meštani su se organizovali i trenutno traje prikupljanje sredstava za pomoć Goloboku.

– Kako su nam oni javili gotovo da nema ni jedne kuće kojoj sa zapadne strane nisu polupani svi crepovi i prozori. Čak je i krst na tornju crkve oštećen i iskrivljen. U tom smislu mi smo odlučili da pomognemo skromnijim prilogom. Trenutno sakupljamo sredstva što je inicijativa našeg crkvenog i mesnog odbora. Naša je želja da to predamo jednoj ili dve porodice u zavisnosti od toga koliko sredstava sakupimo ili eventualno da pomognemo obnovi crkve, ambulante ili škole koje su takođe oštećene – kaže meštanin Pačetina i jedan od inicijatora akcije Srđan Sekulić.

Sredstva se trenutno prikupljaju na nekoliko adresa u samom mestu, ali i na žiro-račun Srpske pravoslavne crkvene opštine Pačetin : HR60 2500 0091 1020 57787.

– Mesni odbor Pačetin nema svoj račun pa smo uskočili da pomognemo. Naša je hrišćanska dužnost i obaveza da pomognemo našoj braći. Biće to skromna pomoć, ali ako svako od nas da po malo, to bi  na kraju nekom moglo puno da znači. Uvek je lepše davati, nego uzimati, a ne dao Bog da nama treba pomoć, ne sumnjam da bi i nama tako drugi pomogli – kaže paroh pačetinski protonamesnik Nenad Kesonja.

Pobratimi u dobru i zlu

Običaji pobratimstva možda nisu jaki kao nekada, ali u Pačetinu i Goloboku mnogi i dalje održavaju te veze, a Pačetinci se pritom sećaju i pomoći koja je njima stizala za vreme rata.

– Oni su nama za vreme rata isto slali pomoć, a bilo je i ličnih kontakata između pobratima. Ranije je to pobratimstvo bilo daleko masovnije kada su ljudi, kako iz jednog, tako i iz drugo mesta, odlazili sa nekoliko autobusa. Danas se to svelo na svega nekoliko kuća, ali još uvek se te veze održavaju i jedne godine oni dolaze kod nas, a druge mi kod njih. Ove godine je bio red na nas da idemo, a evo sada izgleda da ćemo morati da odemo ranije nego što smo planirali – zaključuje Srđan Sekulić.

Komentariši