Počast poginulim borcima za oslobođenje Baranje
Udruženje antifašističkih boraca i antifašista Belog Manastira obeležilo je u subotu 25. novembra 79. godišnjicu Batinske bitke, jedne od najkrvavijih bitaka u završnici Drugog svetskog rata.
Program obeležavanja 79. godišnjice Batinske bitke započeo je polaganjem venaca i cveća na spomen obeležjima na području Bolmana, Šećerane, Branjinog vrha i Belog Manastira, a završen je kod spomenika palim borcima Crvene armije „Pobeda” podignutom na memorijalnom kompleksu Batina. Vence su položili predstavnici ambasade Ruske Federacije, Generalnog konzulata Republike Srbije u Vukovaru, Opštine Draž, Antifašista Belog Manastira, Zajedničkog veća opština iz Vukovara i dr.
Pod spomenikom „Pobeda” na Batini okupljenima su se obratili vanredni opunomoćeni ambasador Ruske federacije Andrej Nesterenko i predsednik Saveza antifašističkih boraca Hrvatske Franjo Habulin.
- Tokom forsiranja reke u prvom mahu ovde je poginulo mnogo boraca Crvene armije, ali sve ih je vodila želja za pobedom i ta pobeda je bila postignuta. Ona je otvorila put za oslobođenje celog balkanskog poluostrva. Pognimo naše glave u čast svih boraca koji su dali svoj život u toj teškoj bici. Nagodinu ćemo obeležiti 80. godišnjicu tog velikog stradanja i naša sećanja o tome šta su naša braća ovde uradila biće još jača – rekao je tom prilikom ruski ambasador.
Izuzetno hladno vreme i vetar koji je toga dana zaduvao kod veličanstvenog spomenika Batinskoj bici inspirisao je predsednika SABA Franju Habulina da okupljenima objasni koliko su ljudi koji su ovde napadali ukupno 66 hiljada nacista bili hrabri i kakvog su bili kova.
- Ovde na ovom mestu borili su se ljudi čeličnog kova. Možda ovaj hladni dan može pomoći da zamislimo koliko je njihov poduhvat bio težak, da po takvom vremenu, prelazeći hladni Dunav, izvrše svoj zadatak. Mnogi borci su poginuli, ali su ipak uspeli i ovde se iskalilo jedno bratstvo po oružju između ruskog naroda i naroda Jugoslavije. Bratstvo po oružju teško je zaboraviti i raskinuti, ono traje zauvek – rekao je Habulin.
Jedinice Crvene armije morale su da osiguraju prelazak na drugu stranu Dunava kako bi obezbedili liniju do Nađkanjiže i Stonog Beograda i tako okružili Budimpeštu. Planirano je da 75. streljački korpus uz pomoć jedinica iz zone Apatina pređe Dunav u predelu Batine. Prva grupa je morala da uspostavi mostobran između Batine i Apatina, otvorivši put ostatku 3. ukrajinskog fronta ka Pečuju i Sekešfehervaru i da do 15. novembra stigne do linije Topolje-Kneževi Vinogradi-Bilje. Jedinice 51. divizije NOVJ su imale da nastave duž Drave i da oslobode Baranju. U bici kod Batine je za 18 dana novembra 1944. godine, poginulo 1.885 vojnika. Od tog broja poginulo je 1237 boraca Crvene armije, a iz redova NOVJ poginulo je njih 648.
Predstavljena monografija „Spomenici NOB-a na području Baranje”
Nakon polaganja venaca učesnici proslave okupili su se u Spomen domu posvećenom Batinskoj bici gde ih je predsednik Udruženja antifašističkih boraca i antifašista Belog Manastira Nikola Opačić upoznao sa istorijskim činjenicama vezanim za ovu bitku te rekao nekoliko reči o monografiji posvećenoj spomenicima NOB-a na području Baranje koja je objavljena prošle godine. Monografiju je predstavio njen urednik i priređivač Jovan Nedić.
- Rad na ovoj monografiji započeli smo još 2020. godine, a kao osnova za njenu pripremu služio nam je elaborat tadašnjeg Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika iz Osijeka iz 1983. godine. Na osnovu građe prikazane u tom elaboratu hteli smo da pripremimo jedno novo izdanje da se prošlost ne zaboravi, ali smo došli do zaključka da to ne bi bio prikaz današnjeg stanja tih spomenika. Mi sami nismo imali dovoljno građe pa smo se obratili sadašnjem konzervatorskom odeljenu u Osijeku i onda su nam etnolog Mirela Ravas i fotograf Anja Mutnjaković pomogli da sakupimo građu o svim spomenicima koji postoje u Baranji. One su obišle sva baranjska naselja pronašli sve te spomenike, čak i neke kojih u pomenutom elaboratu nije bilo, i ponovo ih fotografisale. Na taj način dobili smo građu uz pomoć koje smo pripremili ovu našu monografiju – rekao je Nedić.
Na osnovu prijašnjih i tih najsvežijih fotografija spomeničke baštine NOR-a u Baranji priređivači su došli do ohrabrujućeg zaključka da su na ovom području svi ti spomenici očuvani.
- Spomenici ili spomen-ploče postojale su u trideset naselja u Baranji i svi su, u boljem ili lošijem stanju, sačuvani. Jedino je spomenik u Luču dobio drugu namenu, ali on i nije bio spomenik NOR-u nego Josipu Brozu Titu, i nekoliko spomen-ploča koje su se nalazile na privatnim kućama u Luču, Novom Nevesinju i Šećerani su ili uklonjene ili pohranjene. Neke od njih su u spomen-centru u Bolmanu jer nekih kuća na kojima su bile postavljene više nema, neke su promenile vlasnike, a neke su bile u ruševnom stanju – objasnio je Nedić.
Uz pomenutu monografiju koja sadrži osamdesetak stranica ranije je objavljeno nekoliko knjiga koje su napisali sami učesnici Batinske bitke, a u Bolmanu je objavljena knjiga Bolmanska bitka sa detaljnim opisom njenog toka na oko 200 stranica. Na taj način su obe bitke dokumentovane. Uz to Bolman je i jedno od retkih sela koje ima svoju monografiju na 758 stranica i kojoj je takođe ukratko opisana Bolmanska bitka.