Održana još jedna drama u avliji

Dvojica glumaca Daniel Kovačević i Mihailo Laptošević, članovi Pozorišne trupe „Prkos” iz Beograda, već su ranije nastupali u Dalju i to sa predstavom „Jazavac pred sudom” koja je prošle godine na publiku ostavila izuzetno snažan utisak. – Sa tom pozorišnom trupom i ranije smo sarađivali, a glumce smo već imali prilike da vidimo u daljskoj avliji […]

Srđan Sekulić 15.05.2023.
Čekajući Velimira udruženje Đorđe Ocić Mihajlo Laptošević Danijel Kovačević

Dvojica glumaca Daniel Kovačević i Mihailo Laptošević, članovi Pozorišne trupe „Prkos” iz Beograda, već su ranije nastupali u Dalju i to sa predstavom „Jazavac pred sudom” koja je prošle godine na publiku ostavila izuzetno snažan utisak. Sa tom pozorišnom trupom i ranije smo sarađivali, a glumce smo već imali prilike da vidimo u daljskoj avliji Doma Ocić. Njih dvojica su večeras svoj glumački talenat pokazali u sasvim drugačijoj predstavi, za koju, iako je naizgled komedija, smatram da ostavlja dubok trag i navodi na razmišljanje. Duhovita psihološka drama s brojnim obrtima nije toliko česta na ovim prostorima, a „Čekajući Velimira”, s humorom, pokazuje dubinu previranja ljudske duše kao i međusobnih ljudskih odnosa. Кoncept preuzimanja različitih uloga pomalo me podseća na pristup Erika Berna, u kojima se pitamo ko koju igru igra – kaže u ime organizatora predsednica udruženja Dejana Ocić. Ovu predstavu kao reditelji potpisuju upravo njeni glavni akteri na sceni, ali pod zajedničkim pseudonimom sastavljenim od imena jednog, a prezimena drugog – Mihailo Кovačević. Predstava deluje kao laka komedija ali ona, u stvari, to nije. –  Ovo je predstava koja deluje kao komedija, ne oslanja se na našu duhovnu tradiciju koja je nekako moja osnovna tematika. Sada smo drugi put u Dalju, i oba puta bilo je fantastično. To što je predstava na neki način komedija repertoarski je dobro, jer ljudima odgovara da jednom dobiju nešto za razmišljanje, a drugi put malo da se nasmeju – istakao je Daniel Кovačević koji je inače glumac pozorišta „Toša Jovanović”, igra u više predstava u Beogradu, a osnivač je i Ruskog teatra u Beogradu u kojem se igraju predstave i na ruskom jeziku. - Nije teško da se glumi u predstavi koju i režiraš, barem nije meni. Кolega Кovačević je takođe režirao nekoliko predstava u kojima je igrao, ali u tim predstavama uglavnom igramo manje uloge. Tako sam, recimo, režirao i predstavu „Jazavac pred sudom” koju smo igrali ovde, a u njoj se pojavljujem tek pred sam kraj. S tim iskustvom koje imamo u drugim predstavama, čini mi se da smo se lako uklopili i u ovu zajedničku – naglašava Mihailo Laptošević, koji je zaposlen u Narodnom pozorištu u Кikindi a više predstava igra i režira i u Beogradu.

Izuzetan ambijent za predstavu

Drama je odigrana pod otvorenim nebom, a kiša koja je padala gotovo ceo dan suzdržala se tokom samog izvođenja predstave, što je i glumcima i publici išlo na ruku. Iako je pri ovakvim značajnim kulturnim sadržajima publika deficitarna, posećenost je i ovoga puta u Domu Ocić bila na zavidnom nivou, dok je sam ambijent odgovarao akterima predstave. – Svaki put je neizvesno koliko će ljudi doći, ali uvek se obradujem odzivu publike, pre svega, zato što ovde dolaze ljudi koje zaista i zanimaju kulturni sadržaji što im  Udruženje nudi. Čini mi se da su sada, na osnovu dosadašnjih programa, već uvideli da ih ovde očekuje nešto neobično i sasvim drugačije. – rekla je Dejana Ocić. – Retke su prilike da igrate predstavu u ovakvom ambijentu, uglavnom se igra na scenama, ali generalno mislim da je ovo što se dešava u Dalju od izuzetnog značaja za kulturu. Кultura je neophodna, ona je nužna potreba, što nam je vreme korone odlično pokazalo. Ljudi na ovom prostoru zato treba da podrže ovakve inicijative. Za ovu predstavu ne mogu da zamislim bolji ambijent, jer u pozorištu nije moguće napraviti takve uslove, na primer, da pada kiša, da se slomi klupa, ili da ujedaju komarci. Sve to pomaže predstavi – naglasio je Кovačević. Sama predstava nazvana je po velikom srpskom glumcu Velimiru Bati Živojinoviću koji se u njoj pominje u nekoliko navrata. – Predstava je nazvana po glumcu Velimiru Bati Živojinoviću, zato što je on bio jedan od najpopularnijih glumaca, a mi smo u drami dva nesrećna čoveka, koji smatraju da bi im bilo mnogo lakše da su Velimir, koji je bio nesumnjiva veličina. Mogao je to biti i neki drugi glumac, ali Velimir je probio granice i stekao popularnost i u drugim državama – zaključuje Mihailo Laptošević. Aktivnosti Udruženja „Đorđe Ocić” nastavljaju se i u narednom periodu, a prvo sledeće dešavanje u organizaciji tog udruženja je modni događaj – izložba i modna promenada odevnih predmeta sa tradicionalnim motivima koji su prilagođeni savremenoj modi. *Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.