Porodice žrtava iz zaseoka Grubori čekaju na pravdu 27 godina

U selu Plavno održana komemoracija za 32 meštana sela Plavno i zaseoka Grubori koji su pre 27 godina ubijeni tokom i nakon hrvatske akcije „Oluja.

Vaska Radulović 29.08.2022.
Grubori Plavno komemoracija oluja

Komemoracija u Plavnu započela je služenjem parastosa sveštenika Eparhije dalmatinske  pored spomen-krsta  postavljenog za sve žrtve sela Plavno, a nastavljena je u zaseoku Grubori ispred Spomen obeležja za šest vremešnih civila koji su ubijeni na pragu svojih kuća.

Saborski zastupnik i predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac naveo je kako je brojka od 32 ubijenih tokom i nakon „Oluje“ nažalost uobičajena za područja Dalmacije, Like, Korduna i Banije. Nakon čitanja imena i starosnih godina ubijenih civila zaseoka Grubori, Pupovac je rekao kako vremešne žrtve nikome nisu predstavljale opasnost a ubijeni su zbog toga što su ostali u svojim domovima. Potom je pročitao i izjavu svedoka, Dušanke Grubor, koja je svedočila o mestu i načinu na koji su ovim ljudima životi nasilno prekinuti.

- Niko od tih ljudi nije nikome predstavljao opasnost, osim sebi samima, svojom odlukom da ostanu u svojoj kući, svom zaseoku, svom zavičaju i u svojoj zemlji. Teško je slušati i čitati izjavu svedokinje Dušanke Grubor o onome što se tih dana dogodilo ovde, ali radimo to da bismo osnažili jedni druge, da bi sa ovog mesta poručili  da ovako strašan zločin, ovako grozan masakr velikog broja ljudi nikome ne sme da služi kao povod za širenje mržnje, ali ni kao povod za prećutkivanje da je zločin počinjen, i izbegavanje moralne odgovornosti da se sa tim suoči - rekao je Pupovac.

Govoreći o zločinima u Gruborima, rekao je kako uprkos obećanjima datima UN-u, civilne i policijske vlasti tog područja nisu sprovele istragu niti obradile i sačuvale mesto zločina.

- Uprkos obećanjima danim UN-u civilne i policijske vlasti ovoga područja nisu sprovele istragu, nisu obradili i sačuvali mesto zločina i izuzeli ono što se u svakom profesionalnom postupanju čini, ukoliko je stalo da se utvrdi ko je počinitelj i da se on kazni. Nažalost, sve je završilo na tome da je javno rečeno kako su ovi ljudi stradali u obračunu sa zaostalim pripadnicima vojske RSK, kako se kolokvijalno govorilo sa četnicima. Hrvatski i Haški sudovi ustanovili su da je zločin počinjen i da su ga počinili pripadnici ATJ Lučko, ali sve je pravosudno završilo oslobađajućim presudama zbog nedostatka dokaza - kaže Pupovac.

Grubori Plavno Milorad Pupovac komemoracija komemoracija oluja

Pupovac je naveo kako je pre dve godine napravljen važan iskorak prema pomirenju i građenju boljih hrvatsko-srpskih odnosa, ali da nerešena pitanja ratnih zločina u odnosima Hrvatske i Srbije, kao što vidimo, čujemo i znamo, dodao je, ozbiljno narušavaju ono što je postignuto.

Potpredsednica Vlade RH Anja Šimpraga rekla je kako je procesuiranje ratnih zločina ispit zrelosti za državu. Ona je podsetila kako je po razbacanim zaseocima sela Plavno, u toku i nakon „Oluje“, stradalo više od trideset civila, kako su ubijani bolesni i stari i da je to učinjeno da bi nestao svaki trag onih koji su tu živeli vekovima u nazad.

- Procesuiranje ratnih zločina nije samo pitanje istine, pravde i zadovoljštine porodica žrtava, već ispit zrelosti za nas i našu državu da pokaže da stoji iza reči koje slušamo - da ratni zločin ne zastareva, da su sve žrtve iste i da su svi ljudi ravnopravni. Bol porodica koje su izgubile svoje najmilije ne jenjava i povećava se svakom nepravednom odlukom sudova, svakom birokratskom preprekom povratku, te svakim izlivom mržnje prema Srbima - naglasila je Šimpraga.

Za počinjene zločine samo dve osuđujuće presude

Ona je istakla kako u dvadeset i sedam godina nakon „Oluje“ zločini protiv civilnog stanovništva nisu procesuirani, kako je podignuto nekoliko optužnica za ratne zločine nad Srbima i kako su suđenja imala za rezultat samo dve osuđujuće pravomoćne presude, za zločine u Prokljanu i Mandićima, i Kijanima kod Gračaca.

- Pravde još nema, a zakon ćutanja jači je od časti i istine. Tokom ovih godina menjani su iskazi učesnika koji „ništa nisu ni videli ni čuli“. Nisu znali ko je akcijom zapovedao ni ko su im na terenu bili neposredno nadređeni. Osuđena je jedinica, ali ni jedna konkretna osoba, kao da su zločine počinili duhovi, a ne ljudi s imenom i prezimenom - upozorila je Šimpraga.

Grubori Plavno komemoracija oluja

Šimpraga je istakla kako se istorija ne može promeniti ni mrtvi vratiti, ali da se može i mora vratiti život u napuštena sela. Izrazila je uverenje da je početak konkretnih radova na revitalizaciji Grubora na vidiku i nadu da će se sledeće godine, na ovu tužnu godišnjicu, videti prvo svetlo u jednoj od obnovljenih kuća.

Potpredsednica Vlade RH u svom je govoru takođe podsetila i na hrvatske žrtve Škabrnje, Promine i ostalih mesta gde su tokom devedesetih ubijani Hrvati.

Meštani sela Plavno nisu bili voljni za izjave povodom obeležavanja 27 godišnjice stradanja njihovih sumeštana. Njihovi usaglašeni stavovi su da je za gotovo tri decenije od rata bilo previše govora i datih obećanja na ovom mestu, da nikakav epilog svega toga nisu videli i još uvek ne vide, da su Grubori i danas pust zaseok u kojem su kuće srušene i u koji se ljudi nisu vratili, a za počinjene zločine pravda nije postignuta. Uz sve to, meštanima Plavna smeta i činjenica kako se javno govori samo o šest civila koji su ubijeni u zaseoku Grubori, jer se na taj način zanemaruje još 26 ljudi koji su civilne žrtve rata iz istog sela kojem ovaj zaseok pripada.

- Žrtve nisu brojke da se njima manipuliše, već ljudi sa imenom i prezimenom, i svi se oni nalaze na postojećem spisku stradalih. Smanjivanje brojke stradalih, ograničavajući se samo na jedan zaseok u selu, ponovno je dosipanje soli na ranu onima koji su ostali bez svojih najmilijih. Njih vratiti ne možemo, ali bar zaslužuju da budu spomenuti i da se ne zanemaruje činjenica da su i njihovi životi nasilno prekinuti. Mnogi od naslednika tih pokojnika danas više ne žive u Plavnu i teško da će se ikada vratiti. Rezultat svih dosadašnjih obećanja, koja slušamo godinama u nazad, mi vidimo i na primeru Grubora u kojima još uvek nema života, i nema priznanja onoga što se dogodilo i što  je celom svetu sa dokazima dostupno na uvid-poručuju meštani Plavna koji ne žele da im se imena spominju.

Grubori Plavno komemoracija oluja

Pored potpredsednice Vlade Anje Šimprage, predsednika SNV-a i saborskog zastupnika Milorada Pupovca te saborskog zastupnika SDSS-a Borisa Miloševića, komemoraciji su uz porodice žrtava i  meštane sela Plavno prisustvovali  i državni sekretar Ministarstva regionalnog razvoja Spomenka Đurić, zamenica državnog sekretara  SDUOSZ Tatjana Vukobratović-Spasojević, direktor Kancelarije za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Alen Tahiri, otpravnica poslova Ambasade RS u RH Jelena Surla, župan Šibensko kninske županije Marko Jelić i gradonačelnik Knina Mario Ćačić sa zamenicima, te predstavnici drugih županija, načelnici opština i predsednici županijskih, opštinskih i gradskih veća.

U zaseoku Grubori 25. avgusta 1995. pripadnici ATJ-a Lučko počinili su zločin nad šestoro srpskih civila. Ubijeni su Miloš Grubor (rođen 1915.),  koji se ustreljen u porodičnoj kući. a njegovo telo pronađeno pored kreveta, Marija Grubor (1905.), spaljena u porodičnom domu,  Milica Grubor (1944.), ustreljena a njeno beživotno telo pronađeno iza kuće, Jovo Grubor (1930.), usmrćen nanošenjem  ubodno-reznih rana, Đuro Karanović (1954.), ustreljen  iza jedne kuće u zaseoku i Jovan Grubor star 73 godine čije je telo, pretpostavlja se, izgorelo u kući. Ni dvadeset sedam godina od masakra nad ovim ljudima, pravde za žrtve nema.

Komemoraciju je organizovalo Srpsko narodno veće iz Zagreba i Veće srpske nacionalne manjine Šibensko-kninske županije.