Poštovanje prava nacionalnih manjina u Hrvatskoj glavni cilj Veća Evrope

Predstavnici srpske, ukrajinske, rusinske i nemačke nacionalne manjine sastali su se 10. marta u Vukovaru sa predstavnicima Savetodavnog odbora u okviru konvencije za zaštitu nacionalnih manjina Veća Evrope.

Veće Evrope Vukovar

Na ovom sastanku bilo je troje od ukupno 18 članova Savetodavnog odbora u okviru konvencije za zaštitu nacionalnih manjina ovog tela Evropske Unije Martin Kolins iz Republike Irske, Aliona Grosu iz Moldavije i Mari Hagsgord iz Švedske te predstavnik sekretarijata Veća Evrope Martin Gue.

– Došli smo ovde kako bismo saslušali ljude. Veoma je važno za nas da dođemo i da se tokom nedelju dana susretnemo sa predstavnicima različitih nacionalnih manjina kao i sa predstavnicima vlasti u državi. Nakon toga, vraćamo se nazad u Strazbur, sastajemo se sa ostatkom kolega, raspravljamo o tome što smo videli i čuli te sumiramo mišljenja te ih šaljemo Ministarskom savetu Veća Evrope, a oni odlučuju o rezolucijama i preporukama za Hrvatsku. Putujemo kroz 39 evropskih država i svedočimo veoma dobrim primerima iz prakse koje veoma rado delimo sa ostalima – priča jedna od članica Savetodavnog odbora u okviru konvencije za zaštitu nacionalnih manjina Veća Evrope Mari Hagsgord.

Sastanak je trajao više od dva sata, a izneseni su najbitniji problemi koji muče manjine na području grada Vukovara.

Izaslanstvo srpskog naroda sa istoka Hrvatske pričalo je o problemima poput neregistrovanja srpskih manjinskih škola, neproporcionalne zastupljenosti u telima državne uprave, pravosuđu, policiji te u državnim javnim službama. Takođe, pričalo se i o dvojezičnosti u mestima i gradovima gde je to propisano po zakonima, kao i o govoru mržnje i ksenofobiji prema srpskom narodu u Hrvatskoj.

– Ono što je ohrabrujuće jeste da su i ostale nacionalne manjine bile na tragu onoga što smo mi pričali, možda u nekoj blažoj formi jer oni nemaju toliki broj pripadnika pa se ni ne susreću u tolikom broju sa problemima, kao što se na žalost susrećemo mi. Bitno je da su predstavnici Veća Evrope jasno naglasili da je ovo za njih bio veoma sadržajan, konstruktivan i kvalitetan razgovor i da će u principu sve ovo što smo mi rekli ući u njihov izveštaj koji će onda biti usmeren prema Vladi Republike Hrvatske, a dogovorili smo i da ćemo poslati detaljniji izveštaj u kojemu ćemo progovoriti o čitavom spektru problema Srba u Hrvatskoj koji će oni proučiti i nadamo se da će taj izveštaj ući u njihove preporuke prema Vladi Republike Hrvatske – objašnjava zaključke sastanka predsednik Zajedničkog veća opština iz Vukovara Srđan Jeremić.

Problemi traju već duže od 15 godina

Ovo je bio peti po redu sastanak između predstavnika nacionalnih manjina i Veća Evrope na kojem učestvuju predstavnici srpske zajednice.

– Frustrirajuće je da se već više od 15 godina govori o istovetnim problemima koji ne nailaze na razumevanje. Govorili smo o problemima koji nas muče i o politici koja nas vraća u nazad i koja nema napredne ideje te produbljuje međunacionalne sukobe što ne smatramo ispravnim putem, a od toga se jasno ograđujemo. Ovakvi sastanci su se uglavnom završavale na preporukama koje su se dostavljale Vladi, a o konkretnom napretku se baš i ne može govoriti. Sada će takođe, predstavnici Veća Evrope, u skladu sa svojim ovlaštenima, napraviti konkretne preporuke i korake koje će predstaviti Vladi, a mi ćemo svojim političkim pritiscima uticati da se te preporuku i realizuju – iznosi svoje utiske sa sastanka saborska zastupnica Samostalne demokratske srpske stranke Dragana Jeckov.

Veće Evrope između ostalog vodi računa o poštovanju prava nacionalnih manjina na teritoriji Evropske Unije. Posle obavljenih razgovora u Strazburu članovi Savetodavnog odbora će se vratiti u Hrvatsku kako bi učestvovali u realizaciji ideja kako da se poboljša provođenje ljudskih prava nacionalnih manjina.

Delegaciju srpskog naroda sa istoka Hrvatske osim Dragane Jeckov i Srđana Jeremića predstavljali su još i predsednik Odbora za informisanje i veru ZVO-a Srđan Kolar te predsednik odbora za ljudska prava ZVO-a Jovan Vlaović.

Komentariši