Požeška sela nedelju dana nakon katastrofalnog leda

Požegu i okolna sela zadesilo je 25. juna strašno nevreme, a grad je naneo nemerljive štete na privatnoj imovini i poljoprivredi. Sedam dana nakon toga posetili smo ovaj kraj da bismo videli kako se meštani nose sa svime što ih je snašlo.

Treštanovci Požega naslovna
Treštanovci

U kući Vujasinovića u Treštanovcima i nedelju dana nakon nepogode u zamrzivaču se čuvaju ostaci leda koji je ovom kraju doneo veliku nesreću. Ovo mesto u opštini Jakšić bio je svojevrsni epicentar grada koji je devastirao sve u šta je udario. Nevreme je započelo oko 17 časova, a Zoran Vujasinović, koji radi kao vozač, u tom je trenutku bio na poslu. Kada je došao kući video je da je selo poharano ledom koji ne pamte ni najstariji stanovnici.

– Bila je opšta strka i haos. Voda je curila u kuće. Sve je bilo polupano, prozori, vrata, doslovno sve. Kao što kaže jedna naša komšinica „desila se apokalipsa“. Video sam da nema ni useva, ni voćaka, a ni krovova na kućama. Naša šteta je stopostotna. Imali smo lešnjake, soju, duvan i kukuruz i od toga nije ostalo ništa. Krovovi su nastradali isto sto posto, pogotovo stranom kojom je led došao. Za kuću nam sada treba između 1.500 i 2.000 komada crepa, ali problem je što se materijal teško nabavlja. Tu su još i pomoćne zgrade. Nešto smo uspeli da rešimo, nešto smo pokrili najlonom, ali radimo i dalje – priča Zoran.

Treštanovci Požega Zoran Vujasinović
Zoran Vujasinović

Pomoć u Treštanovce pristiže sa svih strana pa čak i iz zemljotresom pogođenih područja na Baniji. Najvažnije je pokriti kuće kako ih nove padavine ne bi dodatno uništile. Ko je imao sredstava i mogućnosti to je i napravio u prvim danima nakon nevremena. Problema najviše imaju oni stariji i stanovnici slabijeg imovinskog stanja. Celo selo je stradalo i teško je i komšijama jedni drugima pomagati jer svako ima posla oko svoga.

U Treštanovcima se nalazi i pravoslavna crkva Vaznesenja Gospodnjeg. Srušena je jednom i to za vreme Drugog svetskog rata. Osamdesetih godina je obnovljena, ali nije, poput brojnih drugih u Slavoniji, srušena u ratu devedesetih. Sačuvana je od vatre, ali od leda nije mogla biti sačuvana pa i ona beleži velika oštećenja jednako kao i parohijski dom u neposrednoj blizini. Tu nedaleko od crkve živi i Đorđe Radovanlija (68). Sedam dana nakon grada spava u kući pokrivenoj najlonom.

Treštanovci Požega crkva vaznesenja gospodnjeg
Pravoslavna Crkva vaznesenja Gospodnjeg u Treštanovcima

– Nadam se da će naša Opština i Vlada biti u mogućnosti da nam pomognu. Neka nam daju bar građevinski materijal, da dobijemo letvu i crep jer ne znamo kako ćemo sami sve to popraviti. Uzdamo se u pomoć, ali znamo da nešto moramo i sami. Ja ću najviše svojim radom pokušati da to saniram, a pomoći će mi i prijatelji. Nešto materijala sam već nabavio. Otišao je krov kuće, ali je propao i strop i rigips. Nedavno sam to renovirao i malo sredstava uložio i eto sad se ovo desilo – govori nam Đorđe.

„Tukao je led i ranije, ali ovo je strava“

Ovaj deo Slavonije poznati je poljoprivredni kraj, a ljudi se ovde možda i najviše bave proizvodnjom duvana. Sve je to led sada uništio. Silina udara grada može se ovde videti ne samo na krovovima i poljima već i na voćkama, a iz daljine i na okolnim šumama koje su ostale potpuno bez lišća. Sve je golo kao usred zime. Pored materijalne štete stanovnici su pretrpeli i ogroman strah.

Treštanovci Požega Đorđe Radovanlija
Đorđe Radovanlija

– To je bilo nešto strašno i neverovatno. Nisam se mogao snaći u tom momentu kada je sve padalo. Zabio sam se u sobu i čekao da prođe da vidim šta će se desiti. Bio sam strašno iznenađen, ne znam šta da vam kažem. Još sam potrešen od svega toga i trebaće dosta vremena da to sve prođe da se oporavim i nastavim živeti nekim normalnim životom. Tukao je led i ranije, ali ovo je strava – kaže potreseno Đorđe Radovanlija koji u kući živi sa stricem u selu u kojem su mu rođeni i roditelji i dedovi.

Ogromne štete i u Komušini

Komušina Požega

Pored opštine Jakšić velike štete imali su i meštani Požege i okolnih sela koja pripadaju gradu. Tamo gde prestaje asfalt počinje prigradsko naselje Komušina. Gojko Petrović (54) pokrio je sa sinom i prijateljima kuću, ali štetu na usevima i plasteniku neće biti tako lako sanirati. Odmah po ulasku u dvorište pokazuje nam njivu na kojoj od kukuruza nije ostalo ništa.

– To je bio led krupniji od jaja. Pogledajte useve, to ti je sve uništeno. Zob, ječam, kukuruz – nemamo ništa. Šteta nam je oko deset hiljada evra plus svi usevi, njive i šteta na autu. Imao sam automobil vrednosti osam hiljada evra, a prodao sam ga nakon leda za četiri. Predao sam zahtev u Gradu da mi pomognu, a hoću li išta dobiti zaista ne znam. Ništa nije bilo osigurano jer sam nezaposlen već jedanaest godina. Živim od ovog OPG-a i svog rada. Sad smo nastradali i šta da radimo – govori Gojko.

Komušina Požega Gojko Petrović
Gojko Petrović

Komušina je mesto vrednih ljudi i poljoprivrednika. Sa 25 hektara brdovite zemlje koju obrađuje zajedno sa svoja dva sina Petar Gavrić (74) je jedan od većih poljoprivrednika u ovom selu.

– Na kući smo izmenjali dve hiljade komada crepa, a ispod krova smo izvadili hiljadu litara vode. Sreća pa voda nije ušla u sobe, ali je uništila drvene stepenice. Sad čekamo da nam stignu majstori za stakla. Imali smo pet hektara zobi i sve je to sravnjeno sa zemljom zajedno sa ječmom, žitom i kukuruzom. Kosili smo odmah livade i napravili jedno dve hiljade bala, a za stoku nam treba bar deset hiljada. Sad na te njive ne možemo ni ovce voditi na ispašu jer ta zemlja smrdi i one to neće pasti. Moraćemo kupiti hranu i prehranjivati stoku – ističe Petar Gavrić koji kaže da ni sam ne zna kako će dalje, ali ističe da će verovatno morati smanjivati broj grla jer se već sad očekuje poskupljenje kukuruza.

Komušina Požega Petar Gavrić
Petar Gavrić

Malo niže niz put sa suprugom i dve ćerke živi Branislav Ćulubrk (41). Taman u trenutku kad smo ušli u dvorište ovde su trajali radovi na pokrivanju pomoćnog poljoprivrednog objekta. Zgrade su to koje su od velikog značaja i ne sme se dozvoliti da prokišnjavaju.

– Meni je štagalj važniji od kuće. Tu je seno i kukuruz i to se mora prekriti. Ne mogu to ostaviti tako da kisne. Imam par prasaca i mislim da ću za ovu godinu imati hrane za njih, a za nagodinu ćemo videti da li ćemo morati ukinuti držanje svinja. Na kuću smo stavili najlon i to će morati pričekati da odem na godišnji da pokrivam. Prebrodićemo mi sve to sigurno, samo će nam trebati malo vremena. Pomoć očekujem, ali mislim da od toga nema neke velike vajde. Kada je Zagreb nastradao pa se ništa ne radi, a kako ćemo tek mi u Slavoniji proći – pita se Branislav.

Komušina Požega Branislav Ćulubrk

Čekaju asfalt i kanalizaciju

Meštani Komušine imali su nedavno i problem sa poplavama, a osim vremenskih neprilika kažu da žive dobrim i mirnim životom u selu u kojem vladaju dobri međuljudski odnosi. Ipak, još uvek nemaju sve što im treba iako se nalaze na samo nekoliko kilometara od urbanog gradskog jezgra. Nemaju asfalt, kanalizaciju, vodu ni javnu rasvetu.

U brdima iznad Požege, a nakon Komušine, smešteni su i zaseoci Vasine Laze, Ćosine Laze i Laze Prnjavor. Sva ova sela male su oaze prirode i, na prvi pogled, kuće nisu tako puste poput sličnih sela na Baniji ili u Lici. Ova sela nisu pretrpela štetu u nedavnom nevremenu kao Komušina, ali sa ovim mestom dele one dobre i one loše stvari.

– Ovo su sve jako lepa mesta i jako lepa priroda, ali nije dobro to što nemamo cestu. Kada padne sneg mi poslednji dođemo na red za čišćenje, a mi koji radimo moramo biti na poslu. Vodu uzimamo iz bunara. Javna rasveta stigla je pre nekoliko meseci u Laze Ćosine, a mi svi očekujemo da će ona stići i u ostala sela. Ima tu dosta i krivice meštana jer nisu bili dobro organizovani i nismo imali formiran Mesni odbor, ali se nadamo da će se i to promeniti – kaže nam Dalibor Grabusin (43) koji živi u Lazama Vasinim.

U Treštanovcima zadovoljni životom

Treštanovci Požega Poslednja slika

Za razliku od požeških zaselaka, pripadnici srpske zajednice u Opštini Jakšić kažu da u Treštanovcima imaju sve što im je potrebno. Zoran Vujasinović sa početka naše priče, koji je i predsednik Veća srpske nacionalne manjine u svojoj opštini, ističe da je ovo selo pre katastrofalnog nevremena bilo idealno za život, a nada se da će tako biti i u budućnosti.

– Odlaze ljudi i odavde, ali brojni su se ipak opredelili da tu ostanu i rade. Svi se odlično slažemo i družimo. Međunacionalne odnose bih ocenio sa čistom peticom pa i više od toga. Nije nam loše, imamo super odnos sa načelnikom i nema nikakvih problema. Imamo vodu, plin, i svu potrebnu infrastrukturu. Tu je škola do osmog razreda, vrtić do sto dece koji se proširuje, a uskoro ćemo imati i starački dom. U Jakšiću imamo sve, a i Požega nam je blizu – govori Zoran.

Krovovi se i dalje pokrivaju, šut se odvozi, štete se sabiraju i prijavljuju. Iz Vlade Republike Hrvatske obećana je pomoć, ali još uvek nije poznato u kom obimu i kako će biti raspoređena.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.

Komentariši