Praznik kojim se slavi jedinstvo, sloga i zastava kao simbol državnosti

U Srpskom kulturnom centru u Vukovaru obeležen državni praznik Republike Srbije Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave Aleksandar Nakić

Srpski kulturni centar iz Vukovara obeležio je 15. septembra Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave koji se praznuje u Republici Srbiji i Republici Srpskoj. Gostima se u sali SKC-a najpre obratio Generalni konzul Republike Srbije u Vukovaru Aleksandar Nakić koji je objasnio u čemu je značaj ovog praznika koji se proslavlja 15. septembra na dan kada je 1918. godine probijen Solunski front koji je označio konačno oslobođenje Srbije od austrougarske okupacije.

– Ovaj se praznik slavi od prošle godine, kada je Vlada Republike Srbije donela zakon da se Dan zastave, srpskog jedinstva i slobode slavi na datum proboja Solunskog fronta. Važno je napomenuti da je Srbija u Velikom ratu dala milion žrtava, što je izuzetno velika žrtva. Naša zemlja izgubila je trećinu svog stanovništva, u tom ratu izginulo je pola muške populacije Srbije. Praznik pledira na srpsko jedinstvo i slogu čega, ja lično, mislim da ima dovoljno, ali naravno da uvek može i više i bolje na način kako je to govorio i naš sveti vladika Nikolaj, „treba se umnožiti, obožiti i složiti” i kada se kod nas Srba to desi onda smo u stanju da svaki naš problem rešimo na najbolji način – rekao je Generalni konzul Aleksandar Nakić u izjavi za medije nakon svečanosti.

O značaju samog praznika i istorijskom kontekstu nastanka srpske zastave kao simbola srpske državnosti govorio je istoričar i predsednik Odbora za kulturu i sport ZVO-a Veljko Maksić.

– Prvi pomen srpske zastave dogodio se u 11. veku kada je Mihajlo Voisavljević od rimskog pape zatražio kraljevsko priznanje, a tada je morao dobiti i zastavu. Kada je reč o drugim važnim momentima vezanim za zastavu tu definitivno spada Prvi srpski ustanak koji je iznedrio nekoliko zastava, jer je gotovo svaki srpski vojvoda imao svoju zastavu. To, naravno, ne znači da Srbi i ranije nisu imali zastavu, imali su je i za dinastije Nemanjića ali, nažalost, one do danas nisu sačuvane. U Hilandaru se čuvaju neke koje mogu da se povežu sa carom Dušanom i nekim drugim vladarima. Ono što znamo da je katalonski kartograf sredinom 14. veka zabeležio zastavu cara Dušana koja je bila žute boje sa crvenim dvoglavim orlom koji se kao motiv pojavljuje sve do danas u obeležjima srpske države, odnosno u njenom grbu – istakao je Maksić.

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave tekst

Kao možda najznačajniji trenutak u stvaranju srpske zastave Maksić je istakao 1835. godinu kada je Srbija dobila prvi moderni Ustav u kom se nalazio i deo koji se odnosio na srpski grb i zastavu.

– Bilo je jasno definisano da je crvena boja bila prva, drugo polje bilo je bele boje dok je treće bilo čelično zagasite boje. Međutim, ona, kao ni sam Ustav, nije zaživela, ali već 1838. godine knez Miloš Obrenović tražio je i dobio od sultana zastavu u bojama koje su i danas prisutne, odnosno crveno-plavo-belu trobojku, i od tada srpska zastava sve do 1918. godine ima upravo te nijanse. Stupanjem u zajednički državu Srba, Hrvata i Slovenaca službena zastava menja i poredak boja u plavu, belu i crvenu i postaje jugoslovenska. Današnji izgled, zastava Srbije dobila je 2006. godine kada je usvojen novi Ustav i 2009. godine kada je to zakonski konačno regulisano – ispričao je Maksić.

Svoje ratne zastave Srbi nikada nisu izgubili

Zanimljiva je činjenica koju je Veljko Maksić izneo u svom predavanju da tokom Prvog svetskog rata ni jedan puk Srpske vojske, a bilo ih je 51, nije izgubio svoju ratnu zastavu.

– U Vojnom muzeju nalazi se 46 zastava, jedna je u Parizu, dok sudbina četiri preostale nije poznata zbog svega što se događalo kasnije, odnosno u Drugom svetskom ratu. Jedno od pitanja koje se nameće je zastava „Drugog konjičkog puka car Dušan”, koja se nalazi u Vojnom muzeju u Beogradu, ali ista je izložena i u muzeju u Beču. Doduše, ova druga je u veoma očuvanom stanju i čini se kao da nikada i nije bila na frontu pa je verovatno reč ili o replici ili o falsifikatu – zaključio je Maksić.

Razlog zbog koga je Srpski kulturni centar organizovao obeležavanje ovog praznika je njegova istorijska konotacija.

– Nakon što smo dva puta sa Generalnim konzulatom Republike Srbije u Vukovaru organizovali svečanost povodom Dana državnosti Republike Srbije, a s obzirom da je ovo novoustanovljeni praznik odlučili smo da i njega proslavimo. Ovaj praznik ima i značajnu simboliku koju nosi u svom nazivu, a to su srpsko jedinstvo, sloboda i nacionalna zastava kao segmenti nacionalnog identiteta i ideali koji na određeni način povezuju sve Srbe pa su tako važni i za nas koji smo ostali van naše otadžbine i matice. Ako već govorimo o srpskom jedinstvu kao večitom idealu i, možda, večitom problemu, niz je primera kroz celu istoriju, a najbolje je to okarakterisano u stihu himne Bože pravde u kojem se kaže: „Sloga biće poraz vragu”. O slobodi kao još jednom značajnom idealu našeg naroda primer nalazimo i u ličnim imenima. muškom Slobodan ili ženskom Sloboda, a ako govorimo o nacionalnoj zastavi kao delu našeg identiteta, kako državnog tako i nacionalnog, težinu ima pogotovo među nama Srbima u Hrvatskoj. Prošetajte bilo kojim mestom u Hrvatskoj, sa bilo kojom drugom zastavom, neće vas niko ni primetiti, ali prošetate li se sa zastavom Srbije imaćete problem s policijom, odnosno sa zakonom i svim ostalim – istakao je direktor SKC-a Srđan Sekulić.

Sekulić je još dodao da SКC Vukovar nema svoj dan niti slavu pa se vremenom ovaj datum možda pretvori i u obeležavanje Dana Srpskog kulturnog centra.

Svečanosti u SKC-u prisustvovali su gosti iz društveno-političkog života srpskog naroda sa istoka Republike Hrvatske kao i sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve na čelu sa osečkobaranjskim episkopom Heruvimom.