Predavanja o greškama u srpskom jeziku

Ogranak Vukove zadužbine u Vukovaru održao program „Tipične greške u srpskom jeziku“ povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika.

„Tipične greške u srpskom jeziku“ Ljiljana Bajac Nikolić Vukova zadužbina vukovar skc

Drugu godinu zaredom ogranak Vukove zadužbine u Vukovaru organizator je predavanja „Tipične greške u srpskom jeziku“ vezanog za obeležavanje Međunarodnog dana maternjeg jezika. Tim povodom su u prostoru Srpskog kulturnog centra u Vukovaru održana dva predavanja, prvo je bilo vezano za greške koje se ponavljaju u srpskom jeziku na šta je ukazala Milica Šarčević, a o razlikama srpskog i hrvatskog jezika govorila je Slađana Milješić Ćićić.

– Ovo je prvi program ove godine jer i ono što smo planirali da uradimo nismo uspeli zbog strogih epidemioloških mera. Čim su mere malo popustile mi smo odlučili da organizujemo jedan program, a povod nam je bio Međunarodni dan maternjeg jezika jer je cilj ogranka Vukove zadužbine u Vukovaru upravo da čuva, neguje i jača svest o korištenju maternjeg jezika – istakla je predsednica ogranka Vukove zadužbine u Vukovaru Ljiljana Bajac Nikolić.

Međunarodni dan maternjeg jezika prema zaključku UNESKO-a u svetu se obeležava svakog 21. februara od 2000. godine u znak sećanja na proteste i stradanje bangladeških studenata 1952. godine. Danas se u svetu govori oko 6.000 jezika.

– Obeležavanje Dana maternjeg jezika je važno jer je maternji jezik deo nas kao ličnosti, najvažnija komponenta našeg bića. Kada volite, volite na maternjem jeziku, kada sanjate, sanjate na maternjem jeziku bez obzira na to gde živite. Ako se ovog dana prisetimo važnosti maternjeg jezika cele godine ćemo morati da znamo da je važno svaki dan da govorimo maternjim jezikom, a ne samo 21. februara – naglašava Ljiljana Bajac Nikolić uz isticanje činjenice da svako mora dati svoj lični doprinos kako bi se jezik očuvao:

– Da bismo očuvali svoj maternji, srpski jezik, prvo treba poći od samoga sebe jer ako čovek nema potrebu da čuva svoj maternji jezik, uzalud je da se zajednica trudi, sve dolazi od kuće gde je vaspitanje od malih nogu najvažnije, a zatim u zajednici krenuvši od obrazovanja do ustanova. Prvo trebamo da krenemo od sebe jer ako mi nemamo potrebu da čuvamo jezik onda nam niko ne može pomoći u tome.

Jezik podložan asimilaciji

Sve je više primera gde naši sunarodnjaci mešaju srpski i hrvatski jezik u svakodnevnom govoru. Često se dešava da više ne znamo kako se određena reč kaže na srpskom jeziku. Što više vreme odmiče i jezik se, baš kao i narod, sve više asimiluje.

– Često dolazi do mešanja hrvatskog i srpskog jezika, određenih pravila, što nije ništa neobično s obzirom da živimo ovde na području Republike Hrvatske. Međutim, zadatak je da u našim školama negujemo naš maternji jezik, da deci ukažemo na razlike, uputimo na greške. Jezik jeste teško očuvati, ali mislim da mi tu prilično dobro funkcionišemo i da radimo dobar posao kroz naše škole. Koristimo svoje pravo da se školujemo na našem maternjem jeziku i mislim da je to možda i jedini način da očuvamo naš srpski jezik. Teško je u današnje vreme i današnjoj situaciji očuvati jezik, ali trudimo se i smatram da radimo dobar posao – napomenula je Slađana Milješić Ćićić.

„Tipične greške u srpskom jeziku“ Milica Šarčević Vukova zadužbina vukovar skc
Milica Šarčević

Sledeći program ogranka Vukove zadužbine koji je u planu vezan je za Međunarodni dan poezije 21. marta i tim povodom biće održano jedno pesničko veče, a nakon toga sledi i ciklus predavanja o znamenitim Srbima iz Hrvatske. Veče posvećeno maternjem jeziku ogranak Vukove zadužbine organizovao je u saradnji sa Srpskim kulturnim centrom i Akademskim udruženjem srpske omladine „Josif Runjanin“.

Komentariši