Predavanje o epidemiji kuge u vreme pandemije korone

U okviru programa „SKC sredom“ u Srpskom kulturnom centru u Vukovaru održano je predavanje o kugi u Sremu krajem 18. veka.

sremska kuga Kuga u Sremu SKC Vukovar

Tema ovog predavanja bila je ponašanje pojedinaca suočenih sa epidemijom, a nazvano je „između straha i oholosti“, odnosno straha od bolesti i oholog ponašanja gde čovek obično smatra da je neuništiv.

– Epidemije su nešto što čoveka prati od davnina i njegov suživot sa životinjama povlačio je sa sobom bolesti. Kuga je jedna specifična bolest koja je ostala u svesti mnogih naroda Evrope, pa čak i danas, u mnogim izrekama, imamo prisutnu kugu iako je već neka dva veka na ovim prostorima ne poznajemo. Sama ta prisutnost kuge, koliko god kratka bila, za sobom je povlačila posledice pa tako i na prostoru Srema. Bilo je dosta žrtava i to je bilo dovoljno da uđe u kolektivnu svest naših predaka, da izgrade zavetne crkve, da uređuju groblja koja su ostala do dana današnjeg – istakao je predavač na ovom programu, istoričar Veljko Maksić.

Pomenuta kuga zahvatila je uglavnom deo Srema oko Iriga, međutim proširila se i na neke druge delove, a došla je i do Vukovara. Najveće posledice ostavila je u Irigu gde je preminulo više od polovine tadašnjeg stanovništva ovog mesta, odnosno nešto više od 2.500 ljudi.

– U 18. veku Srem su, po svemu sudeći, pogodile četiri kuge. Za dve znamo sigurno jer imamo podataka, a ova poslednja nam je najviše zastupljena u istoriografiji zato što je najviše opisana, odnosno savremenici su ostavili najviše dokaza. Epicentar ove kuge o kojoj govorimo je Irig i njegova okolina. Po tome je i nazvana Iriška ili Sremska kuga. Ono što je nama svakako zanimljivo je to da je pored iriškog prostora ona zahvatila i Vukovar koji je udaljen stotinak kilometara. Takođe, i Erdeljska kuga je zahvatila Vukovar. Kad se kuga pojavila u Vukovaru on je bio blokiran, nešto slično kao prošle godine kad smo imali ograničeno kretanje i propusnice, ali oni nisu imali ni to, jednostavno ko je bio u gradu tu je i ostao – naglasio je Maksić.

Epidemije i bolesti menjaju svet

Kuga u Vukovaru bila je prisutna u njegovom starom delu, odnosno na lokalitetu Brdo, današnjem delu Sajmišta.

– Epidemije uvek imaju neku sličnost, imaju tu zajedničku dramaturgiju. Kao i epidemija korone i kuga se pojavila u Kini, inače većina epidemija nam je i dolazila iz Azije. I onda je bilo prisutno opiranje sanitarnim merama, ali tada je bilo nešto drugačije jer su te mere provodili stranci, lekari koji su dolazili iz drugih krajeva. Sa druge strane imamo pozitivnu ulogu sveštenstva, naročito pravoslavnog, koje se zalagalo za provođenje sanitarnih mera – napominje Maksić ističući i lične razloge za istraživanje ove teme.

– Bolesti su menjale svet i nismo ni svesni koliko nas zdravlje određuje. Ono što je paradoksalno mi budemo svesni života tek kad se razbolimo. Do tada olako prihvatamo sve pa tako i bolesti. Opsednutost smrću koja se javlja u srednjem veku je konstanta do dana današnjeg i to je bio neki podsticaj da se opredelim za istraživanje ove teme.

Bio je ovo drugi program „SKC sredom“ ove godine koji se nastavlja uskoro, promocijom novog izdavačkog poduhvata ove ustanove, Almanaha „Dobra voda“.

Komentariši