Predstava o Diani Budisavljević oduševila publiku u Dalju

Dvorište rodne kuće daljskog književnika Đorđa Ocića poslužilo je kao bina za izvođenje monodrame „Pu, spas za sve nas“ glumice Jelene Puzić. Pre samog početka predstave publika je ispunila široki dvorišni prostor tipičan za ovaj kraj a organizatori su zbog velikog odziva publike, uz sve propisane mere predostrožnosti, morali da obezbede i više stolica nego što je bilo predviđeno.

- Ova predstava je odabrana zato što je emotivno snažna i do sada nije izvođena u Hrvatskoj. Nastala je pre filma „Dnevnik Diane Budisavljević“, koji je mnogo toga ovde pokrenuo i inicirao da ta humana žena uđe i u školske udžbenike. Priča je značajna zato što govori o večitoj temi, o borbi dobra i zla. Predstava se izvodi u ovoj kući iz koje je moj otac odveden u ustaški sabirni centar. Najvećih organizacionih problema bilo je oko prelaska granice, međutim zahvalna sam učesnicima što ni u jednom trenutku nisu doveli u pitanje svoj dolazak. Što se tiče odziva, ovde su gosti, pre svega, iz Dalja, ali i iz Borova, Vukovara, Bijelog Brda i ostalih obližnjih mesta. To smatram veoma značajnim jer ukazuje na to da je ovako nešto ovde potrebno – pojašnjava predsednica Udruženja „Đorđe Ocić“ i ćerka književnika Dejana Ocić koja je na ovaj način počela da ostvaruje plan udruženja da kulturne sadržaje iz Beograda prenese ovdašnjoj publici.

Ideja o ovoj predstavi koja se bazira na radu humanitarke Diane Budisavljević rediteljki i glumici Jeleni Puzić rodila se nakon što je pogledala dokumentarnu emisiju o Jasenovcu i tada je prvi put čula za ovu Austrijanku sa zagrebačkom adresom.

- Bilo me je sramota što sam tek tada prvi put čula za Dianu pa sam rešila da napravim predstavu. Nemam nikakvu porodičnu vezu sa pričom, ali je to možda nešto najpotresnije što sam čula u životu. Dovoljno je potresno da me je nateralo da godinu dana radim na predstavi i igram je tri godine, a nadam se da ću je igrati do kraja života. Premijera monodrame je bila u aprilu 2017. godine u ustanovi kulture „Vuk Karadžić“ u Beogradu. Već smo igrali na otvorenim scenama, u portama crkava, ali nikad na kućnom tremu kao što smo večeras. Ovo gostovanje je divno proteklo, ambijent je prelep, divno smo dočekani i nadamo se da ćemo doći ponovo. Nekoliko puta smo igrali pred ljudima koje je Diana spasila i to je uvek posebno izvođenje. Trudim se da tokom predstave ne razmišljam o tome, ali to nosi u atmosferi nešto što je razlikuje od drugih igranja – objašnjava glumica, rediteljka i idejni tvorac ovog dela Jelena Puzić.

U publici i „Dianino dete“

Jedan od deset hiljada „Dianine dece“ odnosno dete koje je iz ustaškog logora spasila Diana Budisavljević jeste Milorad Jandrić iz Vukovara, koji se pojavljuje i u navedenom filmu. Čika Milorad je živahni devedesetogodišnjak koji zainteresovanima strpljivo priča svoje uspomene iz teških logoraških dana, ali i objašnjava kako je saznao da ga je spasila upravo zagrebačka humanitarka. Kao i sve drugo što je vezano za Dianu Budisavljević i tematiku stradanja srpske dece u logorima NDH, i ovu predstavu doživeo je posebno emotivno.

- Ja sam sa današnjim danom i ovim što je ovde prikazano zaista oduševljen. Drago mi je da teme koje su dugo bile tabu izlaze na videlo i bio bih srećan kad bi se sa tim temama posebno upoznali mladi. Film Dane Budisavljević postigao je veliki uspeh i kada sam čuo da je donesena odluka Vlade i Ministarstva kulture Republike Hrvatske da će biti prikazivan u školama deci od 13. do 18. godine to me je obradovalo, jer sadržaj filma ali i večerašnje monodrame treba da bude u javnosti, da se vidi i da ljudi znaju šta se dogodilo – kaže Milorad Jandrić koji je kao dete 1941. godine ostao bez velikog dela porodice, a sledeće godine, zajedno sa stotinama druge dece odveden u logor Stara Gradiška.

Potpisan protokol o saradnji sa Zadužbinom„Žarko Vidović“

Dan posle ove predstave u manastiru Jasenovac otkrivena je spomen-ploča srpskom istoričaru civilizacije Žarku Vidoviću, velikom prijatelju književnika Đorđa Ocića. Održavanje predstave u Dalju bila je prilika da predsednica Udruženja Dejana Ocić potpiše protokol o saradnji sa upravnikom Zadužbine „Žarko Vidović“ iz Beograda Milošem Tutušem,koji je prisustvovao ovoj monodrami.

- Upravo ta veza Đorđa Ocića i Žarka Vidovića za života se nastavlja i kroz vezu institucija koje su nastale na njihovoj zaostavštini, književnim delima. Žarko Vidović je bio naš jedini istoričar civilizacije, istoriosof, filosof i istoričar umetnosti, jedna svestrana ličnost. Nakon što je neko vreme bio u zatvoru u Sarajevu, prebačen je u Jasenovac, a zatim u logor Staro Sajmište, Nemačku pa na kraju u norveški logor Narvik. Njegov kratak boravak u Jasenovcu za nas je značajan jer je čitavim tim boravkom na poznatim stratištima svedočio o logoraškoj tragediji do kraja života. Naša zadužbina je osnovana po blagoslovu Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne Crkve, neposredno posle Žarkovog upokojenja 2016. godine. Prvenstveni zadatak nam je da sačuvamo rukopise Žarka Vidovića i da publikujemo sabrana dela ovog istoričara. Prvi tom je već izašao i planiramo uskoro da se u štampi nađu nova tri toma od planiranih 30 tomova – objašnjava Tutuš.

Udruženje „Đorđe Ocić“ osnovano je krajem prošle godine u Dalju sa ciljem negovanja uspomene na delo ovog srpskog književnika koji je i tvorac kovanice „Erdabovo“, koja imenom povezuje mesta Erdut, Dalj, Borovo i Vukovar i definiše ih kao jedinstven prostor.

- Večerašnja predstava je centralni događaj za ovu godinu što se tiče rada udruženja. Nakon što je Đorđeva ćerka inicirala osnivanje ovog udruženja, nas nekoliko prijatelja i poznavalaca dela ovog književnika smo na to afirmativno odgovorili, sakupili se i pokrenuli priču. Nadam se da je ona makar večeras uspela da pošalje pozitivne emocije i da pruži ljudima određeni kulturni sadržaj koji nisu imali priliku do večeras da vide – kaže jedan od osnivača i član upravnog odbora Udruženja „Đorđe Ocić“ Aleksandar Ilinčić.

Uz Jelenu Puzić, u monodrami „Pu, spas za sve nas“ učestvovala je i pijanistkinja Sonja Lukić, tekst je napisala Nina Džuver, a muziku Matija Anđelković.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.