Preobraženjska svetkovina u Krki i Кistanjama

Prema narodnom verovanju, Preobraženje je praznik kada se „preobražava i gora i voda”, kada se počinje jesti grožđe i prestaje kupanje u rekama. Praznik je to koji se u hrišćanskom svetu obeležava kao molitvena uspomena na dan kada se Gospod Isus Hristos preobrazio na gori b, čineći vidljivom svoju božansku prirodu. Za narod Bukovice, u Dalmaciji, Preobraženje je vekovima sinonim za najveći sabor pravoslavnog sveta na ovim prostorima. Tako je bilo nekada, tako je ostalo do danas.

O pravoslavnim običajima i narodnim verovanjima vezanim za praznik Preobraženja Gospodnjeg u Dalmaciji, moglo bi se nadugačko i naširoko pričati. U krševitim krajevima Bukovice, kamenitim i siromašnim selima dalmatinske Zagore, gde je vekovima unazad pravoslavni živalj očuvala ponajviše čvrsta i jaka vera, manastir Krka bio je svetionik, stub i oslonac, mesto sabiranja najvećeg broja vernika tokom letnjih saborovanja. O prazniku Preobraženja reke ljudi iz svih krajeva Dalmacije slivale su se upravo u manastirsku portu, neki hodočaščeći bosi kilometrima, neki u naručju noseći nejač, a svi sa molitvom i verom da utehu, izlečenje i spas od ovozemaljskih briga pronađu upravo na ovom svetom mestu. Na svetkovinu Preobraženja uvek se odlazilo dan uoči samog praznika pa bi se ta avgustovska noć, zvezdano nebo obasjano mesečinom, zvuci cvrčaka, mirisi tamjana i reke Krke što uz manastir tiho teče, uz sve ono što se te noći izgovori, ili oseti pogledom u pristigli narod, opisivali i prepričavali danima i nedeljama nakon tog, rečima teško opisivog, ali posebnog događaja.

Na bol u bosim tabanima koja su kamenjem i kroz draču i kupinu hodila, ili leđima koja su na tvrdoj ledini noćila, brzo se zaboravljalo. Važnije od toga bilo je na vreme, „za videla” stići, i stoku namenjenu hramu predati. Darovano blago još je jedna, posebna priča. Po svedočenju i pričama još živih, starijih generacija, ali i zapamćenih u predanjima onih koji ovaj svet odavno napustiše, u vreme najvećeg siromaštva i gladi, najbolje grlo stoke poklanjalo se manastiru. Neretko i od gladnih usta odvajano, ali za zdravlje i spasenje familije namenjeno, najbolje blago iz domaćinstva bilo je sastavni deo zavetnog, hodočasničkog puta u manastir. I, kako je narod svedočio, nije ga trebalo ni vezati ni voditi uskim stazama kojim je prvi put hodilo, samo bi pred gazdom išlo sve do svetinje. A to je tek mali deo svedočanstva o poštovanju i svetkovanju praznika Preobraženja u manastiru Krka.

O Preobraženju Bukovica ponovo oživi

Decenijama nakon nemilih nam događanja na ovim prostorima, brojni običaji su izostavljeni, neki zaboravljeni, ali poštivanje praznika i odlasci u Krku, ma koliko drugačiji danas bili, opet na sreću nisu prekinuti. Baš u dane Preobraženja preobrazi se, makar na kratko, i cela Bukovica. Ožive puste ulice, začuje se graja u utihnulim zaseocima, ponovo širom otvore dotrajali prozori, grilje i kapije na zatvorenim kućama, dvorišta odjednom postanu puna života, prela i glasnog smeha, a nekadašnja igrališta dece i takmičarskog duha koji je, između ostalog, ovaj narod vazda krasio. Iz godine u godinu, ohrabreni dolascima sve većeg broja ljudi koji svoj kraj nisu zaboravili, Kistanjci su se okrenuli osmišljavanju i realizaciji kulturnih i sportskih sadražaja kojima bi ispunili dane uoči Preobraženja, stvorili nove uspomene i oživeli one stare, nezaboravljene.

U prilog tome ove godine svedoči i likovna kolonija tokom koje su umetnici iz Srbije, ali poreklom iz ovih krajeva, bojama na platnima stvarali motive simbolične za ovaj narod i kraj. Pored likova svetitelja, na slikama su se našli i dalmatinski manastiri, kapije Burnuma, reka Krka, motivi suhozida, magaraca i smilja, i gotovo svega onoga što na Dalmaciju asocira.

- Bili smo ovde prošle godine istim povodom, a period od tada u mislima o ovom kraju i sa iščekivanjem da ponovo dođemo. Većina nas potiče odavde, ovde smo rođeni i najlepše dane mladosti ovde proveli, pa nam je čast biti i delom jedne male kolonije koja će iza sebe ostaviti svoje radove kao dar ovom mestu. Kad nismo ovde nostalgija i ljubav prema svemu ovome nas vežu za Dalmaciju, a kada dođemo osećaj je kao da nikada nigde nismo ni odlazili – ukratko kaže Dušanka Cupać.

Ona je rođena Benkovčanka koja se slikanjem bavi godinama, ali početke i razloge bavljenja slikarstvom opet vezuje za Dalmaciju.

- Moji preci su u kući oduvek čuvali ikonu Svetog Nikole, naše krsne slave i zaštitnika našega doma. U ona vremena kada nije bilo dozvoljeno slaviti slavu, a ni biti pravoslavac, ta ikona je uvek bila brižljivo čuvana od tuđih pogleda, skrivana i ponovo vraćana na zid. Za vreme poslednjeg rata, kada je i naša porodica bila deo izbegličke kolone, ikona Svetog Nikole bila je najvrednije što smo poneli sa sobom. Sticajem okolnosti, zbog svega što nam se tada dešavalo, previše nas u jednom vozilu,  u čitavom tom haosu ikona je nestala, izgubili smo je i to je bilo nešto za čime smo najviše žalili. Iz tog razloga, iz želje da u našem domu ponovo imamo takvu, identičnu ikonu onoj nekadašnjoj, ja sam krenula da se bavim slikarstvom. Godinama sam radila, nanovo i nanovo slikala, učila, sve dok nisam uspela da naslikam ikonu kakvu smo nekada ovde u kući imali. To je bio moj zavet, moj dug koji sam morala ispuniti –priča Dušanka koja već godinama živi i stvara u Vojvodini, ali dug svom kraju, kako kaže, nastoji da oduži makar delima koja ovde stvara i ostavlja.

Dušanka Cupać

Promocije knjiga, radionice, sportski susreti

Pored slikarske kolonije, u dvorištu Doma kulture u Kistanjama, održano je i književno veče tokom je predstavljena knjiga „Od Bukovice do svemira” Marinka Oluića, rodom iz Bilišana, ali i knjiga poezije „Svetlošću bojim dane” autorke Mire Grčić, rodom iz Đevrsaka.

Tradicionalno već održani su i „Kistanjski zalasci sunca” i radionica „Bukovica grokti”, dok se nakon trideset godina u Bukovici ponovo zaigralo i „Biračko kolo”. Uz sve to, ni pristalice sportskih događaja nisu ostale uskraćene. Turniri u fudbalu i balotama ponovo su bili prilika da se odmere snage u ovim, što starim tradicionalnim, što novijim sportovima, ali i da se balote ponovo vrate u „zog” iz kojeg su potekle.

Najsvečanije je, kako to i dolikuje, bilo na sam dan praznika Preobraženja. Okupilo se toga dana ponovo i mlado i staro, i oni koji su utabananim stazama od detinjstva ka Krki gazili, ali i oni rođeni daleko odavde, oni koje su roditelji u naramku doneli na izvor pravoslavlja i duhovnosti u srcu Bukovice. I gosti su o velikom prazniku i danu pristigli sa svih krajeva, od Srbije, Republike Srpske, svih krajeva Republike Hrvatske  pa do najudaljenijih kontinenata.

Svetu Arhijerejsku Liturgiju služili su Nјihova Preosveštenstva Episkopi bihaćko-petrovački Sergije, zapadnoevropski Justin i dalmatinski Nikodim, uz sasluženje sveštenstva i monaštva dalmatinske ali i drugih eparhija SPC.

Besedeći o značaju praznika Preobraženja, episkop Sergije obratio se okupljenom narodu.

- Gospod od nas traži da se preobrazimo ukrašavajući se svetim vrlinama. Celokupno Jevanđelje, a samim tim i ova današnja Blaga Vest nije ništa drugo do upodobljavanje Bogu. Ono nam daje te sile, daje nam uputstva i preporuke kako da postanemo sveti i Božiji, kako da postanemo Hristoliki u današnjem svetu. Jevanđelje je tu kao vodič, kao Sam Hristos Koji nas poziva k Sebi dajući smernice duhovnog života kroz ljubav prema bližnjima, kroz napredovanje u vrlini, kroz odbacivanje strasti i poroka prilazeći na taj način sve bliže i bliže Bogu. Neka bi dao Gospod da svi jasno ugledamo onu svetlost vaskrslog Božanstva koja se danas izliva na svakoga, da svoj um i srca upodobimo Apostolima, te da ovo sveto mesto i svako sveto mesto gde se božanstvena služba vrši postane deo Tavora odakle će se nestvorena svetlost Božanstva postati dio svih nas - poželeo je Episkop bihaćko-petrovački.

Vernicima okupljenim u manastirskoj porti potom se obratio i domaćin, episkop dalmatinski Nikodim.

- Okupili smo se upravo da bismo se kroz učestvovanje u svetoj Liturgiji molili Gospodu da nam oprosti grehe i da se smiluje na sve nas. Postoji jedna crkvena pesma koja kaže da bismo, kada se okupljamo u hramu Božijem, trebali da ostavimo svaku životnu brigu. Znači, kada smo na Liturgiji ne bismo trebali da razmišljamo ni o čemu drugome, nego o Bogu i našem odnosu sa Njim i sa bližnjima. Meni je posebno drago što smo se danas okupili u ovako velikom broju i nadam se da ćemo se tako u radosti okupljati na mnoga i blaga leta, jer je to ono na šta smo pozvani i da ćemo kroz to naslediti Carstvo Nebesko koje je glavni cilj i svrha za nas hrišćane –poručio je Episkop dalmatinski, zahvalivši se na dolasku dvojici episkopa, ali i sabranom narodu koji svojim dolaskom potvrđuje veru svojih predaka, privrženost i ljubav prema svom kraju.

Nakon liturgijskog slavlja osveštano je grožđe koje se, simbolično, deli i jede baš od ovog Praznika. Ni u ostatku dana u Krki nije se manje osetila praznična, saborna radost. Reke ljudi slivale su se do večernjih sati, da baš na ovom mestu upale sveće za svoje pretke i potomke, da molitve Gospodu uznesu u krčkoj svetinji iz koje su širom zemlje otišle generacije i generacije episkopa, monaha i sveštenika, ali i ljudi čiji su tragovi uklesani na svakom kamenu koji do Krke vodi.

U smiraj dana praznična svetkovina okončana je ispred hrama posvećenog Svetom Ćirilu i Metodiju, u centru Kistanja. Kulturnu manifestaciju „Preobraženjski sabor” uveličali su gosti SKD „Dr Mladen Stojanović” iz Prijedora, SKD „Prosvjeta” splitskog pododbora, ojkačka grupa „Kistanje”, radionica „Bukovica grokti”, Jovo Cvjetković pevač sevdalinki, u prisustvu velikog broja zvanica, političkih predstavnika srpske i hrvatske zajednice, ali i okupljenog naroda van granica Bukovice.

Do duboko u noć iz grla se čulo :

„Ja sa prela, mjesec preko dola

Oj Mjeseče, 'oće l' brzo zora…”

Susreti, druženja, sastanci i rastanci obeležili su i ovogodišnje saborovanje o Preobraženju u Kistanjama, sa jednakim željama kao i svako prethodno, da naredne godine naroda bude još više, da ovi krajevi u budućnosti ponovo ožive i da voštanica upaljena u Krki bude simbol još čvršće vere i sigurnijeg opstanka.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.