Preobrazi se voda i gora

Saborovanje u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Dalj planini započelo je prazničnim večernjim bogosluženjem na predvečerje praznika 18. avgusta. Liturgiju je predvodio episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim uz sasluženje eparhijskih sveštenika i đakona. Nakon liturgije održan je i kulturno-umetnički program u kojem je nastupio Tamburaški sastav Dunavske zore.

Na sam dan praznika Preobraženja Gospodnjeg jutarnjom liturgijom načalstvovao je episkop osečkopoljski i baranjski.

- Bog je neograničen, nema ljudsku dimenziju u ovim okvirima istorije i sveta u kojem mi živimo i s kojim mi danas uspešno vladamo, a možda nekad i zloupotrebljavamo jer Božja tvorevina je tvorevina gde se Bog pojavljuje i gde je Božja ljubav neizmerna. Ovo naše današnje sabranje, Preobraženjski sabor koji nas okuplja u našem manastiru jeste pravi primer toga da se kao narod preobražavamo blagodatću Svetoga Duha, da činimo da budemo jedno u Hristu, a danas smo to. Dobar deo se pričestio i prisajedinio telu i krvlju gospodnjom, večnim tajnama koje nam daju suštinu i punoću života večnoga. Nema veće tajne i ljubavi koju Bog čoveku može dati. Danas smo ovde sabrani u jedinstvu vere, u jedinstvu našeg nacionalnog i duhovnog etosa da bi osetili da smo narod svetosavski, svetokosovski i svetolazarski i sve zavete koje naš narod ima – naveo je između ostalog episkop Heruvim u svojoj besedi mnogobrojnom narodu i zaključio da su ovakva saborovanja srpskog naroda jedini način da se opstane na prostorima poput istoka Hrvatske.

Na praznik Preobraženja Gospodnjeg Dragan Ristanić rukopoložen je u čin đakona dok će dan kasnije biti rukopoložen u čin prezvitera.

Došli iz svih krajeva Evrope

Predvečerje praznika, ali i sam dan prilika je da se u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Dalj planini okupi mnoštvo naroda, što iz obližnjih mesta, što iz dijaspore.

- Dolazim ovde poslednje četiri godine, za mene ovo znači duhovno olakšanje. Idem često na službu kod nas u crkvu, u zavisnosti od toga koliko imam vremena – kaže Pavle iz Markušice.

- Živela sam nekada u Dalju, ali već 25 godina živim u Norveškoj. Otac mi je bio sveštenik u Dalju. Ovakvi događaji za mene znače život i radost jer sinoć kad sam bila na večernjoj liturgiji videla sam more ljudi koji prolaze ovde i to daje nadu da narod na ovim prostorima zna ko je, kome pripada, da čuva svoje dane, običaje i tradiciju i ne da da se to zaboravi, ugasi i da ovde srpski život nastavlja kao što je i nekada bilo. Živim u Kristijansandu, gradu na jugu Norveške od 100.000 stanovnika i tu se nalazi prva srpska pravoslavna crkva koju smo mi Srbi sa prostora bivše Jugoslavije izgradili. Imamo i u Oslu crkvu, ali to je kupljena kuća koja je pretvorena u hram. U Kristijansandu smo napravili crkvu iz temelja i trenutno se tu okuplja preko 600 familija sa juga Norveške. Crkva nam je druga kuća i tu smo svi na okupu. Naša deca imaju školu srpskog jezika, a imamo i kulturni centar u kom pratimo sve događaje vezane za naš narod – priča Dragana Milivojević.

Nakon liturgije poslužena je i trpeza ljubavi za sve sabrane, a na trpezi se našao obrok koji se konzumira za Preobraženje – grožđe i pogača.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.