„Preumljenje” je drama o pokajanju i praštanju

Dramski i uopšte literarni prvenac Dragana Stankovića „Preumljenje” doživeo je u utorak 12. septembra svoje premijerno izvođenje, odnosno javno čitanje, na sceni Srpskog doma u Vukovaru. Inače slikar po zanimanju, Stanković je, kako sam kaže, imao sreće da već sedam godina boravi na prostoru Osečkopoljske i baranjske eparhije oslikavajući pravoslavne hramove. Inspirisan onim što je tu video i čuo na trenutak je kist zamenio perom i ispisao priču koja govori o pokajanju i oproštaju.

- Ovde sam prisutan otkako je na čelo ove eparhije došao vladika Heruvim i uvidevši njegov trud da ojača pre svega duhovni život ovog naroda ovde pomislio sam da bih mogao da napišem nešto što će da obodri i podrži vladiku i uopšte tu ideju hrišćanstva. Mislim da je važno praštati i u sebi detektovati ljubav koju moramo da emitujemo ka svima oko sebe bez obzira da li nam je neko nešto skrivio ili ne. Moramo naučiti da praštamo, da volimo da bi i mi bili voljeni i da bi i nama bio oprošten neki naš eventualni greh – rekao je autor o tome šta ga je navelo da se upusti u pisanje ove drame.

Činjenica da je neko prepoznao vrednost onoga što je uradio i odlučio da to pripremi za publiku Stankoviću imponuje i zbog toga je veoma srećan.

- San je svakog autora da njegovo delo bude realizovano, naročito ako to uradi neko drugi, a ne on sam. Ja sam slikar i u ovoj ulozi sam potpuno nov i potrebna mi je pomoć i presrećan sam što su pravi ljudi ušli u ovaj projekat i što su ga realizovali – rekao je Stanković.

Iako se radi o drami glumci je nisu igrali nego su je publici čitali, a rediteljka Biljana Đurović je to uradila na malo drugačiji način nego što je to uobičajeno kod javnih čitanja.

- Specifično je to što mi ne igramo klasičnu predstavu već smo napravili javno čitanje ovog dramskog dela podeljenog po ulogama, a glumaca ima onoliko koliko ima uloga, s tim što se javna čitanja obično igraju koncertno, sedne se za sto i čita se tekst. Mi smo ovo malo pomerili i radili smo u mikromizanscenu, a to znači da mi na sceni imamo neke mikro kretnje, ulaske, izlaske, da bismo publici otvorili jedan po jedan lik i na taj način ih uveli u priču. Dakle, to nije predstava sa tekstom u ruci, nego naprotiv javno čitanje koje smo mi nadogradili kroz mizanscenu – pojasnila je rediteljka.

rediteljka Biljana Đurović i autor Dragan Stanković

Javna čitanja su korisna u pozorištima kada uprava bira repertoar jer nakon toga dobija impuls od publike kako je ona prihvatila određeno delo. Iako je radnja drame smeštena u vreme Prvog svetskog rata ona ne govori o ratu na očekivani način nego je reč o ratu koji čovek vodi unutar samog sebe.

- Ovaj komad koji se zove „Preumljenje” vodi glavnog junaka i sve ostale likove u priči na preobražaj unutar sebe i nekako, kad vidite naslov i kad uđete u priču logičan sled je da će doći do preobražaja likova, ali je pisac napravio jedan značajan obrat na samom kraju i otvorio je priču o praštanju i zbog toga je jako važno da publika čuje i doživi ovo delo – ističe Biljana Đurović.

U predstavi glumi i mladi glumac Strahinja Padežanin inače rođeni Vukovarčanin koji je glumu završio u Beogradu.

- U predstavi glumim ranjenika. To nije glavni lik, ali je možda najznačajniji zato što je on jedini lik u drami koji, metaforički rečeno, odlazi u pakao jer nije oprostio drugom čoveku – pojasnio je Strahinja koji od 2017. godine živi u Beogradu gde se profesionalno bavi glumom. Do sada je imao nekoliko epizodnih uloga u raznim igranim serijama, a angažovan je u beogradskom KPGT pozorištu, u Teatriumu i u Dorćolskom narodnom pozorištu koje je i njegova matična kuća.

- Inicijativa da ovaj komad doživi neku vrstu javnog izvođenja došla je od vladike osečkopoljskog i baranjskog Heruvima koji je hteo da odigramo makar scenu ili dve. Priprema klasične predstave je jako zahtevna i skupa pa smo odlučili da to bude izvedeno javnim čitanjem – istakla je Biljana Đurović.

Uloge u ovoj drami igrali su Nikola Ugrinović, Anamaria Serda, Tamara Milčić, Milan Caci Mihailović, Biljana Đurović, Jana Salamadić, David Befić i već pomenuti Strahinja Padežanin.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.