Problemi poljoprivrednika čija su imanja nastradala u zemljotresu

U selima oko Petrinje, koja su pogođena zemljotresom, ljudi se uglavnom bave poljoprivredom, a u određenim područjima mnogi poljoprivrednici su bez svojih kuća, ali i pomoćnih objekata ostajali za samo nekoliko sekundi.

Poljoprivreda zemljotres

Razorni zemljotres ljudima je uništio gotovo sve, a njegova silina nije svugde bila ista, tako da su neka sela više, a neka manje stradala. U Gornjoj Bačugi ima kuća u kojima život više nije moguć, ali ima i onih koje su odolele jačini ove nepogode. Slična situacija je i sa pomoćnim ekonomskim objektima.

– Gledajući okolna sela mogu reći da smo mi dobro prošli. Određena šteta jeste nastala, ali one nisu toliko velike. Naša kuća je dobila žutu nalepnicu, prisutne su pukotine u unutrašnjem delu. Videćemo šta ćemo s tim da radimo kada dođe struka i kaže svoje. Takođe i objekti isto tako imaju određena oštećenja i pukotine, ali nisam stručan da u tom pogledu dam neku ocenu kolika su oštećena zaista nastala. Ekonomski objekti su jako stradali, mnogima su oštećeni silosi, senjaci su ostali bez krova i dosta hrane je propalo. Meni je jedan silos porušen, on je bio na nogama koje nisu izdržale silinu zemljotresa – ističe Dejan Janjanin poljoprivrednik koji se bavi ratarstvom i stočarstvom, obrađuje 145 hektara zemlje i ima 65 grla muznih krava.

Dejan Janjanin Gornja Bačuga poljoprivreda zemljotres
Dejan Janjanin, Gornja Bačuga

– Koji broj stoke pre zemljotresa sam imao taj broj je ostao i danas, ali imam prijatelje koji su prodali svoju stoku jer su bili primorani na to, ostali su i stoka i ljudi bez krova nad glavom. Ljudi su u nedaći koja ih je zadesila prodali stoku daleko ispod stvarne i realne cene. Međutim, bilo je i onih pozitivnih primera, određeni ljudi su se ponudili da u svojim objektima zbrinu stoku, da ih hrane svojom hranom. Takođe, donirana je i stočna hrana, svakih sedam dana imamo mogućnost da podignemo određenu količinu hrane za stoku, a bilo je i primera fer otkupa stoke kao što je radio PIK Vrbovec koji je otkupio krave po realnoj ceni.

Kod Janjanina je u Gornju Bačugu u momentu kada smo bili na njegovom domaćinstvu stigla i donacija u građi koja je podeljena ljudima u selu kojima je ona bila potrebna.

– Ova donacija je od firme BKL iz Gornjeg Rovišća kod Bjelovara. To je moj prijatelj kod kojeg kupujem poljoprivrednu mehanizaciju i on me je odmah drugi dan nakon potresa nazvao i izrazio želju da nekako pomogne. Pošto će kuće verovatno biti obnovljene od strane države, teško se može reći da će se to desiti i za ekonomske objekte tako da sam mu predložio da donira građevinski materijal. Ova građa će biti podeljena po kućama, odnosno onim ljudima koji su za nju iskazali potrebu. Svakako, potreba je veća od ove donacije, ali dobro je da ljudi za početak od nečega imaju da krenu – kaže Janjanin.

gornja Bačuga donacija građe
Meštani dolaze po donaciju građe za poljoprivredne objekte

Bez imanja za par sekundi

Kada je poljoprivreda u pitanju, Banija je područje sa otežanim uslovima privređivanja i zbog toga su prisutne neke dodatne povlastice u odnosu na Slavoniju. Ovde je brdsko područje, obrada je teža, parcele su uglavnom manjih površina, a samim tim i troškovi su veći. Dodatni problem prave i divlje životinje, posebno divlje svinje, kojih ovde ima u velikom broju i često čine ogromnu štetu na poljoprivrednim usevima pa su poljoprivrednici primorani da ograđuju svoje površine što je dodatno, a opet neophodno ulaganje.

Ono što su Majske Poljane za glinsko područje, to su Luščani za petrinjsko. Većina kuća u ovom selu su porušene gotovo do temelja ili su oštećene toliko da u njima nikakav život više nije moguć. Slično stanje je i sa pomoćnim objektima.

Jedno od imanja koje je verovatno najviše stradalo je ono porodice Milana Vranjanina. Sve je uništeno u ovom domaćinstvu, ne samo kuća, nego i kompletni objekti kao i dobar deo mašina.

– Mene je ovaj zemljotres zatekao u kući gde sam bio zajedno za ženom i mamom. Kad je došlo do potresa izvukao sam ženu i majku koja ima 90 godina. Nekako sam ih izvukao van i kada sam video sve ovo, verujte, da sam imao nešto kod sebe ubio bih se na mestu. Taman sam stao na noge, donekle sredio domaćinstvo i sad me uništilo totalno. Imao sam krave, prodavao mleko mlekari, na kraju sam bio primoran da ih prodam. Kako ćemo dalje živeti nemam pojma. Najradije bih otišao odavde, negde gde je sigurno od potresa. Jednostavno, dobio sam strah jer to je strašno drmalo, epicentar je bio samo kilometar i po od nas i zato smo tako jako i nastradali – napominje Milan koji sa suprugom i sinom obrađuje oko 25 hektara zemlje.

uništena mehanizacija na imanju Milana vranjanina
Uništena mehanizacija na imanju Milana Vranjanina

– Mi smo se ovde vratili 2000. godine, kuća je tada bila cela, samo nije bilo stolarije. Garaže sam ponovo pravio i imao želju da ovde budem do smrti, ali ovo sad me je dotuklo. Nema ovde više života – pesimističan je Milan.

Od zemljotresa profitirali nakupci

Nakon zemljotresa i svih njegovih posledica, porodica Vranjanin suočila se sa još jednim problemom. Nekoliko dana stoku su držali na otvorenom, pod vedrim nebom, a onda su prodali krave.

– Krave smo bili primorani da prodamo i to za svega 400 evra po komadu, a njihova realna cena je negde oko 1.500 evra, svinje smo uspeli da spasemo kao i ovce koje sada spavaju na otvorenom. Kuća je kompletna za rušenje, ona je popucala više iznutra nego izvana. Svaki čas očekujemo da se sve ovo sruši – naglašava Stevo Vranjanin.

Stevo Vranjanin Luščani
Stevo Vranjanin, Luščani

Hrana za stoku u ovom domaćinstvu je uglavnom propala, pogotovo kukuruzi i seno.

– Pomoć dobijamo svaki dan, nismo gladni, imamo šta da obučemo, one osnovne potrebe za život. Ovo što je izgubljeno to nikad više nećemo povratiti, dobićemo neku malu pomoć da napravimo kuću, ali za objekte čisto sumnjam da će biti bilo šta. Imanje smo obnavljali pre 20 godina, ali ovaj put je daleko više uništeno – kaže Stevo.

I u zlu se javlja optimizam

Uprkos nedaći koja ih je zadesila, na licu Stevine majke i domaćice Bosiljke Vranjanin prisutan je osmeh na licu koji u ovakvom okruženju ipak zrači optimizmom.

Bosiljka i Milan Vranjanin
Osmeh na licu uprkos svemu; Bosiljka i Milan Vranjanin

– Šta drugo da radim, na nogama smo, žive su glave i to je najbitnije. Sve ostalo je manje važno iako nas je velika nesreća pogodila. Živimo u kontejneru nas četvero. Niti imam gde da skuvam ručak niti bilo šta što je potrebno za normalan život, ali opet život ide dalje. Uvek se nadam nečemu. Kako ćemo dalje to ja ne znam. Dobar deo stoke smo prodali, od nje smo živeli i sa tim smo bili zadovoljni. Za dve, tri sekunde sve smo izgubili. Ovo je sto puta gore od onoga što smo doživeli u ratu. Vratili smo se nazad, nije nam bilo lako, malo po malo smo stajali na noge, obnovili imanje i onda se desi ovo – ističe Bosiljka.

„Nemam nameru da se selim”

Na drugom kraju Luščana nalazi se imanje Vlade Krivokuće. Njegova kuća i pomoćni objekti takođe su oštećeni, ali uprkos toj činjenici i Vladu krasi optimizam, iako je strah od zemljotresa još uvek prisutan.

– Ja sam sa porodicom tri puta već odavde odlazio, više nemam nameru da se selim. Ostajem ovde dokle god se bude moglo živeti. Ali ovo što nas je pogodilo zaista je strašno, u momentu kada je počelo da drma bio sam u kuruzani. Zemljotres me je bacio pod traktor i u tom momentu on je bukvalno skakao po tridesetak centimetara od zemlje. Mislio sam da će sam izaći napolje – priseća se Vlado jednog od najgorih prizora iz svog života.

Odmah čim se situacija malo smirila, selom su počeli da krstare nakupci koji su za stoku nudili više nego nerealnu cenu. Na njihove uslove Vlado nije hteo da pristane.

– Nema šanse da ja dam kravu za 300-400 evra, ne pada mi na pamet. Ako treba da ugine, neka ugine, ali da dam za te pare i da neko na meni zarađuje, ne dam. Imam i ovce, koze, svinje i ništa od toga nisam hteo da prodam – kaže Vlado kojem su ovih dana počeli da kopaju temelje za novu kuću.

Vlado Krivokuća Luščani
Vlado Krivokuća, Luščani

– Dobio sam privremenu kuću od prijatelja, a nedavno su počeli da kopaju temelje i za novu kuću. Neće ta kuća biti kao ona moja, imaće nekih sedamdesetak kvadrata i opet dobro.

U ovom selu ima još kuća koje su devastirane, pogotovo one starije gradnje, mada ima i onih koje su novije i koje su gotovo u potpunosti porušene ili su oštećene toliko da nikakav život u njima nije moguć. Čeka se reakcija države koja bi trebala da pokaže spremnost da pomogne svim ljudima i ovom kraju. Ukoliko do toga ne dođe postoji vrlo realna mogućnost da ovaj kraj ostane bez ljudi, kojih je do ove nepogode ovde ionako bilo jako malo.

1 KOMENTAR

Komentariši