Program posvećen dobrotvorki Mejbl Gordon Danlop Grujić

U saradnji sa Muzejom Jevrema Grujića iz Beograda, Udruženje „Đorđe Ocić“ iz Dalja organizovalo je u nedelju 19. maja program pod nazivom „Ko je nama bila Lejdi Mejbl?“, posvećen heroini Velikog rata, Amerikanki Mejbl Gordon Danlop Grujić, ženi koja je zahvaljujući svojim vezama uticala na američku javnost da promeni stavove o Srbiji i pomogne njenoj novoj domovini da se oslobodi austrougarske okupacije i terora.

Program je otvoren kraćim obraćanjem potomka loze Grujića Lazara Šećerovića, koji se okupljenoj publici u dvorištu doma Ocića u Dalju zahvalio što je u velikom broju došla da isprati ovo kulturno dešavanje. Zatim je o Mejbl Grujić govorila istoričarka Aleksandra Novakov iz Matice srpske koja je rekla nešto o tome na koji način Matica srpska neguje uspomenu na Mejbl Grujić.

- Matica srpska objavljuje svoje kapitalno izdanje Srpski biografski rečnik, kao svojevrsnu enciklopediju srpskog naroda, a među koricama ovog rečnika nalaze se i brojna ženska imena među kojima je i Mejbl Grujić. To je bila jedna fascinantna žena i prosto je neverovatno šta je ona učinila. Mislim da ni jedna Srpkinja za svoj narod u tom smislu nije učinila toliko mnogo, u smislu tako ogromne humanitarne pomoći. Prve lekarke, prve bolničarke, prve bolnice u Nišu za bebe 1915. sve smo to dobili zahvaljujući Mejbl Grujić i njenoj neverovatnoj energiji. Zaljubivši se u svog supruga Slavka Grujića ona se zaljubila i u srpski narod. Bila je oduševljena hrabrošću i vrlinama našeg naroda – rekla je Aleksandra Novakov.

O delovanju prvog privatnog muzeja u Srbiji, Muzeja Jevrema Grujića govorila je njegova direktorka Branka Conić.

- Dom Jevrema Grujića, prvi privatni muzej u Srbiji, sledeće godine slavi jubilej, desetogodišnjicu rada. Muzej čuva jednu od najstarijih privatnih kolekcija u Srbiji staru dva i po veka. U pitanju su umetnička dela naših najvećih slikara; Paje Jovanovića, Uroša Predića, Steve Todorovića. Imamo i jedno divno delo u svom posedu, koje zovemo Srpska Monaliza, to je inače portret kraljice Natalije koji je uradio Stevo Todorović, ali imamo i originalne primerke stilskog nameštaja s kraja 18. i početka 19. veka, veliku kolekciju porculana, arhivske građe, knjiga, kraljevskih poklona zato što je porodica bila u prijateljskim vezama sa obe srpske dinastije, i Obrenovićima i Karađorđevićima. Jako smo ponosni na činjenicu da je jedna od naših pretkinja i Mabel, odnosno Mejbl Grujić, najveća američka dobrotvorka srpskog naroda. Smatrali smo da njena priča i priča Jelene Lozanić, koje su dve zaboravljene heroine Velikog rata, treba da se čuje – rekla je između ostalog Branka Conić.

Nakon predavanja otvorena izložba i odigrana dramska predstava

U Galeriji „Olajnica“ Udruženje „Đorđe Ocić“ priredilo je i izložbu fotografija i dokumenata posvećenu Mejbl Grujić, a nakon razgledanja izložbe publika, koja je do poslednjeg mesta ispunila dvorišni prostor kuće Ocića, je mogla da uživa u dramskoj predstavi „Dve žene i jedan rat“ u kojoj su uloge Mejbl Grujić i Jelene Lozanić glumile Vjera Mujović i Marija Bergam.

- Pripremajući ovu predstavu najvažnije mi je bilo da se pozabavim psihologijom jedne žene iz visokog američkog društva koja je početkom dvadesetog veka došla u Beograd koji Turci još nisu sasvim napustili, koja se zbog ljubavi toliko borila za zemlju svoga muža, koja je putovala trećom klasom da bi sakupljala pare za Solunski front, za ranjenike, koja je imala takvu empatiju, jedna velika snažna heroina, humanitarka, koja je na povlačenju prema Albaniji izgubila dete koje je nosila u utrobi. Meni je to nekako bilo važno da osvojim njenu priču i njen lik. Predstavu smo prvi put večeras igrali na otvorenom prostoru. Publika je zaista bila divna, tiha i pažljiva i nekako je disala sa nama – rekla je glumica Narodnog pozorišta u Beogradu Vjera Mujović.

- Mi glumci nismo baš u prilici da biramo uloge po dobrim i lošim osobama, uglavnom je više likova koji nisu ovoliko plemeniti i dobri kakva je bila Jelena Lozanić čiju sam ulogu večeras igrala. Zato je privilegija tumačiti ovakav lik koji predstavlja njen izuzetan humanitarni i humanistički rad i to mi je veliko zadovoljstvo. Sa koleginicom Vjerom Mujović izgradila sam jedan prijatan partnerski odnos, uživamo potpuno poverenje jedna u drugu, potpuno smo opuštene i možemo u potpunosti da se oslonimo jedna na drugu. To je preduslov za jednu poštenu i kvalitetnu predstavu. Atmosfera večeras je bila fantastična. I Vjera je često danas koristila jednu reč, a to je nadrealno. Bilo mi je zaista veoma lepo – izjavila je nakon predstave glumica Narodnog pozorišta i Bitef teatra Marija Bergam.

Ženska strana istorije uvek ostaje pomalo zapostavljena, a nakon ove predstave publika je imala priliku da vidi da su one i te kako puno radile na tom lobiranju da američka nacija pomogne Srbima u Velikom ratu.

- Njihova priča treba da bude inspiracija za sve nas, za neke naše lične podvige, za humanitarni rad i dobročinstvo koje se negde pomalo i izgubilo. Zato su nam ovakve priče potrebne da nas inspirišu i motivišu da budemo bolji – poručila je Branka Conić.

Muzej Jevrema Grujića je jedan od onih koji je među prvima u Srbiji pokrenuo jednu novu umetničku formu koja se zove muzejski teatar. Suštine je u tome što za razliku od klasičnog teatra publika u muzeju ima jedan intimniji odnos sa glumcima na sceni jer je publika na neki način aktivni učesnik predstave nakon koje ima priliku i da razgovara sa glumcima i da se ljudi još više približe onom što su videli.

Program u kući Đorđa Ocića upotpunjen je nastupom Simone Novakov koja je otpevala dve srpske patriotske pesme, Tamo daleko i Ne dam.

Programom „Ko je nama bila Lejdi Mejbl?“ Udruženje „Đorđe Ocić“ nastavilo je da podseća na strance koji su zadužili Srbiju u Velikom ratu. Prvi program iz te serije održan je prošle godine kada je udruženje podsetilo na Švajcarca Arčibalda Rajsa, forenzičara, publicistu, doktora hemije i profesora na Univerzitetu u Lozani koji je kao kriminolog radio na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom tokom Prvog svetskog rata sa čime je upoznao i svetsku javnost.

Program je finansijski podržan od strane Srpskog narodnog veća.