Ovo je četvrta knjiga koja je izašla u izdanju Društva za srpski jezik i književnost u Hrvatskoj. prva publikacija bio je zbornik Reče mi reč, potom je usledila knjiga Mare Bekić-Vojnović Trepčo ljubavi moja, a nakon toga i zbirka pesama U podne bilo Dragoljuba Vojnovića.
– Knjiga Pismo ti pišem se sastoji od članaka koje sam svojevremeno objavljivala na fejsbuku i na našoj veb stranici. Čudesnim sticajem okolnosti dobila sam predlog da izdamo knjigu i uz pomoć Zajedničkog veća opština uspeli smo u tome. Ovde nema naučnih ambicija, ali pisala sam na jedan impresionistički način koji lako ulazi u emocije i svako ko bude to čitao će videti kako je to pitko i lagano, ali se dugo zadrži u pameti. Smatrala sam da se naše društvo javi povodom godišnjica rođenja ili smrti naših značajnih pisaca tako da smo počeli sa Savom Mrkaljem i onda redom preko Vuka do Stanka Koraća – istakla je Mara Bekić-Vojnović.
U svom prikazu knjige na promociji koja je održana u Srpskom kulturnom centru u Vukovaru, autorka se posebno osvrnula na rad Stanka Koraća za kojeg u knjizi naglašava da je retko koji kulturni radnik toliko zadužio srpski narod u Hrvatskoj kao dr Stanko Korać.
– Stanko Korać je istraživač, a za istraživače se jako malo zna u javnosti. On sedi u svojoj sobi i piše i za njih samo zna naučna elita, međutim oni su istinska vrednost čovečanstva. Stanko Korać je jedan od retkih koji je uspeo da se ne prilagodi toj društvenoj sredini nego da ostane svoj u svom nacionalnom miljeu i za njega Stanko Lasić kaže da je on centralna ličnost srpskog nacionalnog kruga, on ne samo da je vrstan istraživač nego i neko ko okuplja i animira pisce toga opredeljenja. On je udario temelje srpskoj književnoj stvarnosti u Hrvatskoj i posle toga imamo dosta vrsnih pesnika i pisaca – naglasila je autorka nakon promocije knjige.
Slovo o knjigocidu i Svetozaru Livadi
U svom opisu književnih stvaralaca autorka u svojoj najnovijoj knjizi obuhvata desetak ličnosti. Tu su već pomenuti Sava Mrkalj i Vuk Karadžić, zatim Petar Preradović, Simo Matavulj sa osvrtom na njegovu pripovetku Pilipenda, Petar Kočić, Branislav Nušić, Grigorije Grigor Vitez, Vladan Desnica, Branko Ćopić, Stanko Korać te Nikola Tesla kao jedan od najvećih svetskih naučnika. Uz ove istaknute ličnosti autorka donosi i prikaz knjige Ante Lešaje Knjigocid, daje retrospektivu gostovanja i aktivnosti Društva za srpski jezik i književnost u Hrvatskoj tokom proteklih 20 godine i donosi slovo o nedavno preminulom profesoru dr Svetozaru Livadi.
Svoj osvrt na ovu publikaciju i dosadašnji rad autorke u knjizi je dao i književnik Đorđe Nešić.
– Dragocenost ovih tekstova je u svedočanstvu o vremenu kada je svaki napor za samoodržanje bio važan, kada se moglo pouzdati samo u sebe, svoje znanje i sposobnosti. A uložen je veliki trud da sve to bude na nivou koji kultura, koja se neguje, i zaslužuje – zaključio je između ostalog Đorđe Nešić.
