Promocija knjige „Srbi u Imotskoj krajini“

U porti hrama Uspenja Presvete Bogorodice u Glavini Donjoj u Imotskom krajem avgusta održana je promocija knjige „Srbi u Imotskoj krajini“ autora Božidara Simića iz Splita, koji je pažnju ljubitelja istorije, pre nekoliko godina, skrenuo svojom prvom knjigom „Srbi u Cetinskoj krajini“.

Knjiga je pripremana više godina i deo je trilogije koja se bavi Srbima na području Srednje Dalmacije. U pripremi je i treća knjiga koja nosi radni naziv „Srbi splitskog zaleđa i trogirske i kaštelanske zagore“.

- Prva saznanja o Srbima u Imotskoj krajini bila su vrlo štura, iz nekih tekstova i priča, ali kada sam ušao dublje u ovu materiju, kada sam počeo saznavati mnogo toga iz arhivskih dokumenata, priča je počela da se sklapa. Svemu je prethodila velika priprema, prikupio sam mnogo građe i nastojao sam da knjiga bude drugačija od prethodne, pa sam ušao u strukture porodica, od samog njihovog doseljenja, od početka pa do kraja. Iz svih relevantnih fondova crpio sam podatke, da bih mogao ukomponovati priču o svakoj porodici, tako da svi oni koji su iz ovih krajeva mogu znati ko su, šta su, kad su došli, koliko su ovde živeli, gde su odlazili i njihovi potomci mogu nastaviti pratiti i pisati o svom porodičnom stablu od 1950. godine pa na ovamo - priča Božidar Simić, ističući važnost da se sačuva razasuto istorijsko blago o Srbima u Imotskoj krajini.

Sam dolazak Srba na područje Imotskog veoma je specifičan i zanimljiv, jer su ovdašnji Srbi bili i ostali jedna pravoslavna enklava u većinskoj rimokatoličkoj sredini. Nastanak srpsko-pravoslavne zajednice u Imotskom Božidar Simić objašnjava čime drugim nego istorijskim podacima do kojih je došao: „To je jedna vrlo interesantna skupina ljudi koja je oko 1719. godine došla u ovaj kraj, ali došla je na poziv, došla je ciljano. Providur Moćenigo, da bi zaštitio ovu granicu nakon rata sa Turskom, dogovorio se sa srpskim prvacima iz Herceg Novoga, a vezano za sve one ljude koji su živeli u Popovom polju, Carinama, Zubcima i drugim mestima, da dođu na ova područja sa svojim serdarima i knezovima. Bili su to ljudi vični oružju, koji su imali iskustvo u ratovima, što je Mlečanima jako odgovaralo, da dođu na ovo tad opustelo područje u blizini granice, sa jednom strateškom tvrđavom u Imotskom, i da čuvaju ovo područje.“

Knjiga će pomoći da se vredni podaci sačuvaju

Opsežna monografija Boižidara Simića napisana na 603 stranw podeljena je na četiri celine. Prva od njih obrađuje prošlost Imotske krajine do 1797. godine, druga opisuje pravoslavne porodice prema prezimenima, treća donosi crtice vezane za sudske parnice u Kotarskom sudu u Imotskom, dok su u četvrtoj celini sabrani prilozi koji ovu opsežnu monografiju čine još bogataijom. Urednik knjige je Milan Šarac, a izdavač je Srpsko narodno veće iz Zagreba.

- Ovo je sigurno veoma važno i ova knjiga je bila potrebna i ranije, ali hvala Bogu gospodin Božidar Simić napisao je ovu knjigu koja će koristiti narodu iz ovih krajeva. I sami znamo da su migracije oduvek prisutne, pa se gubi trag svojih korena, a ova knjiga će svakako pomoći da se mnogi istorijski podaci sačuvaju, naročito onaj deo vezan za prezimena, da ljudi koji su odavde, sa ovih prostora, znaju odakle su i od koga potiču - kaže nam sveštenik Dalibor Cvijanović, paroh u Imotskom.

Novinar i Imoćanin Saša Kosanović bio je jedan od učesnika promocije ove značajne knjige, a u samoj knjizi „Srbi u Imotskoj krajini“, pod naslovom „Vrijeme nevremena“, između ostalog, zapisao je:

„Danas su pravoslavci i Srbi u Imotskoj Krajini prepolovljeni. Većina onih koji su morali otići nije se vratila i cilj onih koji su im minirali kuće ispunjen je. Hrvatska je mnoge kuće obnovila, ali one zjape prazne kao podsetnici na zlo koje se dogodilo devedesetih. Ono što nam je svima potrebno i danas jest izlazak iz toksičnog uticaja mržnje i predrasuda. Potrebno nam je pogledati istini u oči i priznati da je ono što se Srbima u našem zajedničkom zavičaju činilo bilo pogrešno po svim principima i ljudskim i Božjim. Potrebno je pružiti ruku svojim susedima Srbima, prihvatiti ih kao neodvojivi deo identiteta i Varuša i Imotske Krajine. Došlo je vreme da se Imotska Krajina prazni, da mladi ljudi odlaze iz našeg kraja i da se ne vraćaju. Zar je zbilja i danas, kada više nema hiljada radnih mesta iz vremena pre devedesetih, danas kada ljudi gledaju kako preživeti, zar je i danas toliko prokleto važno slavi li se Božić u decembru ili januaru? Zar ne bi bilo lepo i prirodno da se slave oba i da se pruži bratska i prijateljska ruka onim preživelim pravoslavcima i Srbima u našem zajedničkom rodnom kraju i da nastavimo živeti onako kako su nas učili fra Ćiro Ujević i pop Nikola Dragičević, pod geslom – prijatelj je mio, ma koje vere bio“.

Ante Tomić, Božidar Simić i Saša Kosanović

Posebnu čast, kako samom autoru Božidaru Simiću tako i prisutnoj publici u porti imotskog hrama, učinio je svojim prisustvom Ante Tomić, po mnogima najznačajniji savremeni hrvatski pisac, koji je u svom obraćanju istakao značaj Srba u Imotskom za sam grad Imotski i za svu Imotsku Krajinu, jer je prošlost zajednička, baš kao i usponi i padovi, istorijski uspesi ali i posrtanja.

Tomić se u istom tonu osvrnuo i na jednu davnu besedu nekadašnjeg rimokatoličkog biskupa Frane Franića, koji se upitao: Šta je sa muslimanima iz Imotskog? Gde su oni danas, gde su njihovi potomci? Jer, osim Hrvata i Srba, na ovdašnju prošlost značajno su uticali i muslimani kojih u Imotskom odavno nema. Utoliko je knjiga Božidara Simića važnija nego što se misli, jer u svest današnjih naraštaja vraća upravo one kojih više nema – imotskih Srba, čiji je doprinos razvoju kraja i grada zaista nemerljiv.

Osim prezimena, porekla porodica i istorije Imotske Krajine, knjiga donosi i podatke o značajnim Imoćanima, prvenstveno Jovanu Sundečiću i svešteniku Spiridonu Margetiću, koji se i danas s ponosom pominju kao oni čije je životno delo ostavilo veliki trag, kako među savremenicima tako i među duhovnim potomcima.

Svojim istoriografskim entuzijazmom, trudom i bogatim plodovima, Božidar Simić, stav je većine prisutnih na promociji njegove knjige, zadužio je neveliku srpsku zajednicu u Srednjoj Dalmaciji, koja je na neki način bila zapostavljena, medijski marginalizovana i skrajnuta iz interesovanja srpskih istoričara. Utoliko je trud Božidara Simića značajniji i dalekosežniji, naročito za sve one kojima je želja da srpska prošlost ne bude zaboravljena i da generacije koje će tek doći budu upoznate sa bogatom prošlošću Srba sa područja Srednje Dalmacije.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.