Prosvjetina Pesma na dan
Srpsko kulturno društvo „Prosvjeta“ odlučilo je da svojim pratiocima na društvenim mrežama obezbedi dnevnu dozu kulture kako bi lakše proveli dane u karantinu objavljivajući videozapise najlepših stihova srpske ljubavne poezije u interpretaciji akademske glumice Svetlane Patafta.
Krovna kulturna organizacija Srba u Hrvatskoj započela je akciju pod nazivom „Pesma na dan“ 21. aprila. Na fejsbuk stranici SKD „Prosvete“ svako jutro objavljuje jednu pesmu, ili više kraćih pesama jednog autora, u kazivanju ove glumice.
- Svetlana kao samostalna umetnica na kreativan način pokušava da „preživi“ ovaj period, a u glumačkom smislu to radi izvrsno i veoma posvećeno, gotovo aktivistički. Javila mi se kako bismo zajedno razmislile o toj ideji, a meni se ideja odmah učinila odličnom. Često smo preplavljeni različitim recitacijama i izvedbama kada je javni svet društvenih platformi u pitanju, ali retki su primeri recitacija srpske ljubavne poezije za koju možemo misliti da je deo jugoslovenskog nasleđa, ali sigurno se jedan deo naše javnosti s tim ne bi složio. Svetlana je odabrala neke evergrine kao što su Rakićeva „Iskrena pesma“ i „Opomena“ Desanke Maksimović, ali se veoma hrabro upustila u pripreme Miljkovićeve pesme „Uzalud je budim“ koja je sigurno veoma zahtevna i lična je karta mnogim vrhunskim glumcima koji razumeju značaj Branka Miljkovića koji je, iako je pesnik iz Srbije, bio jako vezan za Zagreb – objašnjava ukratko ideju predsednica zagrebačkog pododbora Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“ Aneta Vladimirov.
„Koliko god da ljubav može biti i bolna, ona je inspirativna“
Svetlana je dugogodišnja vanjska stručna saradnica SKD „Prosvjete“, a jedna je od pokretača Dana srpske kulture i urednica pozorišnog dela ove manifestacije do 2013. godine. U zagrebačkom pododboru „Prosvjete“ bila je voditeljka Dramskog studija Eho koji je postojao od 2002. do 2014. godine i postizao velike uspehe u studentskom pozorištu u Hrvatskoj i inostranstvu.
- S obzirom na novonastalu situaciju uzrokovanu pandemijom pre sada već mesec i po dana, kao glumica i ljubiteljica poezije, poželela sam podeliti sa publikom najlepše stihove srpske ljubavne poezije u mom izboru. Koliko god da ljubav može biti i bolna, ona je inspirativna. Barem ja tako mislim. U ovom sadašnjem momentu ljudima trebaju različiti sadržaji kako bi ostali u balansu. Uverena sam da im poezija i uopšte umetnost može biti jako dobra protivteža svim strahovima, nedoumicama i neizvesnostima koje nam donosi svakodnevni život – započinje Svetlana Patafta naš razgovor.
Pesme bira sama dok odabir zavisi od dnevnog raspoloženja. Kako kaže, to je jedna od lepota ovog projekta, a ovo je na neki način glumičin intimni dnevnik koji vodi ovih dana. Ipak, otvorena je za predloge i za interakciju sa publikom.
- Do sada sam dve pesme govorila jer ih je neko od mojih kolega poželeo čuti. Miloš Crnjanski „Srp na nebu“ i Branko Ve Poljanski „U tebe su divne oči Lucija“. Tek smo stigli do petnaestog dana (u vreme pisanja teksta) tako da ima dovoljno vremena da mi još neko napiše svoj izbor pesme za dan, pa ću je rado uvrstiti u program. Poezija je generalno nepravedno zapostavljena u umetničkim programima. Srećna sam ako neko nakon što čuje neku od interpretacija uzme knjigu poezije u ruke. Otvaraju se biblioteke, sad će biti mnogo lakše doći do njih. Poezija je zaista čarobna i ima lekovitu moć. Dobra strana internet sadržaja je da ga možete gledati dugoročno. Želim reći da neko možda nije saznao za projekat kad je krenuo, ali će ga krenuti pratiti recimo nakon ovog našeg razgovora i vratiti se na pesme koje su već obrađene, ili pesme može poslušati za par meseci, pa i godina – pojašnjava glumica dobre strane virtualnog načina komunikacije.
Radi se na novim projektima
Aneta Vladimirov navodi i da se „Prosvjeti“ nakon gledanja i slušanja ovih recitacija javljaju ljudi koji imaju svojih ideja i predloga, a glumica Svetlana Patafta kaže da je uvek spremna da dobre ideje realizuje kada se za njih otvori pravi kontekst, kao što je sada bio slučaj.
- Što se tiče „Prosvjete“ mislim da je ova prilika pokazala da je potreba za srpskom umetničkom baštinom velika, a sama srpska umetnička baština je široka i zapravo mnogo obuhvatnija od onoga što konzervativno pod tim podrazumevamo. Možemo da potražimo celi niz inspirativnih projekata koji niti da koštaju puno niti da budu megalomanski zamišljeni, nego naprotiv trebaju da budu kap po kap u našem procesu obnove i odnosa prema baštini, koji dugi niz godina izostaje u zemlji u kojoj živimo – priča Aneta Vladimirov.
Kako su trenutno na snazi mere zaštite od koronavirusa, i SKD „Prosvjeta“, baš kao i mnoge druge organizacije, prilagođavaju svoj rad trenutnoj situaciji. Zagrebački pododbor uz Anetino vođstvo i Milijanu Nožinić, kao i voditeljke sekcija Jovanu Lukić i Lanu Kovačević, pridružio se akcijama Srpskog narodnog veća i Zagrebačko-ljubljanske mitropolije.
- U startu smo probali preduprediti da se situacija u kojoj Srbi iz Hrvatske koji su u riziku od usamljenosti i siromaštva kao i socijalne izolacije poboljša. Pokušavamo da imamo uvid u to kako se osećaju, kako provode dane, da li im nešto treba i kako se snalaze. Na naše zadovoljstvo, veći deo članstva pododbora je i dobro i stabilno, čak i kreativno u smislu da smo u stalnom kontaktu kada su u pitanju njihove izvedbe i amaterske pesme koje među nama zovemo „stihoklepanje“ ili kada su u pitanju naši ojkači. Svi su se sami po sebi već potrudili da prvog do sebe člana društva, bilo da je on prijatelj, komšija ili samo poznanik pozove i pita kako je i tako smo se međusobno trudili da brinemo jedni o drugima. Na taj način smo Srpskom narodnom veću ukazivali na određene adrese na koje su onda oni nosili osnovne potrepštine i zaštitne maske. Na taj način smo pokušali biti podrška našim zemljacima – zaključuje Aneta Vladimirov naš razgovor.
Ovo vreme u kojem, za sada, još nemamo mogućnosti okupljanja na javnim događajima, zahteva inovacije i snalaženje pa su mnoge organizacije promenile način rada. Jedna od takvih organizacija je i Srpsko-kulturno društvo „Prosvjeta“ koja zajedno sa Svetlanom radi na osmišljavanju novih ideja i projekata.
*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.