Protagonisti pričali o potpisivanju Erdutskog sporazuma

Povodom 25 godina od potpisivanja Erdutskog sporazuma koje je obeleženo 11. novembra Arhiv Srba u Hrvatskoj i Srpsko narodno veće organizovali su konferenciju.

Piter Galbrajt Erdutski sporazum
Piter Galbrajt

Konferenciju je otvorio predsednik Saveta Srpskog narodnog veća i predsednik Organizacijskog odbora ove konferencije Dejan Jović koji je najavio i kratko opisao teme tri panela i rekao da je cilj ove konferencije da se češće govori o miru, nego o ratu, a da je mir trenutno u seni narativa koji veliča rat te da treba da damo pravu šansu miru jer ćemo ovako i dalje da živimo u posleratnom stanju.

Učesnici prve panel diskusije pod nazivom „Erdutski sporazum: pogled iz 25-godišnje perspektive“ bili su tadašnji ambasador SAD-a u Hrvatskoj Piter Galbrajt, tadašnji voditelj misije UNTAES-a general Žak Pol Klajn, tadašnji ministar spoljnih poslova i potpredsednik Vlade Republike Hrvatske Mate Granić, predsednica Nacionalnog odbora za uspostavu poverenja, ubrzanog povratka i normalizaciju života na ratom stradalim područjima Republike Hrvatske Vesna Škare-Ožbolt i tadašnji predsednik Samostalne demokratske srpske stranke i član predsednica Nacionalnog odbora za uspostavu poverenja, ubrzanog povratka i normalizaciju života na ratom stradalim područjima Republike Hrvatske Vojislav Stanimirović. Moderator panela bila je novinarka Branka Šesto.

Svi učesnici ove panel diskusije bili su važni faktori stabilnosti u vremenu potpisivanja ovog istorijskog dokumenta.

Prvi put da se pitanje država bivše Jugoslavije rešilo mirnim putem

Piter Galbrajt posetio je da su potpisivanju Erdutskog ugovora prethodila dva sastanka – prvo 3. oktobra sa srpskom i hrvatskom delegacijom, a onda u Zagrebu 9. oktobra gde su se skoro raspali mirovni pregovori.

– To je bio prvi put da se pitanje država bivše Jugoslavije rešilo za stolom, a ne sa sukobima. Osim toga, mnoga načela koje je utemeljila američka vlada i ticala su se zaštite ljudskih prava postala su najvažniji deo ovog sporazuma. Razumljivo je da hrvatska Vlada nije bila posebno zainteresovana za ove uslove u sporazumu, a što se tiče srpske strane tu je bilo poricanja konačnog ishoda ovog procesa – rekao je Galbrajt koji je takođe istakao važnost civilnog društva rekavši da je lakše razgovarao sa civilima nego tadašnjim političarima.

Zanimljivo je bilo videti nakon dugog niza godina nekadašnjeg šefa UNTAES-a generala Klajna koji je od 1996. do 1998. godine bio češća pojava na vukovarskim ulicama. Zapalivši tompus, pričao je svoja sećanja o pomirenju Srba i Hrvata na području istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.

Erdutski sporazum Žak Pol Klajn
Žak Pol Klajn

– Integrisali smo trupe iz Indonezije, Slovačke i Rusije, obratili smo se sekretarijatu i verovao sam da misija UN-a u Slavoniji može da bude uspešna i da Erdutski ugovor na višem nivou može da funkcioniše. Protagonisti su takođe verovali da se realizacija vojnih akcija više ne može nastaviti. Trebali smo obezbediti stabilnost u regionu i prosperitet Hrvata i Srba. Sve strane su morale osigurati mirnu reintegraciju i zakonske i gospodarske promene – izjavio je u svom obraćanju Žak Pol Klajn.

Vojne akcije nisu bile opcija

Mate Granić se dotakao Franje Tuđmana za kojeg je rekao da je verovao da se istok Hrvatske mora mirno reintegrisati bez vojnih akcija.

Erdutski sporazum Mate Granić
Mate Granić

– Kada smo došli u Dejton tražili smo da razgovaramo o mirnoj reintegraciji Podunavlja i da šef misije bude američki diplomat. Dobili smo najboljeg, generala Klajna kojem smo verovali. U pregovorima je učestvovao i Hrvoje Šarinić koji je doneo temelj tog sporazuma. Bilo je i teških vremena u provođenju sporazuma. Mi smo bili jako zadovoljni s našom ekipom, odnos poverenja Tuđmana i Klajna je bio izuzetno važan. Govor predsednika Tuđmana u Vukovaru, kada je završena misija, spada među istorijske, one okrenute budućnosti koje svi na političkoj sceni trebaju pročitati, okrenuti pomirenju i budućnosti i to je jedini put – zaključio je bivši ministar spoljnih poslova Republike Hrvatske Mate Granić.

Vesna Škare-Ožbolt je rekla da se i danas bavi mirnim rešavanjem konfliktnih situacija, ali da to nije uvek bilo moguće pogotovo u tom vremenu kada se potezalo pitanje sektora zapad i sektora jug.

– Važno je da se napomene da je vojna opcija bila krajnje rešenje. „Oluja“ još nije završila kada je predsednik Tuđman poslao Šarinića i mene na pregovore u Erdut. U to vreme je istočna Slavonija, gde je bio Novosadski korpus, bila potpuno integrisana u Jugoslaviju. Hrvatska je prije toga imala dve mirovne misije koji nisu dale pozitivne rezultate, jer da jesu, Hrvatska zasigurno ne bi poduzela ni „Bljesak“ ni „Oluju“. Tuđman je rekao da bi vojno rešenje prouzročilo velike ljudske žrtve i velika ratna razaranja. Ova misija je stvarala proaktivno mir i odvijala se u nekoliko faza. Prva se odnosila na demilitarizaciju područja. Klajn je to uspostavio i Novosadski korpus se povukao. Iduća faza je upostavljanje takozvane prelazne policije koja je dobro funkcionisala. Polako se događala reintegracija društvenih i privrednih struktura. Na kraju tog procesa provedeni su i lokalni izbori i uspostavljene strukture vlasti. Iz ove perspektive, naš model uspostave mira mogao bi se koristiti gotovo na svim kriznim područjima na svetu – zaključuje Škare-Ožbolt.

U Vukovaru se i danas provodi reintegracija

Iz Vukovara se javio Vojislav Stanimirović, jedini od učesnika ovog panela koji se i danas bavi provođenjem vrednosti Erdutskog sporazuma.

– Desili su se pozitivni pomaci, demilitarizacija, uspostavljenje naših institucija, zapošljavanje ljudi. U narednom periodu treba završiti pitanja imovine, poginulih i nestalih koja i dalje stoje pred nama. Takođe, tu su i pitanja prava na dom, jer ga nisu svi obezbedili. Imamo i problem pravosuđa i ratnih zločina. U vreme predsednika Tuđmana i generala Klajna Ministarstvu pravosuđa je bio upućen spisak od 150 ljudi koji su osumnjičeni za ratne zločine na istoku. Taj spisak je prosleđen međunarodnim institucijama. Posle reintegracije ispostavilo se da se taj spisak popeo na 3.800 osumnjičenih u čitavoj Hrvatskoj, što je potaklo iseljavanje. Imamo problem sa registracijom škola koja nikad nije uspela. Mislimo da zastupljenost manjina u institucijama treba biti veća – kaže Vojislav Stanimirović.

U drugoj panel diskusiji pod nazivom „Savremena istraživanja o mirnoj reintegraciji“ u kojoj su svoja istraživanja o ovoj temi predstavile Sandra Kasunić iz Centra za mirovne studije, profesorka sa Fakulteta političkih nauka iz Zagreba Ružica Jakešević i profesorka sa ljubljanskog univerziteta Maja Garb, uz moderiranje Nikole Vukobratovićaiz Arhiva Srba u Hrvatskoj.

„Zajedno s Dejtonskim, Erdutski sporazum je obnovio snagu međunarodnog pregovaranja“

Treća panel diskusija pod nazivom „Mirna reintegracija i savremeni odnosi Hrvata i Srba“ bila je prilika da o ovoj temi čujemo mišljenja predsednika Saveta SNV-a i predsednika SDSS-a Milorada Pupovca, ministara spoljnih poslova Republike Hrvatske, odnosno Republike Srbije Gorana Grlića Radmana i Nikole Selakovića i ambasadora Belgije u Hrvatskoj Nikolasa Bujka.

– Međunarodna dimenzija Erdutskoga sporazuma značajna je i za međunarodne organizacije i ključne aktere međunarodne politike. Zajedno s Dejtonskim, Erdutski je sporazum obnovio snagu međunarodnog pregovaranja, obnovio poverenje u međunarodne mirovne misije te reafirmisao ulogu međunarodnih organizacija u zaštiti ljudskih prava, manjinskih prava i obnove međuetničkog i međudržavnog poverenja narušenoga ratnim sukobima. Uloga međunarodnih posrednika i pregovarača konačno je rezultirala uspehom. I UN i EU i OESS i mnoge zemlje pojedinačno imale su razloga za iskazivanje zadovoljstva tim uspehom. Ovolikibroj prisutnih ambasada akreditovanih u Hrvatskoj, pa i u Srbiji zacelo to potvrđuje i danas – rekao je između ostalog u svom obraćanju Milorad Pupovac.

Moderatori ove diskusije bili su saborska zastupnica Samostalne demokratske srpske stranke Dragana Jeckov i potpredsednica Srpskog narodnog veća Aneta Vladimirov. Bio je ovo prvi skup u kojem su se sastali Goran Grlić Radman i novi ministar u Vladi Republike Srbije Nikola Selaković.

Komentariši