Puno Srba u Vukovaru nije popisano

Često smo iz usta mnogih protivnika uvođenja ćirilice u javnu i službenu upotrebu u Vukovaru imali priliku da čujemo kako je popis stanovništva iz 2011. godine bio sumnjiv pa čak i namešten, čime je i njegova regularnost dovođena u pitanje, a rezultati osporavani. Takve ocene izricane su zbog samo jednog jedinog razloga koji se zove procenat građana srpske nacionalnosti u Vukovaru kojih je prema njemu bilo 34,87 odsto.

Takav procent, odnosno, udeo Srba u stanovništvu Vukovara od jedne trećine, omogućavao je ovoj nacionalnoj manjini ravnopravnu upotrebu srpskog jezika i pisma ćirilice na celoj teritoriji grada.

Desetogodišnja saga o manjinskim pravima

Gradska vlast, potaknuta antićiriličnim protestima koje je organizovala i u delo provodila, tim povodom osnovana, neformalna grupa građana nazvana Stožer za obranu grada Vukovara, opstruisala je provođenje Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina i sve do novog popisa održanog 2021. godine građani Vukovara srpske nacionalnosti nisu mogli da koriste to svoje, zakonom garantovano, pravo, a ne mogu, evo, silom prilika ni nakon njega.

Podsetimo da je 2. septembra 2013. godine, tada aktuelna, vlast pokušala da na državne institucije postavi dvojezične, odnosno, dvopismene table, ali su protesti protiv toga bili veoma nasilni pa su table, i tada i svaki put kada su ponovo postavlјene, bile odmah uništene i polupane čekićima. Gradska vlast zahtevala je da se Vukovar izuzme iz sprovođenja ovog zakona u praksu pravdajući to povređenim osećanjima većinskog naroda zbog „srpske agresije” na Hrvatsku i stradanje koje je ona izazvala u ovom gradu. Ćirilica po njima nije samo pismo nego i simbol koji ih na to podseća i zbog toga vređa njihove osećaje.

Policijska stanica u Vukovaru, spetembar 2013. godine

Protivnici ćirilice spasonosno rešenje za svoje „probleme” videli su u članu 8. Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina koji glasi: „Odredbe ovoga Ustavnog zakona i odredbe posebnih zakona kojima se uređuju prava i slobode pripadnika nacionalnih manjina moraju se tumačiti i primenjivati sa svrhom poštovanja pripadnika nacionalnih manjina i hrvatskog naroda, razvijanja razumevanja, solidarnosti, snošljivosti i dijaloga među njima”.

Pokušana čak i organizacija referenduma

Famozni Stožer za obranu grada Vukovara organizovao je čak i kampanju za provođenje referenduma protiv ćirilice a za svoju inicijativu sakupio je i dovoljan broj potpisa. Pitanje koje su nameravali da postave na referendumu je glasilo:  „Jeste li za to da se članak 12. stavak 1. Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina mijenja tako da glasi: ’Ravnopravna službena uporaba jezika i pisma kojim se služe pripadnici nacionalne manjine ostvaruje se na području jedinice lokalne samouprave, državne uprave i pravosuđa onda kada pripadnici pojedine nacionalne manjine čine najmanje polovinu stanovnika takve jedinice?”

Naravno, Ustavni sud je odlučio da o predloženom referendumskom pitanju nije dozvoljeno raspisivanje referenduma jer zadire u ljudska prava.

Ustavni sud je naložio da je vukovarsko Gradsko veće dužno u roku od jedne godine od dana objave odluke u Narodnim novinama u Statutu Grada da propiše i uredi „individualna prava pripadnika nacionalnih manjina na službenu upotrebu svoga jezika i pisma”.

Istovremeno zatražio je, citiramo: „uvažavanje potreba većinskog hrvatskog naroda, koje izviru iz još živih posljedica velikosrpske agresije početkom 90-ih godina 20. stoljeća, te potrebu pravednog i pravilnog tretmana srpske nacionalne manjine na području Grada Vukovara”.

Ćirilica nikada nije uvedena

Vladi Hrvatske rečeno je da je dužna da u istom roku uputi u parlamentarnu proceduru izmene i dopune Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma nacionalnih manjina, kako bi odredila mere u slučaju opstruisanja njihovih prava. Ustavni sud rekao je da dok te izmene ne budu učinjene „nadležna državna tijela neće provoditi taj zakon na području Grada Vukovara upotrebom prisilnih mjera”.

Rezultat svega je da je grad Vukovar proglašen „mjestom od posebnog domovinskog pijeteta“ i pitanje ćirilice je time do sledećeg popisa stavlјeno ad-akta.

Vukovarsko Gradsko veće je prema odluci i uputstvima Ustavnog suda, svakog oktobra raspravljalo o tome treba li u Vukovaru, u skladu sa Ustavom RH i Ustavnim zakonom o pravima nacionalnih manjina, uvesti ćirilicu u javnu upotrebu, a to se, kao što već znaju i vrapci na grani, nikada nije dogodilo, a po svemu sudeći, zbog rezultata popisa stanovništva provedenog 2021. godine, i neće. Prema njemu je broj Srba u Vukovaru sa 34,87% pao ispod potrebne trećine odnosno na 29,73%.

Naravno, rezultate ovog popisa vukovarski gradonačelnik Ivan Penava, političke stranke desnice, ali i ostale hrvatske stranke u gradu, su oberučke prihvatili i proglasili ih validnim i istinitim.

Javlja nam se sve više građana koji nisu popisani

Iako su se sa rezultatima poslednjeg popisa stanovništva već svi pomirili, podstaknuti i isprovocirani najnovijim dešavanjima oko brisanja ćirilice iz Statuta Vukovara dosta građana Srba javilo nam se kako bi nam rekli da oni ipak nisu obuhvaćeni popisom, odnosno da popisivači te 2021. godine nisu ni dolazili kod njih. Među njima su Mirjana i Milan Arbutina iz Borova naselјa.

- Zbog prirode našeg posla često nismo kod kuće a da nas je popisivačica tražila saznala sam jer sam broj njenog telefona videla na obaveštenju koje sam pronašla na vratima stana moga brata. Brat se već bio popisao i otišao je na rad u Nemačku, a kada sam je nazvala rekla mi je da će doći sutradan u 14 časova. Čekali smo, ali iako se najavila ona nije došla pa sam je ponovo pozvala telefonom i tada mi je rekla da će doći sutradan u 15 časova. Međutim, nije došla ni tada iako smo je čekali – priča Mirjana.

- Rezultat svega je da uopšte nismo popisani tako da za Hrvatsku i za Vukovar mi kao da i ne postojimo, nismo čak ni broj. Nismo prijavljivali tu nepravilnost jer nismo pratili medije, jednostavno za to nemamo vremena i nismo znali ni kome to treba prijaviti ni u kom roku – navodi ona.

Foto: DZS logotip popisa stanovništva

Slično se desilo i četvoročlanoj porodici Gorane i Dinka Baždar takođe iz Borova naselja čiji stan su popisivači takođe zaobišli iz nepoznatih razloga.

- Nas niko nije ni tražio, na vratima nismo zatekli nikakvo obaveštenje o tome da li će neko dolaziti i kada. Mi radimo pa nismo bili kod kuće, ali niko nije ni pokušao da nas obavesti da li će dolaziti, niti nam je ostavio broj telefona da se dogovorimo, niti išta drugo. Tako smo i ja, i moj suprug i dve maloletne ćerke ostali nepopisani – kaže Gorana Baždar koja takođe nije nigde išla da proveri razloge zbog kojih popisivači nisu došli kod njih.

Pored onih koji nisu popisani bilo je i građana koji su se za svoje pravo da se izjasne na popisu o svojoj nacionalnosti, veri i pismu morali da odlaze u gradsku upravu jer su ih popisivači izbegavali. Jedna od njih je Jelena Milić iz Borova naselja.

- Kada sam videla da uzalud čekam popisivača otišla sam da se žalim jer nisam želela da neko umesto mene odluči ko sam i šta sam, ali to je bilo veliko ubeđivanje i trajalo je. Na kraju su me ipak popisali.

Popisivači nisu bili ni kod Jovana N. i njegove majke koji žive na Trpinjskoj cesti.

- Popisivači su bili ali nas nije bilo kod kuće pa su nam ostavili poruku sa obaveštenjem da će doći i kada će doći. Mi smo ih dogovorenog datuma i vremena čekali ali niko nije došao, onda je to prolongirano za neki drugi dan međutim ni tada niko nije došao i tako je to prošlo. Rezultat svega je da nismo ni popisani – kaže Jovan.

Građani su se javljali i u komentarima na Fejsbuku pa je tako ispod objave pod naslovom „Službenim čekićem na ćirilicu u Vukovaru“ koju je na svojoj stranici podelio Radio Dunav korisnica ove društvene mreže G. R. kratko napisala „Mene niko nije popisao.“

Ako smo za samo nekoliko dana uspeli da pronađemo desetak nepopisanih Srba verujemo da ovakvih slučajeva ima još i više. Razlozi zbog kojih popisivači nisu dolazili kod građana u vreme koje su sami naveli u obaveštenjima su nam nepoznati, ali to svakako nije nešto što je bilo u redu.

Verujemo da će nam se nakon ovog teksta javiti još ljudi pa se, iako znamo da na ovaj način ne možemo ništa da promenimo, nadamo da će bar prestati priče o tome kako je ovaj poslednji popis bio regularan, a onaj prethodni nije.