Radio i pernate životinje najveće Goranove ljubavi
Popularni voditelj Radija Dunav iz Vukovara Goran Vučković već godinama se bavi uzgojem živine, a njegova koka je na Međunarodnoj izložbi malih životinja održanoj u Osijeku proglašena za najlepši primerak.
U organizaciji Udruženja za uzgoj, zaštitu i selekciju malih životinja od 2. do 4. februara u Osijeku je održana Međunarodna izložba malih životinja „Regija Panonika - Osijek 2024“. Jedan od izlagača bio je i popularni voditelj vukovarskog Radija Dunav Goran Vučković čija koka je izabrana za najlepši primerak patuljaste živine, a nagradu je dobio i u ukupnom poretku za najlepšu živinu s obzirom na to da su izlagani i kunići i golubovi i egzotične ptice. Njegove koke su nemački patuljasti vijandoti u beloj boji. Ovim hobijem Goran se bavi već godinama, a ljubav prema pernatim ljubimcima rodila se od najranijeg detinjstva.
- Pretpostavljam da je u izboru ovog hobija presudnu ulogu imala genetika i da se čovek jednostavno rodi sa nekim ljubavima i sklonostima ka nekim hobijima. Kod mene je to otišlo u tom pravcu, a zapravo sam od malih nogu imao nekakve životinje jer to je tada bilo i uobičajeno, a životinje su mogle da se nabave i na gradskoj pijaci i bilo je puno ljudi koji su nešto držali. Tako sam i ja uvek eksperimentisao, ali su mi živina i golubovi bile najveće strasti i ljubavi i onda je sasvim slučajno kroz druženje sa nekim mojim sumeštanima sličnih afiniteta došlo do ideje da napravimo udruženje. Tako je nastalo Udruženje za uzgoj i zaštitu životinja „Feniks“ i kroz tu priču od 2008. godine sve je dobilo malo ozbiljnije obrise. Od tada sam i sam postao izlagač tih kokoši i golubova, a jedno kraće vreme bavio sam se i teraristikom i akvaristikom. Volim sve životinje, ali ovo je baš strast, ti pernati ljubimci koje imamo i u dvorištu i to mi dođe kao neka vrsta relaksacije – kaže Goran.
Iako je nagradu dobio za koku Goran ima i više „strašnih“ petlova koje nabavlja na izložbama u inostranstvu, najčešće Austriji i Slovačkoj, da bi u svoja jata uneo i novu genetiku jer je uzgoj tih rasnih kokoši sve manje prisutan. Tako, ti strani petlovi završe na privikavanju na ovdašnju sredinu sa domaćim kokama.
- Od 2008. godine aktivno izlažem u Hrvatskoj jer nam je saradnja sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom onemogućena zbog strogih zakonskih regulativa pogotovo u sezoni izložbi kada je uvek aktivna i ptičja gripa pa je to nemoguća misija, ali po Hrvatskoj izlažem svugde, od Virovitice do Bjelovara, gde se najčešće održavaju državne izložbe i po Slavoniji -Đakovo, Slavonski Brod, obavezno Osijek gde nam je jedna od najdražih izložbi jer uvek bude dobra i fino organizovana. Bilo ih je ranije i u Vukovaru, ima ih nešto u Baranji – objašnjava.
Ovo mu nije prva nagrada, osvajao ih je i ranije za najlepšu perad. Ovoga puta nagrađena je njegova koka, a ranije je, kada je u pitanju izložba u Osijeku, nagradu odneo petao.
- Imao sam i državnih šampiona, ali ne idem na sve izložbe. Svake godine izdvojim neku. U našem udruženju sam sekretar od samog početka do danas i to je nekakva čast koju su mi kolege iskazivale iz ciklusa u ciklus. Taj posao ima više nivoa, radi se i na promociji udruženja i na projektima. Uz pomoć lokalne samouprave i Ministarstva poljoprivrede uspeli smo da dobijemo sredstva za nabavku opreme što je dobar posao, a naša izložba je jedna od, tako bar kažu predstavnici Hrvatskog saveza, uspešnijih. Održavamo je redovno, ali sad ne više u Borovu, jer nemamo svoj prostor, nego u Dalju u Domu kulture.
Udruženje Feniks razbilo predrasude o Borovu
Udruženje ima brojne planove a jedan od njih je i nastavak rada na projektu Pačetinski golub za koji je Goran bio inicijator.
- Da se pokrene priča o Pačetinskom golubu odlučeno je još 2010. godine kada je udruženje uputilo inicijativu prema Hrvatskom savezu udruženja uzgajivača malih životinja da se započne proces priznavanja te najmlađe hrvatske rase goluba. Zatim smo krenuli u Evropu - Bugarska, Danska, ali onda je došla korona i više nema tih evropskih izložbi. Nadam se da ćemo tu priču izgurati do kraja, da taj golub postane i najmlađa evropska rasa goluba, ali nam za to trebaju i evropske izložbe kojih trenutno nema. Tu su i neki naši standardni projekti na zaštiti životinja, na uključivanju mladih, planova je puno – ističe on.
U vreme kada je Udruženje Feniks organizovalo prvu regionalnu izložbu Borovo je i za ljude koji su na nju dolazili bilo svojevrstan bauk, a i za Borovčane je to otvaranje prema ostatku Hrvatske bilo nepoznanica, svi su se pitali kako će sve to proteći.
- Pokazalo se da su ljudi u Borovo rado došli i da su kasnije dolazili još opuštenije i radije. Naš predsednik Novica Gajić je čak postavljen i u Nadzorni odbor Hrvatskog saveza, a ja sam kasnije četiri godine bio u Upravnom odboru. Kada sam izabran predložio sam da u Borovu održimo prvu sednicu tog novog saziva i svi su se odazvali, čak i iz onih najudaljenijih krajeva Hrvatske. To dovoljno govori o tome kako smo prihvaćeni od strane saveza.
Radio ljubav iz školskih dana
Ljudi koji slušaju radio, Gorana znaju kao voditelja popularnih emisija Talasanje i Top lista, ali ga oni sa strane znaju više kao jednog od ljudi iz Udruženja „Feniks“. Na radiju je od 1993. godine kada je još iz školske klupe počeo da radi emisiju za mlade i to je, kaže, kasnije postalo ozbiljnije. Uz to je išao i rad u Vukovarskim novinama, a od 1995. je voditelj i spiker na radiju na kom i danas radi. Svojevremno se bavio i muzikom.
- Sa direktorom našeg radija Branetom Bijelićem, koji je bio vođa benda, imali smo sastav koji se zvao Virusi iza kog su ostala i dva snimka koja su nastala 1996. godine u Novom Sadu. Kao lepo, odnosno najlepše, iskustvo tog perioda mogao bih da izdvojim kada smo bili predgrupa Zabranjenom pušenju Neleta Karajlića na koncertu u Vukovaru. U grupi sam bio vokal. Volim i jedno i drugo, i radio i koke, s obzirom na to da sam još kao klinac maštao o tome slušajući beogradsku Dvestadvojku. Maštao sam da radim na radiju, a paralelno sam slušao i muziku i to onu malo ekstremniju. Posle je ta priča dobila neke druge obrise. Moji školski drugari znali su za moju želju da radim na radiju i kada se pojavila prilika da neko dođe na audiciju, oni su predložili mene. Spletom tih okolnosti i slučajnosti san mi se ostvario. Trideset godina je stvarno mnogo, a i ovim mojim hobijem se bavim od najranijih dana tako da i to volim, ali to je opet neka druga, neformalnija priča.
S obzirom da na radiju prevladava tzv. narodna muzika kaže da to malo teže podnosi, ali problem je što rok i pop muzika imaju sve manju popularnost.
- Na kreiranje muzičkog ukusa radio ima vrlo skroman uticaj. Četvrtkom nam ide zabavna i rok muzika i uglavnom ljudi kažu: „Jao baš volim da slušam Radio Dunav, ali ne četvrtkom“. Ljude to jednostavno više ne zanima, a naša publika su, koliko vidim po statistikama, sredovečni ljudi i to većinom žene koje se najviše i javljaju u program – kaže Goran.
Svojim prepoznatljivim glasom Goran je pridobio simpatije slušalaca i zajedno sa svojim kolegama doprinosi programu i popularnosti ovog vukovarskog radija, koji podjednako slušaju i Srbi i Hrvati, što je za svaku pohvalu. Kada se umori od posla kod kuće ga čekaju njegove koke i petlovi sa kojima u miru provodi ostatak dana.
*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.