Sisačko-moslavačka županija prostorno je veoma velika, a istovremeno uz Vukovarsko-sremsku, iz ove županije odlazi najveći broj stanovnika. Na ovom prostoru desio se pre tri godine i razoran zemljotres uz brojne druge probleme koje opterećuju ovu sredinu. Na mestu zamenice sisačko-moslavačkog župana iz reda pripadnika srpske zajednice svoj prvi mandat obavlja Mirjana Oluć iz Siska. Sa njom smo razgovarali o svim aktuelnostima kada je u pitanju život na ovom području.
Vaš prvi mandat na mestu zamenice sisačko-moslavačkog župana došao je samo nekoliko meseci nakon što je čitav taj kraj zadesio strašan zemljotres. U kojoj meri su ti događaji uticali na Vaš rad, odnosno koliko ste se bavili posledicama zemljotresa, a koliko drugim pitanjima koje zajednica ima?
– Naravno da je najveći deo mog rada, od stupanja na dužnost do danas, bio posvećen obnovi. To su bili najveći problemi sa kojima smo se svakodnevno susretali na terenu. Zajedno sa županom Ivanom Celjakom i drugim zamenikom župana Mihaelom Jurićem se trudim da obnovu i probleme koji su nastali nakon zemljotresa stavim u prioritete i da se sa tim najviše bavim.
Kakva je trenutna situacija sa saniranjem posledica zemljotresa, kako ocenjujete obnovu i smatrate li da su unesrećeni ljudi danas zaboravljeni?
– Još sam u onim prvim mesecima svog mandata u medijima rekla da se bojim da će se fokus javnosti preseliti na nešto drugo i da neće biti onakav kaka je bio u prvim danima kada su ljudi bili veoma zainteresovani za naše probleme. Danas je situacija drugačija i naravno da nisu rešeni svi problemi. Još uvek ima puno ljudi koji žive u neadekvatnim uslovima, ili u kućama sa crvenim nalepnicama ili u kontejnerima koji su u njihovim dvorišitima. Ono što moram da istaknem kao pozitivno je da je obnova inistitucija u županiji uz velika sredstva, koja smo povukli iz evropskih sredstava ili uz pomoć Vlade Republike Hrvatske, protekla dobro. Tu govorimo o školstvu, zdravstvu, domovima za stare i nemoćne i tako dalje. Privatne kuće i dalje idu slabim intenzitetom i sve to ide vrlo sporo. Sada su kontejnerska naselja zatvorena i ljudi su smešteni ili u Terme Topusko ili u stanove koji su bili dostupni. U Glini i Petrinji su napravljena naselja samostojećih objekata i kuća od 30 i 50 kvadrata, ali i tu imamo problem jer mnogi ljudi koji žive na selima jako teško odlaze od svojih kuća što je i razumljivo jer tamo imaju životinje i zemlju.
I kao da zemljotres nije bio dovoljan, taj kraj često zahvataju i poplave.
– Područje Kuljana prema Dvoru dva puta godišnje plavi, a sam Dvor bude potpuno odsečen od ostatka Republike Hrvatske i saobraćajnim vezama tada se mogu osloniti samo na granični prelaz prema Bosni i Hercegovini. Isto tako i grad Kostajnica pretrpila je nedavno znatna oštećenja u tim polavama koje nas zadese vrlo često.
Koji su drugi problemi koji muče srpsku zajednicu na prostoru Sisačko-moslavačke županije? Stignete li se baviti sa nečim drugim osim priorodnim nepogodama?
– Prirodne nepogode ne biraju i one su zadesile sve stanovnike, ali naravno da mi imamo i te nazovimo ih „tekuće” probleme. Županija nam doživljava demografski krah, a i broj Srba je sve manji, kako u gradu Sisku, tako i u županiji. Mi danas imamo situaciju u nekim selima u okolini Gline gde je autobus nekada išao četiri puta dnevno, a u njima je živelo nekoliko stotina ljudi, a sada ih je maksimalno deset stanovnika koji žive tamo. Ljudi nemaju osnovne preduslove za život. Bavimo se i dalje sa problemima struje, vode i putne infrastrukture. Sada su neka sredstva i došla, ali po meni trebalo je da dođu pre 20 godina. Ljudi najviše zovu zbog problema sa putevima. Imamo jako puno puteva koji su u jako lošem stanju u koje se ništa nije ulagalo. Nekad hitna pomoć kasni po 20 minuta samo zbog loših puteva što u nekim situacijama može značiti i život čoveka. Nešto je sada počelo da se radi, ali je još uvek nedovoljno. Iskreno se nadam da će se to poboljšati.
Prema popisu stanovnika u odnosu sa 2011. na 2021. godinu broj Srba u Sisačko-moslavačkoj županiji skoro pa prepolovio sa 21 na 12 hiljada. Šta je potrebno uraditi da se ovaj trend zaustavi?
– Potrebno je raditi na svim ovim preduslovima da se ljudi vrate i da pokažu interes za život na ovom prostoru. Svi kažu kako imamo prelepu prirodu što je istina, ali sa druge strane najvećim delom nismo dobro saobraćajno povezani. Banija je izolovana i ljudi, naročito sa malom decom, se teško odlučuju da ostanu tu da žive, a kamoli da bi se neko tu naselio da uživa u lepotama prirodnog kraja koje nas stvarno krase.
I u samom Sisku gde živite broj Srba je manji, ali u nešto manjem postotku nego u ostatku županije. Utisak je da iz ovog grada, koji je nekad bio veliki industrijski centar, odlaze svi, zar ne?
– Da, Sisak je izgubio 8.500 stanovnika, a po svim analizama najveći odlazak ljudi bio je u vreme kada je Hrvatska pristupila Evropskoj uniji. Ljudi su otišli nezadovoljni uslovima života ovde jer kao što ste rekli Sisak je bio industrijski centar, a danas ne radi željezara ni rafinerija ili rade u veoma smanjemom kapacitetu. Ta industrija se ugasila, ostaju nam javne uprave, dućani i trgovački centri. Pada nam i poljoprivreda, a osnovni preduslov da biste negde živeli je posao.
Vaša županija je površinski prilično velika. U kakvoj ste komunikaciji sa srpskom zajednicom u Kostajnici, Kutini ili Vrginmostu koji su jedni od drugih prilično udaljeni?
– Često sam na terenu i na svaki poziv dolazim bilo da su u pitanju moje stranačke kolege ili obični ljudi. Dobar deo svog posla provodim na terenu i u kontaktu sa ljudima. Sa načelnicima Dvora i Gvozda te sa šest zamenika načelnika opština imam redovne sastanke nekoliko puta godišnje. Tu razmenjujemo iskustva, detektujemo probleme sa kojima se oni susreću na terenu i nalazimo načine na koji način ćemo to rešiti ili ako ne možemo rešiti da ih bar ublažimo. Sa svima njima sam u redovnoj telefonskoj komunikaciji, kao i sa predsednicima manjinskih veća kojima se ljudi često obraćaju.
Kako ocenjujete saradnju sa županijskim vlastima, ima li sluha za potrebe srpske zajednice?
– Mogu da kažem da kompletna županija na čelu sa županom pokazuje senzibilitet za prostore gde žive pripadnici naše zajednice. Asfalt su nedavno dobili Gornja, Donja Mlinoga i Deanovići kod Petrinje koji nisu imali nikada pre toga. Moram reći da se rade i putevi do OPG-ova koji uspešno posluju, a vlasnici su im pripadnici srpske zajednice. Sa svim županijskim strukturama imam izvanrednu komunikaciju i imam osećaj da uvažavaju moju funkciju i da su svesni koga predstavljam i za koje se probleme zalažem. Nadam se da će biti još bolja ta komunikacija i da ćemo u pozitivnoj sinergiji puno više napraviti. Idemo korak po korak, važan je kompromis i uzajamno poštovanje.
