Robinzon iz Jagodnjaka

Na početku ulice Vuka Karadžića u Jagodnjaku, a nasuprot pravoslavne crkve i vatrogasnog doma, sačekuje nas Ranko Kovačević (68). Otvara nam kapiju koja vodi na livadu.

Izvinjava se što je trava visoka, kaže da su kiše padale danima, a za košnju čitavog placa ručnom kosom treba mu najmanje dva dana. Ranko pripaljuje smotuljak duvana i vodi nas malo niže po livadi do mesta obraslog u koprivu i nekoliko krošnji bagremova.

Tu u bagrenjaku živi poslednjih nekoliko godina. U telefonskom razgovoru koji je prethodio dolasku, rekao je da živi u kamp kućici, a dolaskom na teren vidimo da je reč o staroj kamionskoj prikolici, verovatno hladnjači.

- Ovde sam nekih godinu dana, možda i godinu i po. Komšija Ljubiša mi je ustupio ovaj plac i ovu prikolicu dok se ne snađem – kaže Ranko dok iz kućice laje pas Šarko kojeg je zatvorio iz straha da nas ne ugrize, ali i iz straha za komšijine prasiće.

- Unutra imam jednu pećicu koja je neispravna, ali nije sigurno ni da je ložim, ne daj Bože da zapalim čoveku prikolicu. Imam ležaj od jorgana i ćebeta. Ležim na podu trenutno, ali imam jedan kauč koji treba tu da donesem. Pomogne mi jedan kolega pa kod njega operem garderobu u mašini ili mi pokloni nešto polovno. Što se tiče prehrane, ne kuvam i jedem samo suvu hranu. Dobijem socijalne pomoći 172 evra i to mi bude dovoljno taman za hranu za mesec dana. Nekad me neko zove da nešto radim pa ako mogu radim, ali slabo plaćaju ljudi ovde, neki kažu hvala i tako – dodaje Ranko.

Ranko je inače poreklom iz okoline Orahovice izbegao početkom devedesetih, da bi preko Bosne i Srbije došao u Bilje i konačno se skrasio u Jagodnjaku za vreme mirne reintegracije 1996. godine. Najpre je živeo u zaseoku Zornice nekoliko kilometara od Jagodnjaka. Doživotno je uzdržavao jednu baku nakon čije smrti mu ona ostavlja kuću.

- Baka mi je prepisala tu kuću koja je bila stara 100 godina, a nakon poplave koja je tamo bila 1965 . godine to je ostala jedina kuća u tom delu Zornica. Tamo sam živeo do pre nekoliko godina, a u Jagodnjak sam dolazio ili peške ili biciklom. Kuća je krenula da se ruši i morao sam da izađem iz nje. Od tada sam u ovoj prikolici da ne budem na ulici – govori Ranko nakon čega insistira da odemo do Zornica da vidimo tu njegovu kuću.

Tamo nije bilo nečeg posebnog da se vidi. Ostaci kuće uz stari, poljski, blatanjavi put obrasli su u korov. Baranjski komarci podivljali nakon nedavnih kiša i bujanja reka jednako su grizli u Zornicama kao i u Rankovom bagrenjaku u Jagodnjaku. Ranko objašnjava da je tu živeo dok kuća nije krenula da se urušava.

Na robinzonski način života Ranka Kovačevića ukazao nam je jagodnjački sveštenik Slobodan Majkić, jednako kao i ranije kada smo pisali o porodici Dragoljević koja je sa troje dece dobila od dobrih ljudi novu kuću, te devetočlanoj porodici Dorić iz susednog Bolmana za koju organizacija Srbi za Srbe takođe priprema kupovinu kuće. U Opštini Jagodnjak nam kažu da nemaju trenutno raspoloživih objekata koji bi ustupili Ranku na korištenje, a on sam teško da će moći da popravi životnu situaciju u kojoj se našao.

- I obijali su mi ovu prikolicu nekoliko puta kada sam ovde imao slaninine i kobasice. Zato sada imam psa da je čuva dok me nema. Ispada mi malo mrsko što moram ovo sve da vam pričam, ali šta da radim. Bio bih srećan da mi neko pomogne. Nije mi problem što živim sam, navikao sam na takav život još dok sam ranije čuvao ovce. Problem mi je što ovo nije moje i nemam gde ni baštu da zasadim. Ako Bog da da dobijem neku kuću, da je sredim i danas-sutra neku ženu da dovedem – zaključuje naš razgovor Ranko.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.