O dugo očekivanom zakonu o civilnim žrtvama rata Hrvatski sabor raspravljao je 17. marta. Ovim aktom punog naziva Zakon o civilnim stradalnicima iz Domovinskog rata, kako je najavljeno, prava će moći ostvariti državljani hrvatske, ali i strani državljani koji su u trenutku stradanja imali prebivalište u Hrvatskoj. Ovo je prvi zakon koji donosi država, a odnosi se isključivo na civilne žrtve rata i prema najavama trebao bi da reši status mnogih koji su tokom prethodne tri decenije nepravedno tretirani i nisu uspeli da reše svoja prava.
Rasprava o Predlogu zakona izazvala je, očekivano, burnu raspravu u Saboru. Brojni desno orijentisani opozicioni zastupnici poručili da će se kroz ovaj zakon, kako tvrde, „omogućiti da u ostvarenju prava potencijalno učestvuju i oni koji su aktivno učestvovali u oružanoj pobuni protiv samostalne hrvatske države“ iako sam predlog zakona, a i mi smo o tome pisali pre nekoliko meseci, ne samo da isključuje one koji su u ratu učestvovali kao „pripadnici, pomagači ili saradnici neprijateljske vojske i paravojnih formacija“, nego i članove njihovih porodica.
Ministar branitelja Tomo Medved branio je Predlog zakona i istakao da je njegov osnovni cilj ispravljane nepravde prema civilnim žrtvama, a veliku buru u Saboru izazvao je govor saborske zastupnice Samostalne demokratske srpske stranke Dragane Jeckov koja je govore opozicionih zastupnika nazvala kukavičkim. Jeckov je rekla da je žalosno što se nečija tragedija bezrazložno i perfidno politizuje.
– Danas govorimo o civilnim žrtvama, o žrtvama koje ne bi trebale imati nacionalnost, versko ili političko opredeljenje. Žrtva je, naprosto, žrtva i patnja je, naprosto, patnja. Prava koja su predviđena ovim ili ranijim zakonom, nisu ili ne mogu nadoknaditi gubitak ili trpljenje koje su civilne žrtve doživele, već će samo pokušati ublažiti posledice tog gubitka ili trpljenja. Svašta smo imali prilike da čujemo danas za ovom govornicom. Neke reči i stavovi ne idu uz branitelje, jer su gotovo kukavičke. Žalosno je da se danas nečija tragedija pokušava bezrazložno i perfidno politizovati, govoreći o izjednačavanju žrtve i agresora. Pouzdano znam da tako ne razmišljaju ljudi koji su stradali, koji su nekog izgubili ili još uvek traže. Oni žele samo jedno, a to sigurno nema veze ni sa mržnjom, ni sa osvetom. Oni koji danas govore jezikom mržnje ne razmišljaju jesu li svojim politikanstvom danas opet, i svojim kvazi emotivnim izlivima domoljublja, još jednom povredili žrtvu – rekla je Jeckov.
Ona je potom navela i dva primera ubistava vukovarskih civila srpske nacionalnosti 1991. godine. Jedan od civilnih žrtava u Vukovaru bio je direktor kooperacije Vupika. Njega su otela šestorica pripadnika Zbora narodne garde i nikada nije pronađen. U svom govoru Jeckov se osvrnula i na sudbinu starijeg bračnog para koji je tokom rata u Vukovaru odveden na streljanje. Žena je ubijena, a suprug je preživeo, međutim izvršioci i nalogodavci nikad nisu kaženjeni. Dargana Jeckov navela je da je zakon potreban upravo zbog ovakvih i sličnih sudbina, kako bi ljudi dobili „ne samo materijalnu, već i moralnu satisfakciju, kako bi se prepoznala njihova žrtva, priznala patnja te da bi osjetili društvenu solidarnost“.
