Sastanak u cilju sastavljanja što boljeg izveštaja narodne pravobraniteljke

Županijska koordinacija za ljudska prava 22. decembra u Vukovaru održala sastanak na kom je analizirano stanje ljudskih prava u Hrvatskoj i posebno u Vukovarsko-sremskoj županiji.

Slavko Bubalo 22.12.2022.
Županijska koordinacija za ljudska prava Srđan Jeremić Tena Šimonović Ajnvalter Tatjana Vlašić

U Vukovaru je danas održana Prva redovna sednica Županijske koordinacije za ljudska prava kojoj su prisustvovale i narodna pravobraniteljka Tena Šimonović Ajnvalter i njena zamenica i savetnica Tatjana Vlašić. Sastanak je povodom Međunarodnog dana ljudskih prava sazvao zamenik vukovarsko-sremskog župana Srđan Jeremić, a na njemu je bilo reči o značaju ovog datuma i analizirano je stanje ljudskih prava u Republici Hrvatskoj s posebnim osvrtom na ovo pitanje na području Vukovarsko-sremske županije.

- Danas sam kao zamenik župana i kao predsednik Koordinacije za ljudska prava sazvao prošireni sastanak Županijske koordinacije povodom Međunarodnog dana ljudskih prava koji se svake godine obeležava 10. decembra. To je datum kada je 1948. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela i potpisala Konvenciju o ljudskim pravima kojom je svakom čoveku garantovano pravo na slobodu, bezbednost i život bez obzira na razlike u polu, veri, nacionalnosti, rasi, imovinskom stanju i svakoj drugoj različitosti. Posebno mi je drago što su se mom pozivu da prisustvuju ovom sastanku odazvale narodna pravobraniteljka Tena Šimonović Ajnvalter i njena zamenica i savetnica Tatjana Vlašić koje su govorile o stanju ljudskih prava i shodno izveštaju koji su podnele Hrvatskom saboru za prošlu godinu dotakli smo se i onoga što su one u okviru razgovora sa svim učesnicima važnim za donošenje jednog takvog izveštaja pisanog na osnovu obilaska Republike Hrvatske zaključile za ovu godinu. Želimo da vidimo kakvi su trendovi, gde smo napredovali po pitanju poštovanja ljudskih prava, gde smo možda i nazadovali i što je najvažnije da u interakciji sa danas prisutnim ljudima iz različitih sfera društvenog života vidimo koja su njihova iskustva po ovom pitanju i na koji način to može uticati da izveštaj Hrvatskom saboru za ovu godinu bude kompletniji i bolji – rekao je tim povodom Srđan Jeremić.

Županijska koordinacija za ljudska prava Srđan Jeremić Tena Šimonović Ajnvalter Tatjana Vlašić

Sastanku su pored pomenutih prisustvovali i predstavnici raznih institucija, udruženja i ustanova koje se na različite načine bave zaštitom ljudskih prava koji svojim sugestijama i predlozima mogu da pomognu narodnoj pravobraniteljki u sastavljanu izveštaja Hrvatskom saboru.

- Drago mi je što sam došla ovde u Vukovar i zahvalna sam Koordinaciji što me pozvala na ovaj sastanak. Mislim da je Dan ljudskih prava važno obeležavati, ali ne samo ceremonijalno nego da iskoristimo priliku da govorimo o stanju ljudskih prava u Hrvatskoj. Iza nas je zapravo godina obeležavanja važnih okruglih godišnjica vezanih za ljudska prava, 20. godišnjica Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina, pristupanje Republike Hrvatske Konvenciji o zaštiti ljudskih prava, a ispred nas je i godina u kojoj će ceo svet obeležavati 75. godišnjicu donošenja Deklaracije o zaštiti ljudskih prava koja je postavila temelje ljudskih prava kakva danas poznajemo, priznajemo ili poštujemo u većoj ili manjoj meri – rekla je Tena Šimonović Ajnvalter.

Upravo to „u većoj ili manjoj meri“ je i glavna poenta izveštaja narodne pravobraniteljke koji ona podnosi Hrvatskom saboru.

- Taj izveštaj treba da da jednu ocenu i analizu stanja. Mi smo upravo u procesu pripreme izveštaja za ovu godinu i danas sam govorila o prošlom izveštaju koji još nije raspravljen na plenarnoj sednici nego samo na Odboru za ljudska prava i prava nacionalnih manjina. Najveći problemi u tom izveštaju bili su vezani uz pandemiju, potrese ali i za neke strukturne probleme koji su već dugo prisutni u celoj Hrvatskoj, a to su pravo građana na dobro upravljanje, odnosno pristup institucijama koji bi trebao da bude bolji, jednostavniji, lakši i brži. To su pitanje govora u javnom prostoru gde već neko vreme beležimo pad nivoa komunikacije, ali i pojave govora mržnje. To su socijalna prava koja bi trebala da budu dostupna svima poput prava na zdravstvenu zaštitu i ceo niz drugih problema bilo da govorimo o pristupu pravosuđu, besplatnoj pravnoj pomoći, ulozi organizacija civilnog društva i sl. – naglasila je narodna pravobraniteljka.

Fokus na ovom sastanku je delom bio vezan za celu Hrvatsku, a deo na iskustva u Vukovarsko-sremskoj županiji i narodna pravobraniteljka je zapravo došla da se o tome dodatno informiše.