Sećanje na veliki trijumf Narodnooslobodilačke vojske

Antifašisti iz Hrvatske, Srbije, Slovenije i Bosne i Hercegovine okupili su se ispred Spomen-kosturnice u Vukovaru u kojoj su sahranjene žrtve sa Dudika i borci Pete vojvođanske udarne brigade i Crvene armije kako bi obeležili proboj Sremskog fronta i oslobođenje grada Vukovara. Program u organizaciji Saveza antifašističkih boraca i antifašista Republike Hrvatske i Zajednice udruženja antifašističkih boraca i antifašista Vukovarsko-sremske županije započeo je polaganjem venaca mnogobrojnih delegacija i predstavnika antifašističkih udruženja, manjinskih veća i tela lokalnih samouprava. Pre dolaska u Vukovar, nekoliko predstavnika antifašističkih udruženja posetilo je i Ilok.

- Bili smo na prijemu kod gradonačelnice, a zatim smo položili cveće na spomen-kosturnici borcima Crvene armije, na partizanskom groblju u Iloku, na spomeniku žrtvama ustaškog terora na Lovci i na partizanskom groblju u Šarengradu. Treba negovati kulturu sećanja jer su naši preci dali svoje živote za slobodu, a ako ih zaboravimo, poginuli su zauvek. Ovde dolaze sve delegacije koje baštine tekovine NOB-a sa kojima delimo posete u jačanju veza „pokidanih” devedesetih godina – poruka je predsednika Zajednice antifašističkih udruženja Vukovarsko-sremske županije Lazo Đokić.

Nakon polaganja venaca i govora Đokića i predsednika Saveza antifašističkih boraca i antifašista Republike Hrvatske Franje Habulina usledio je kratki kulturno-umetnički program u kom su učestvovale recitatorke vukovarske gimnazije uz mentorstvo profesorke Ljiljane Bajac Nikolić.

Antifašistička borba temelj za uspostavljanje suverenih država

Za kraj programa posvećenog proboju Sremskog fronta, usledila je akademija na kojoj su prisutne pozdravili članovi nekoliko delegacija antifašističkih udruženja.

- Mislim da je antifašizam pao pod senu nekih drugih događaja, da se antifašizmu ne posvećuje pažnje koliko bi trebalo, pogotovo onima koji su od 1941. do 1945. godine vodili borbu za slobodnu državu i slobodnu zemlju i koji su, na kraju krajeva, stvorili Republiku Hrvatsku koja je posle u ratu devedesetih godina, sačuvana i postala država u AVNOJ-evskim granicama, odnosno u granicama koje su stvorene u vreme Narodnooslobodilačke borbe – navodi predsednik SABA Republike Hrvatske Franjo Habulin.

Franjo Habulin

Krovna antifašistička organizacija u Hrvatskoj, osim obeležavanja značajnih datuma iz Drugog svetskog rata, poput proboja Sremskog fronta, bavi se ukazivanjem na probleme Vladi Republike Hrvatske.

- Mi nemamo poluge vlasti, nemamo alate koje ima vlast, ali zato možemo ukazivati, možemo apelovati i to ćemo činiti uporno, ustrajno i mislim da će se odnos prema antifašizmu i prema tekovinama antifašističke borbe ipak vratiti na onaj nivo koji mu i pripada. Sigurno se da primetiti kako se unazad 30 godina menjaju imena ulica i trgova i da se daju imena po ustaškim funkcionerima, oficirima i časnicima. Sad smo u situaciji da se nazivi tih ulica uklanjaju i da se vraćaju u normalno stanje. Svedoci smo i toga da Vlada ima u pripremi predlog nečeg što će verovatno postati zakon, a to je da se uvedu kazne za isticanje ustaških znakova i pozdrava. To je mali pomak s kojim ne možemo da budemo zadovoljni, ali budimo pošteni i kažimo da je to ipak mali pomak na bolje – zaključuje Habulin.

Ni pozne godine je ne sprečavaju da dođe u Vukovar

Kao i prošle godine kada je prvi put prisustvovala obeležavanju proboja Sremskog fronta u Vukovaru, i ove godine je bila prisutna devedesetpetogodišnja partizanka iz Slovenije Valerija Skrinjar Tvrz.

Valerija Skrinjar Tvrz (desno)

- Ja sam bila partizanka u Sloveniji, ali kad sam ovde, meni se čini kao da vidim ovdašnje drugove partizane jer sam gledala u Sloveniji borce. Zbog toga izgleda kao da vidim i ove borce koji su iz ljubavi prema otadžbini žrtvovali svoje živote. Ti životi su temelji slobode naše socijalističke zajedničke domovine Jugoslavije, a kasnije temelji svih naših suverenih država. Hvala vam što održavate počast, što se sećate i treba da bude još više mladih. Mladi treba da znaju istoriju, da sloboda i mir nisu sami po sebi dani, već zavise od nas, od ljudi, volimo li domovinu i želimo li je. Srećna sam što sam ovde prisutna da se poklonim borcima – rekla je Valerija okupljenim antifašistima na akademiji povodom obeležavanja 78. godišnjice proboja Sremskog fronta.

Osim delegacija iz Hrvatske, Srbije, Slovenije i Bosne i Hercegovine, prisutni su bili i predstavnici ambasade Ruske Federacije u Zagrebu.

Sremski front, koji je postavljen 23. oktobra 1944. godine kako bi nemačke jedinice zadržale napredovanje Crvene armije i Jugoslovenske vojske kako bi mogle da izvuku svoje jedinice Grupe armija „E“ iz Grčke, razbijen je 12. aprila 1945. godine, a nakon mesec dana oslobođena je cela država.