Sećanje na žrtve Oluje širom Hrvatske

Centralana komemoracija u znak sećanja na stradale u Oluji održava se u ličkom selu Doljani pored Otočca, a sva županijska veća srpske nacionalne manjine organizovala su u isto vreme svoje komemoracije na kojima je pročitana izjava sećanja Srpskog narodnog veća. U ovogodišnjoj izjavi sećanja SNV je još jedno podsetio na istorijsko stradanje i egzodus Srba koji je prouzročen Olujom, ali i svih drugih stradalih u ratu koji je prethodio letu 1995. godine, a koji su privremeno ili trajno ostali bez svojih zavičaja, svojih bližnjih i svoje imovine.

- Treba da se setimo da je rat na prostorima nekadašnje zajedničke države i jezika, živote većine, a pre svega živote onih koje je zatekao u manjini, učinio nesigurnim i stradalničkim. Tamo gde su Hrvati ostali u manjini, kao što je bio slučaj s područjem Krajine, bili su ubijani, premlaćivani, zlostavljani, protupravno zatvarani, zastrašivani i proterivani, njihove kuće uzurpirane ili uništavane, a crkve skrnavljene, pljačkane i rušene. Slične su životne opasnosti i strahote prolazili i Srbi, stanovnici hrvatskih gradova ili uopšte područja pod kontrolom tadašnjih vlasti Republike Hrvatske. Neki su ubijani, neki protupravno zatvarani, većina zastrašivana, proerivana i diskriminisana, nemalom su broju njih kuće minirane ili su izbacivani iz svojih stanova, a mnogi su otpušteni s posla ili im je uskraćeno državljanstvo. I toga se trebamo sećati – stoji u izjavi koju potpisuje predsednik SNV-a Milorad Pupovac.

Komemorativni skup u Vukovaru

Molitvena sećanja održavaju se širom Hrvatske pa tako i u Vukovaru gde je najpre u Sabornom hramu Svetog oca Nikolaja održan parastos koji je služio episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim uz sasluženje sveštenstva ove eparhije. Nakon toga je u obližnjem Srpskom domu pročitana izjava sećanja SNV-a.

- Treba da se setimo da je teret obnove kulture mira i pomirenja u Hrvatskoj, ali i drugde, i dalje u najvećoj meri na manjinama. Naročito na srpskoj manjini. Postupci netolerancije, diskriminacije, nepriznavanja zajamčenih prava (na pismo i obrazovanje) ili njihovo osporavanje (na političku participaciju) te širenje antisrpskih osećaja i govora mržnje još uvijek su prisutni, a samo je njihov intenzitet promenjiv. Kao što smo više puta isticali u svojim izjavama, tome značajno doprinose državne politike sećanja i njihove komemorativne prakse. Zbog njih, oni koji su manjina neretko žive u strahu od komemoriranja vlastitog stradanja – stoji u izjavi koju je u Srpskom domu u Vukovaru pročitala potpredsednica Veća srpske nacionalne manjine Vukovarsko-sremske županije Vesna Vujić.

- Srpska zajednica uvek poziva na mir i s obzirom na to da se veliki broj Srba nije vratio u Republiku Hrvatsku što nam na neki način otežava i položaj. Nadam se da će se u budućnosti sve to promeniti i da će do svesti ljudi doći to da je nebitno ko je koje vere, nego kakav je ko čovek – kaže predsednik VSNM Vukovarsko-sremske županije Svetislav Mikerević.

Uz VSNM ovogodišnji organizator skupa bilo je i Zajedničko veće opština.

- Ranijih godina je izjava sećanja čitana u Zajedničkom veću opština i svake godine pružamo podršku i SNV-u i županijskom veću srpske nacionalne manjine te na taj način dokazujemo jedinstvo srpskih institucija u celini. Mi pre svega treba da budemo jedinstveni u prisećanju na našu nastradalu braću i sestre, a na taj način da pošaljemo poruku da su svi ljudi jedno u Hristu te da su svi ratovi nepotrebni i mi ne želimo da se takve stvari ponavljaju – ističe predsednik ZVO-a Dejan Drakulić.

Vojna akcija Oluja na područjima Like, Dalmacije, Banije i Korduna započela je 4. avgusta 1995. godine. Za sobom je ostavila nekoliko stotina ubijenih civila, više od 22 hiljade zapaljenih kuća te više od 150 hiljada izbeglih od kojih se većina nikad nije vratila.