Siniša Tatalović: „Manjine retko mogu da iskazuju svoje stavove u medijima“

Razgovor sa profesorom Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Sinišom Tatalovićem o trenutnom položaju i pravima srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj.

Dušan Velimirović 21.03.2019.
SIniša Tatalović

Profesor doktor Siniša Tatalović bio je prvi potpredsednik Saveta za nacionalne manjine Republike Hrvatske. Bio je savetnik predsednicima Republike Hrvatske Stjepanu Mesiću i Ivi Josipoviću. Stručnjak je po pitanju međunarodnih studija. Redovni je profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu i gostujući na Fakultetu političkih nauka u Beogradu te potpredsednik Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“ iz Zagreba. Jedan je od najaktivnijih predstavnika javnog života Srba u Hrvatskoj.

U kojoj meri se danas poštuju prava Srba u Hrvatskoj?

- Ako bi promatrali prava Srba u Hrvatskoj danas, onda bi trebali gledati u nekoliko segmenata. Prvo, ako gledamo ta prava onako kako su ona zapisana u Ustavu, ustavnom zakonu i drugim zakonima, to je nešto što je u redu i mislim da se u okviru tih zakonskih rešenja mogu ostvarivati manjinska prava, kako ona u smislu očuvanja identiteta, tako i ona koja se odnose na mogućnost učestvovanja u procesima odlučivanja. Ako gledamo realizaciju toga što je zapisano, taj odgovor nije takav jednoznačan, nego možemo reći da postoje one sredine u kojima pripadnici srpske zajednice bolje ostvaruju svoja prava, a jasno da ima i onih sredina gde postoje manji ili veći problemi. Kada bismo gledali pojedine segmente tih prava možemo biti zadovoljni, a sasvim sigurno mogućnošću participacije u vlasti i u donošenju političkih odluka. Zastupljenost je zakonski vrlo precizno uređena i ona se ostvaruje provođenjem izbora gde pripadnici srpske zajednice mogu da biraju svoje predstavnike. Možemo da govorimo i o pojedinim segmentima kulturne autonomije gde država u značajnoj meri finansira kulturne programe.

Koja prava nisu ispoštovana?

- Ono čime ne možemo da budemo zadovoljni, a taj problem imaju i druge manjine, odnosi se na medijsku zastupljenost. U javnom prostoru kad se govori o manjinama, u pravilu se govori najčešće u negativnom kontekstu. Predstavnici manjina vrlo retko mogu na javnim medijima da iskazuju svoje stavove, osim u „geto“ emisijama koje su namenjene manjinama. Još jedna stvar koja nije tako dobra je područje obrazovanja. Obrazovni program i mogućnost školovanja na jeziku i pismu nacionalnih manjina je u nekim sredinama dobar, ali puno je mesta gde pripadnici srpske zajednice nemaju čak ni C model obrazovanja. Problem je i zvanična upotreba jezika i pisma. U Hrvatskoj ima taj visoki prag od 33 odsto da bi se mogla ostvariti pravo učestvovanja pa čak i negde gde je pređen prag, to pravo se ne ostvaruje.

Mladi Hrvati i Srbi se dobro slažu

Koliko bilateralni odnosi Republike Srbije i Republike Hrvatske utiču na život Srba i Hrvatskoj?

- To je jedno važno pitanje. Prava manjina već dugo nisu isključivo u nadležnosti države u kojoj te manjine žive. Ta prava su internacionalizovana, ostvaruju se na način da država mora da uvaži neke međunarodne propise o regulisanju prava manjina na svojoj teritoriji. Države su međusobno uključene u saradnje o razlitičitim pitanjima pa i o pitanjima zaštite nacionalnih manjina. Dobra je pretpostavka da Hrvatska ima bilateralne sporazume o zaštiti nacionalnih manjina sa nekoliko država, uključujući i Republiku Srbiju. To je jedna važna poluga koja pomaže i Srbima u Hrvatskoj i Hrvatima u Srbiji da lakše mogu ostvarivati svoja prava i rešavati neka pitanja koja ostvaruju zato što dve države u međusobnoj komunikaciji sagledavaju te probleme i u odnosima na jednu i drugu zajednicu. Nama Srbima u Hrvatskoj je u interesu da Hrvati u Srbiji žive bolje što onda ima za posledicu da je i interes Hrvata u Srbiji da Srbi u Hrvatskoj žive bolje.

Koliko su se promenili odnosi prema nacionalnim manjinama od kada ste vi bili savetnik predsednika Mesića i Josipovića?

- Bio sam savetnik predsednicima kad je Hrvatska stalno napredovala u ostvarivanju prava nacionalnih manjina i to je vreme koje je bilo obeleženo ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju. Tada je ulazak Hrvatske u EU bio uslovljen jednim delom i pitanjem položaja i prava nacionalnih manjina. Javnost je bila sklona da se ta prava šire i da se što bolje ostvaruju. Međutim, promena se dogodila nakon ulaska u EU, kada više nisam bio na poziciji savetnika, ta prava su stagnirala i promenio se društveni kontektst. Jedan deo javnosti bio je nesklon ostvarivanju prava nacionalnih manjina koja su bila propisana ulaskom Republike Hrvatske u Evropsku uniju.

Profesor ste na fakultetima političkih nauka u Beogradu i Zagrebu. Kako mladi gledaju na odnose između Srbije i Hrvatske i šta misle jedni o drugima?

- Imam iskustvo u obe države već deset godina i mogu da kažem da studenti i u Zagrebu i u Beogradu nemaju nikakvih problema u percepciji jednih i drugih. Zadnjih petnaestak godina sam imao nekoliko radionica gde su bili i studenti iz Zagreba i Beograda i jako su se lepo družili i vredno radili. Razgovaralo se o veoma ozbiljnim i otvorenim temama. Prošle sedmice je jedna grupa studenata iz Zagreba bila na radionici u Beogradu. Među mladim ljudima nema te vrste problema. Kada se nalaze fizički na jednom mestu veoma brzo uspostave kontakte i komunikaciju koja je dobra i pozitivna, za razliku od one komunikacije koja je na daljinu preko društvenih mreža gde to crnilo i negativna percepcija prevladavaju i stvaraju utisak da među mladima postoje tako velike distance i netrpeljivost. Mladi ljudi pronalaze mnogo zajedničkih interesa vezanih za kulturu, nove pokrete, umetnost i sport.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.