Slava Bogoslovije Sveta tri Jerarha, vekovnog rasadnika pravoslavlja

Povodom velikog praznika i slave Bogoslovije Sveta tri Jerarha svetom arhijerejskom liturgijom u manastiru Krka načalstvovao episkop bihaćko-petrovački Sergije uz episkope niškog Arsenija, osečkopoljskog i baranjskog Heruvima i dalmatinskog Nikodima. Radosnim povodom prisutnom vernom narodu i đacima Bogoslovije obratio se episkop bihaćko-petrovački Sergije čestitajući u nadahnutoj besedi svima ovaj veliki praznik, a đacima njihovu školsku slavu.

Nakon svete liturgije upriličena je svečana akademija koju su svojim trudom pripremili učenici bogoslovije zajedno sa svojim profesorima. Pre same akademije svima prisutnima obratio se i domaćin proslave, episkop dalmatinski Nikodim koji je ovom prilikom zahvalio i svom prethodniku na tronu episkopa dalmatinskih vladici Fotiju koji je svojim zalaganjem vratio bogoslovlje u Dalmaciju pre dve decenije.

-Episkop Fotije je zavredio da ga danas spomenemo kao čoveka koji je sebe najviše ugradio ovde i u ovu školu, uložio je golemi trud da se ona ovde ponovo vrati i oživi, i dan danas pomaže da ona opstane i na tome smo mu neizmerno zahvalni. Ima nas ovde prisutnih koji se sećamo tog perioda kada Bogoslovija još nije bila vraćena u manastir Krku, pre više od dvadeset godina, koji smo svedoci tome da se Božijim blagoslovom narod i tada ovde okupljao, narod se sećao i nije zaboravljao svoje pravoslavno učilište. Ovde, na ovom mestu, vekovima su se okupljali i naši slavni preci, a tu radost poslednje dve decenije imamo i svi mi. Dolaskom ovde ne zaboravljamo ni naše đake kojima je važno da znaju da nisu ostavljeni ni zaboravljeni, kao što je slučaj i sa nama samima, jer kad nismo zaboravljeni od ljudi znamo da nismo ostavljeni ni zaboravljeni od Gospoda – rekao je episkop Nikodim.

Preosvešteni vladika zahvalio se i episkopima tri eparhije na dolasku, sećanju i brizi za ovo učilište iz kojeg su, neki od njih, i sami potekli.

-Vladika Arsenije je već treći put sa nama na ovaj nama značajan dan, i dolazio je svaki put kada su prilike to dozvoljavale. Vladike Sergije i Heruvim su potekli iz ove škole, ovo je njihov drugi dom i to nam pokazuju svojim čestim dolascima, brigom o ovim krajevima i ovom mestu, ne samo slanjem đaka već nam pomažu i na druge načine. Često nam u posetu dolaze bivši đaci i radosni smo zbog činjenice da su im ovaj kraj i ovaj manastir, njihova škola, ostali u lepom sećanju, ma koliko da uslovi opstanka ovde nisu uvek bili jednostavni – istakao je Nikodim.

Prošle godine navršilo se dvadeset godina od ponovnog obnavljanja Bogoslovije Sveta Tri Jerarha u Dalmaciji, ali zbog pandemije i epidemiološke situacije usled koje je bilo nemoguće organizovati proslavu tog jubileja, vladika Nikodim najavio je obeležavanje istog na praznik Preobraženja Gospodnjeg, kada se održava tradicionalno sabranje u Svetoarhangelskom manastiru Krka.

Kratak istorijat Bogoslovije

Godine 1615. mitropolit dobrobosanski Teodor, blagoslovio je da se u manastiru Krka osnuje bogoslovska škola, te je Krčka Bogoslovija najstarije pravoslavno učilište, ne samo crkveno nego i narodno, koje je do sada iznedrilo više od hiljadu pravoslavnih sveštenika, veliki broj monaha i desetine uglednih episkopa. Sa manjim prekidima njenog rada, ova škola radi i danas. U zavisnosti od političkih i vojnih prilika bogoslovija je radila sa prekidima. Jedno vreme iz manastira je bila izmeštena u Zadar.

Današnja zgrada Bogoslovije podignuta je 1966. godine zalaganjem vladike Nikolaja (Mrđe). U toku poslednjeg rata, ovaj objekat kao i manastir Krka, bili su devastirani i opljačkani. Kada je 1999. godine za episkopa dalmatinskog hirotonisan jeromonah Fotije iz manastira Kovilja, tada profesor Bogoslovije Svetog Arsenija Sremca u Sremskim Karlovcima, život se ponovo vratio u Krku. Nedugo zatim, zahvaljujući Svetom Arhijerejskom Saboru SPC i zalaganjem vladike Fotija, godine 2001. Bogoslovija pri manastiru Krka ponovo je, posle prekida, otpočela sa radom. Od tada do danas nekoliko generacija završilo je bogosloviju, a u njenim učionicama i danas sedi oko 30 učenika.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.