Predstavnici Veća Evrope u Vukovaru

Od vremena uspostavljanja mirne reintegracije, delegacija Savetodavnog odbora za Okvirnu konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina svakih pet godina dolazi u Vukovar s ciljem upoznavanja sa eventualnim napretkom međunacionalnih odnosa, ali i kako bi uvideli koje su to pozitivne a koje negativne situacije koje utiču na srpsku zajednicu na ovim prostorima. S tim ciljem održan je radni sastanak na kojem su pored predsednika ZVO-a Dejana Drakulića prisustvovali predsednik Odbora za ljudska prava ZVO-a Ljubomir Ajduković i predsednica Odbora za obrazovanje Milica Stojanović. Delegaciju pomenutog odbora Veća Evrope činili su potpredsednik Savetodavnog odbora, predstavnik iz Gruzije Besarion Bokašvili, izabranik u ime Austrije bio je Klaus Poier, u ime Kipra došao je Egli Pantelakis, a prisutni su bili i neki od članova sekretarijata tog odbora. Govoreći o stanju srpske zajednice u Vukovaru Drakulić se osvrnuo na odnos većinskog naroda prema srpskom manjinskom društvu i ukazao na prisutnu problematiku i izazove unazad 5 godina. Upoznao je delegaciju sa stanjem, brojnosti učenika, pripadnika srpske zajednice i otežanim radom nastavnog kadra i sve manjim brojem voditelja nastave. Ukazao je između ostalog i na govor mržnje u školama, ali i na neusklađenost zakona i obaveza u Hrvatskoj sa međunarodnim aktima koji srpskoj zajednici garantuju prava, stečena nakon mirne reintegracije.

- Nama je drago da je ova delegacija došla u našu instituciju, da u komunikaciji sa članovima komisije Veća Evrope istaknemo probleme i ono sa čim se suočavamo ne samo u radu, nego i u životu. Imali smo priliku i da govorimo i o osećaju života i bezbednosti koji imaju pripadnici srpske zajednice i na koji način oni ostvaruju svoja prava ovde. Verujem da će ono što smo rekli svakako biti navedeno u njihovom izveštaju. Istaknuli smo najočiglednije primere kojima se narušavaju prava srpske zajednice. Razgovarali smo i o bezbednosti, obrazovanju, stanarskim pravima, statusu i slično. Najviše smo se zadržali na obrazovanju, s obzirom da se kroz tu oblast najviše mogu videti oblici diskriminacije i govora mržnje - rekao je Drakulić.

Nakon održanog razgovora, predsednik ZVO-a je predstavnicima Veća Evrope pokazao prostor Srpskog kulturnog centra i upoznao ih sa radom biblioteke Zaharije Orfelin, koja deluje pri toj kulturnoj ustanovi, nakon čega su zajedno posetili OŠ Dragutina Tadijanovića. Prema njegovim rečima, članovima Savetodavnog odbora bila je interesantna poseta školi i zapitali su se zašto nigde nema nijednog natpisa na ćirilici, s obzirom da deca tamo nastavu pohađaju po modelu A. Kako su primetili da nema nijedne poruke, slogana, poslovice ili pesme na ćirilici okačene na zid hodnika ili učionice, zabeležili su takav podatak sa terena, pokušavajući da dobiju odgovor od direktorke škole i naveli su to u izveštaju čime su ispunili deo svog zadatka zbog kojeg su došli u Vukovar.

Podsetimo se da je Vlada RH prilikom ulaska u EU imala dogovor sa predstavnicima srpske zajednice, koji su tada pristali da pomognu državi u tom procesu, ali pod uslovom da se nakon toga ispoštuje dogovor koji je uključivao sprovođenje politike i prava na korist Srba u RH.

- Mislim da ima još dosta toga što nije napravljeno, ali dovoljno je ako pođemo samo od osnovnih stvari koje se tiču bezbednosti i poruka mržnje koje se šalju sa svih nivoa društva. Mi nismo tada postavljali uslove o tome šta Hrvatska treba da napravi. Činjenica jeste da je došlo tada do pogoršanja stanja međusobnih odnosa, iako je postojao narativ da Hrvatskoj treba dati šansu prilikom tog procesa, što ona nakon toga nije opravdala i na neki način taj je položaj zloupotrebila - podsetio je Drakulić